KADA VLASTI TERAJU GRAĐANE DA LAŽU, ŠTA OČEKIVATI OD NJIH?

Povezani članci

• Predrag Lucić: Novinski život tvornica smrti
• Balet majstor Evtimova gostuje u Beogradu
• Crvena i crna Hrvatska
• Tajne depeše II
• JEDAN UDARAC ZA BIJEG DVIJE MUHE
• LEGITIMACIJA SUVREMENOG TEATRA

Svaki normalan čovek će vaspitati dete da bude pošteno i da ne laže. U svim normalnim društvima, laž je neprihvatljiva, a u savremenim i demokratskim državama gde zakon vlada, to se karakteriše kao krivično delo. Ljudi su dužni da govore istinu jer u protivnom laganje se kažnjava. Svedok pred sudom je dužan da govori istinu, jer u suprotnom čini krivično delo, lažno svedočenje. Postoje i momenti kada čovek nije dužan da govori istinu, ali to su izuzetni slučajevi. Npr. okrivljeni, pred sudom nije dužan da govori istinu u svojoj odbrani. On može da se brani i ćutanjem, tj. da ne govori uopšte. Ovo odbijanje se ne može uzeti kao otežavajuća okolnost.

Drugo, i svedok u izvesnim slučajevima pred sudom može da prećutkuje istinu, odnosno da odbija svedočenje. Kada istinita izjava, svedoka može da dovede u opasnost da krivično odgovara pred organima pravde, on  lično, ili neko od članova njegovih najbližih (do četvrtog kolena), može da odbije da govori za šta neće biti krivično odgovoran. U svim drugim slučajevima laž je neprihvatljiva u normalnim opštenjima u društvu a pred organima pravde krivično se odgovara.

Međutim u Republici Kosovo nije tako, tamo vlasti teraju građane da lažu. Jeste, jeste, organi Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, insistiraju, odnosno teraju građane da se lažima služe ako žele da ostvaruju neko od svojih prava.

Da bi se ostvarilo neko pravo u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, zakonom je predviđeno da, dokumenta koja se izdaju u inostranstvu a treba da se koriste u ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, moraju da budu overeni kod nadležne službe u inostranstvu tkz pečatom APOSTILLE. U konkretnom slučaju kojeg ću izneti u ovom tekstu, je izvod iz Matične knjige rođenih za lica koja su rođena u Srbiji a treba da se koriste na Kosovu. Dokument bez overe pečata APOSTILLE, kojeg u našem slučaju overava Osnovni sud u Beogradu, je nevažeći. Pošto je ovakva praksa već duže vreme na snazi, zbog čega građani imaju itekakve poteškoće, imam saznanja te da su se pojedini obratili i zaštitniku građana u Prištini, želeo sam da se i sam uverim da li je baš tako kako se priča.

Kao punomoćnik otišao sam u Beograd da dobijem izvod iz MKR za lice koje je rođeno u Beogradu. Kada sam dobio izvod od nadležne matične službe, otišao sam u Osnovni sud, dana  28. septembra  o.g. da overim pečatom APOSTILLE, već overeni izvod koji je izdat od ovlašćenog organa. Na pitanje službenika u sudu, gde će biti upotrebljen dokument, odgovorio sam, na Kosovu! Službenik mi vraća dokument sa napomenom, za Kosovo ne overavamo pečatom APOSTILLE. Sutradan se pojavim kod nadležne službe u MUPu Kosova, gde objašnjavam da se u Srbiji ne može dobiti overa koju oni traže. Službenik mi odgovara, a zašto niste lagali? Da ste lagali, dobili biste sigurno, tako mnogi rade. Pošto ovako odgovor nisam mogao da prihvatim, tražio sam da razgovaram sa rukovodiocem te službe.

Nažalost, potrošio sam – izgubio mnogo vremena za ništa korisno. Prvih dvadesetak minuta, “veliki šef“ držao mi je predavanje o značaju overe pečatom APOSTILLE, iako sam tu materiju savladao pre nego što se on rodio, ali morao sam strpljivo da slušam. Kada je završio “predavanje“ rekao mi je da, problem sa APOSTILLE nemaju samo sa Srbijom, već i s Bosnom i Hercegovinom, Slovačkom, Španijom, Grčkom, Kiprom  i Rumunijom, dakle sa svim državama koje ne priznaju Kosovo. Ali, ponovio je, ono što su mi prethodno rekli na šalteru: “Zašto niste lagali bre, to rade mnogi drugi. Zašto niste rekli da, dokument biće korišćen u Nemačkoj, Engleskoj, Albaniji ili bilo kojoj drugoj državi. Idi ponovo u Beograd, kaži im da ti to treba za bilo koju državu osim Kosova, dobićeš overu. Donesi overeni dokument, iako mi znamo da ona nije za Kosovo, “zatvorićemo oči“ prihvatit ćemo to, jer želimo da pomognemo našim ljudima“. Na moje pitanje, kako vas nije sramota da insistirate da laže čovek u osmoj deceniji života? Veliki šef mi reče, pa to i nije neka velika laž, to je beznačajno, služite se time ako hoćete da završite posao, ako je vama cilj da ostvarite svoja prava, a bez tog pečata ne možete završiti nikada, to što tražite“.

Dakle, da bi građanin ostvario svoja prava koja su mu zakonom zagarantovana, mora da se povinuje naređenjima iz MUPa Kosova, da postupi protiv svojih shvatanja, da bude lažov pa makar nikada u životu lažima se nije služio.

Dana 04/10/2017. presavijao sam tabak, napisao jednu predstavku na dve stranice i lično predao u MUP Kosova za gospodina ministra i u kabinetu predsednika Republike. Do današnjeg dana nisam dobio odgovor. Podučen iz ranijih iskustava i ne očekujem bilo kakav odgovor. Kada vlasti teraju građane da lažu, može li išta dobro da se očekuje od njih?