Kako je preigrana Grčka

Autor/ica 👤tačno.net 27.2.2015. u 12:47

Povezani članci

Osim nekoliko paničara, niko se nije iznenadio kada su evropski ministri finansija postigli dogovor sa Grčkom o produžetku pomoći ovoj zemlji do početka leta. Sirizina vlada je nedeljama ponavljala da na to neće pristati i da želi slobodniji kreditni ugovor. Postignuti dogovor u Briselu je kapitulacija njene politike i pobeda Nemačke i ostalih država članica Evropske unije.

Strogo uzev, igra još nije završena. Dogovor iz Brisela je samo prelazni sporazum koji će očuvati solventnost Grčke i njenih banaka, dok će se u međuvremenu nastaviti širi pregovori o izmirenju ogromnog grčkog duga. Grčki ministar finansija Janis Varufakis je izneo nekoliko zanimljivih ideja – na primer o puštanju novih državnih obveznica koje bi zamenile stare – ali nijedan od njegovih pokušaja nagodbe nije uspeo.

Prema izveštajima iz Atine, tokom poslednjih dana pregovora građani Grčke povlačili su novac iz banaka tempom od pet stotina miliona evra dnevno. Budući da je evropski program kreditne pomoći isticao za nedelju dana i da je Evropska centralna banka odbila da grčke banke snabde novcem – Sirizina vlada bi se, da nije pristala na dogovor, suočila sa finansijskim kolapsom. ECB je sugerisala Grčkoj da pristane na uslove Berlina i Brisela, Varufakis i Cipras su spustili loptu i pristali na produžetak pomoći.

Sirizine poteze će nastaviti da nadgleda omražena Trojka (ECB, EU i MMF), koju mnogi Grci smatraju odgovornom za očajno stanje u svojoj zemlji. Grčka vlada se u Briselu dodatno obavezala da će sprovesti niz strukturnih reformi, čije detalje će saopštiti naknadno. Ako Trojka ne bude zadovoljna ovom ponudom, Grčkoj može biti uskraćen deo potrebnog novca.

Suprotno predizbornim obećanjima Sirize, izgleda da je Varufakis u Briselu obećao da će zadržati neke od Trojkinih mera, kao što je privatizacija javnog sektora. U tekstu sporazuma se kaže: „Grčke vlasti se obavezuju da će se uzdržati od bilo kakvih izmena mera i unilateralne promene politike i reformi koje bi negativno uticale na fiskalne mere, ekonomski oporavak ili finansijsku stabilnost, po oceni institucija“.

U zamenu za ove ogromne ustupke, grčka vlada je dobila neke popuste uključujući smanjenje očekivanih fiskalnih rezultata. Po dogovoru iz 2012, Grčka je trebalo da ostvari primarni budžetski suficit u visini od 4,5 odsto BDP-a. (Primarni budžetski suficit je prihod od poreza umanjen za potrošnju, ne uključujući otplatu kamata na dug.) Zvanično saopštenje u vezi sa novim dogovorom nije preciziralo ovogodišnje ciljeve: „Grčke vlasti takođe su se obavezale da će obezbediti primarni budžetski suficit… u skladu sa saopštenjem Evrogrupe iz novembra 2012… Institucije će u postizanju primarnog budžetskog suficita u 2015. uzeti u obzir ekonomske okolnosti u toj godini“.

To nagoveštava neku vrstu olakšica. Varufakis tvrdi da je cilj vlade dostizanje suficita od 1,5 odsto BDP-a. Budući da su prihodi od poreza poslednjih meseci presušili, to je još uvek preambiciozan cilj i izgleda da isključuje širu primenu kejnzijanskih stimulativnih mera. Ali bilo kakvo popuštanje politike štednje dobro će doći Grcima – i to je ono što grčki zvaničnici tvrde da su postigli u Briselu. „Danas je Grčka okrenula novu stranicu“, rekao je Rojtersu jedan od njih. „Izbegli smo recesione mere“.

To nije samo spin. Siriza je novim dogovorom zaista dobila nešto značajno, mada ne ono čemu se nadala kada je 25. januara došla na vlast. Tada se govorilo o oslobađanju Grčke i cele Evrope iz kandži politike štednje. Kada je objavljen novi sporazum, neki grčki novinari su upozorili da ga Varufakis i Cipras neće tako lako prodati radikalnijim pristalicama svoje partije, koji su već na ulicama i protestuju protiv perfidnosti Nemačke, Brisela i ECB-a.

Sad je jasno da su Cipras i Varufakis precenili svoju poziciju. Njihovo hvalisanje je naljutilo Nemačku i odvratilo ostale igrače koji su im bili potrebni za pobedu – ECB i Evropsku komisiju. Na prvi pogled, to je greška u koracima Varufakisa koji je dobar poznavalac Teorije igara. Ali lideri Sirize su se pojavili praktično niotkuda, pa je razumljiva njihova želja da izađu u susret građanskom protestu koji ih je doveo na vlast.

Na strani Varufakisa i Ciprasa je pre svega ekonomska logika. Politika štednje se pokazala pogubnom po Grčku. Njen BDP je od 2009. pao gotovo za četvrtinu, a stopa nezaposlenosti je oko 25%. Štednja nije smanjila dug, naprotiv: u odnosu na BDP koji je padao, dug se povećavao i sada iznosi oko 175% BDP-a.

Neki delovi Evrope saosećaju sa grčkim nevoljama i takođe smatraju da je politika štednje kontraproduktivna. Ali činjenica je da Cipras i Varufakis nisu imali pravu podršku i da je to trebalo da shvate ranije. Postojala je samo jedna karta sa kojom su mogli da zaigraju protiv Nemačke i drugih ključnih država evrozone: ako dogovor ne uspe, Grčka će proglasiti difolt, bankrot, napustiti evrozonu i vratiti se sopstvenoj valuti. Međutim, većina grčkih građana, uprkos nevoljama kroz koje je prošla, ne želi da napusti evro i tokom cele predizborne kampanje Siriza je tvrdila da nema nameru da napusti evropsku monetarnu uniju. Ekonomski gledano, to je pogubna politika (grčka ekonomija je u toliko lošem stanju da bi joj bilo bolje da sledi Argentinu koja je 2002. proglasila difolt i odbacila program MMF-a), ali obećanje da će zadržati evro je bila cena koju je Siriza platila da bi bila prihvaćena kao ozbiljan igrač na grčkoj političkoj sceni.

Volfgang Šojble, okrutni ministar finansija Nemačke, shvatio je da Varufakis ne može da odigra kartu izlaska Grčke, Grexita, i da ga ima u šaci. Nemačka vlada je kategorično odbila da razmotri grčki zahtev za prestanak kreditne pomoći i odobrenje novog zajma i ohrabrila je ECB da na to upozori Grčku. A onda je, pošto je Varufakis na to pristao i zatražio produženje tekuće pomoći, Šojble odbio i taj zahtev, primoravši ga na još veće ustupke.

Kada je dogovor postignut, Šojble nije odoleo da ne podbode Varufakisa i njegove saradnike. Na Gardijanovom blogu koji je pratio tok pregovora, on je primetio: „Grcima će sigurno biti teško da svojim glasačima objasne ovaj dogovor“. Varufakis je bio umereniji: „Nije vreme za slavlje. Ovaj dogovor je mali korak u pravom smeru“.

John Cassidy, The New Yorker, 20.02.2015.

Preveo Zoran Trklja

Peščanik.net