Kad policija za-udara

Povezani članci

• Božićni obid
• GENERAL VLADO TRIFUNOVIĆ: Nama trebaju mrtvi heroji
• PISMO DON KIHOTA BEOGRADSKIH
• OBEZVRJEĐIVANJE PREDSJEDNIŠTVA
• Dečko, dama, kralj, špijun
• Slučaj Polančec budi nadu u objektivnost

– Zrenjaninski policajci pridružili su se štrajku Nezavisnog sindikata policije koji je danas počelo u Beogradu zbog, kako navode štrajkači, lošeg materijalnog položaja i kršenja prava zaposlenih u policiji. Štrajk će, kako ističe koordinator ovog sindikata u zrenjaninskom MUP-u Šandor Đembar trajati, uz poštovanje minimuma rada, do ispunjenja zahteva koji su upućeni nadležnim vladinim institucijama. (Kojot, 24. jul 2007.)

Država u kojoj policija štrajkuje svakako ima veliki problem sa samom sobom. No, Srbija sa svojim represivnim backgroundom, koji je nasledila od Miloševićevog ”vakta”, predstavlja poseban slučaj kada je istorija totalitarnih režima u pitanju. Posle svega što smo doživeli od ’momaka u plavom’ devedesetih, ali i kasnije, teško je preći preko toga da se policija žali na kršenje prava zaposlenih u policiji. Ne sporim ja ničije pravo na organizovanje i zaštitu sopstvenih interesa i prava, ali su mi pred očima još uvek slike ’plavih kordona’ koji su nemilice tukli građane na demonstracijama protiv Miloševićevog režima. I građani su imali pravo da slobodno iskažu svoje neslaganje sa sistemom u kome žive, a policija ih je dočekala pendrecima i suzavcima.

– Štrajkači, među kojima su bili i policajci iz Zrenjanina, okupili su se u Beogradu u 12 sati na platou između zgrada Vlade Srbije i zgrade Ministarstva finansija, a zatim Ulicom kneza Miloša krenuli ka zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Zamislite scenu kada bi policajce-štrajkače pokušao da zaustavi specijalni odred za razbijanje demonstracija! To bi bio presedan o kome bi se dugo pričalo i raspravljalo. Sećam se da je svojevremeno sarajevska ’Top lista Nadrealista’ napravila skeč u kome su, kao u ’Zoni sumraka’, najedanput policajci i radnici zamenili uloge. Na komandu: radnici postupite po naređenju, radnici su uzeli lopate u ruke i krenuli da rasteruju policajce-demonstrante koji su pak uzvikivali: vratite nam pendreke! Ovakva jedna nadrealna slika je bila izvor svekolikog smeha i zabave, ali bi bilo još zabavnije kada bi ova ‘praksa’ prešla u realnost. Neka oseti malo i ’izvršna vlast’ kako je to biti ’sa one strane’ i koliko je teško izboriti se za svoja prava.  Ove vesti o policijskom štrajku dozvale su mi neke uspomene iz devedesetih. Policija je tada bila stub odbrane Miloševićevog totalitarnog režima, ali i zid koji je stajao između slobode i prava građana i jednog klasičnog diktatora. To se teško prašta, a još teže zaboravlja.   (Zrenjanin 2007.)

Ovaj tekst, o policijskom štrajku, sam napisao još 2007. godine i verovatno se pitate zašto vas sada ‘smaram’ sa nekim bajato-lokalnim-informacijama. Pa, štrajkovi policije u Srbiji su uvek u modi, mada se oni, manje-više, završe na direktnom dogovoru između ministra ‘unutrašnjeg’ i policijskog sindikata. By the way, na ovaj tekst je onomad i stigla reakcija jedne uvređene gospođe koja mi je očitala ‘bukvicu’ jer nemam sluha za probleme policije. Dotična gospođa se predstavila kao žena policajca u štrajku. Promenila se vremena pa nije mogla da pošalje muža ‘direktno’ da reši problem sa bezobraznim piskaralom, pa je gospođa odlučila da mi se obrati ‘javnim’ pismom gde je izrazila svoju indignaciju nad mojim ‘netaktičnim’ rečima. Sva sreća, pa se tu i sve završilo… Policajca-muža nisam upoznao i nadam se da će tako biti i u budućnosti.

– Tukli su me golog dva sata bez prestanka, rukama, nogama, drvenom motkom. Oca su tukli u drugoj sobi. U prostoriji je bilo nekoliko policajaca i jedan od njih je snimao. Molio sam da prestanu, plakao sam, psovali su mi majku cigansku – priča Danijel Stojković.

Danijelov otac Gani Stojković (45) za to vreme se nalazio u susednoj prostoriji i slušao zapomaganje sina. Kada je krenuo ka prostoriji u kojoj je bio Danijel, policajac ga je udario prvo u stomak, pa u glavu.(Blic, 27.06. 2011.)

Iste te 2007., kada se ’događao’ štrajk policije, desio se i ovaj ’nemio’ slučaj kada su isprebijana dvojica ljudi u policijskoj stanici u Vršcu. Očigledno je slučaj zataškan, ali je spletom okolnosti snimak policijske torture završio na ’Youtube-u’ i onda je krenula lavina medijskog ’linča’ nad samom policijom. Ovi snimci jezivo podsećaju na one iz američkih vojnih zatvora gde su se vojnci iživljavali nad ’teroristima’ i pri tome ih i snimali ’za uspomenu’.  No, ove ’uspomene’ su pokrenule i pitanja nehumanog tretmana zatvorenika koji su zatočeni u zatvorima bez ikakvih prava. Samim tim je pokrenuta i debata o smislu postojanja ovih vojnih mučilišta jer očigledno nisu korištena za dobijanje inforemacija o terorističkim aktivnostima već za najgore iživljavanje nad zatvorenicima. Jednak utisak ostavlja i snimak prebijanja Danijela Stojkovića jer ovde se, očigledno, ne radi o istrazi nego o ’dokazivanju’  sile i nadmoći nad nesrećnim čovekom. Lepo se vidi kako policajac ’namešta’ zatvorenika kako bi ga lakše i ’atraktivnije’ udario, verovatno želeći da ’impresionira’ mladu damu-policajku (izvesnu Marijanu Radivojević) koja je mobilnim telefonom snimala ovu torturu.

Šta reći? Zgražavati se nad ovakvim slučajevima je već postalo i neukusno jer svako od nas zna ’nekog’ ko je prošao kroz policijski ’tretaman’ ili ste pak i sami bili tretirani od strane ’Organa’. No, kakva država takva i policija! Ne može se policija izuzeti kao neki poseban segment celokupne vlasti, pa je onda kritikovati kao ’nedonošče’ ili pak malo ’zabludelog’ sina… Ako policija bije građanke/građane, a za to ne postoje ’osnovani’ razlozi, onda vlast mora reagovati i kažnjavati nasilnike u policiji. Međutim, ako sama vlast zataškava slučajeve torture i prebijanja, bilo pojedinaca ili grupa građanki/građana, onda tu nešto  žestoko zaudara. A šta i odakle zaudara, to može proceniti svako ko je, imalo, ’obdaren’ zdravim razumom. No, svaka vlast, koja koristi represivne mere nad svojim građanstvom, mora da zna da ’batina ima dva kraja’ i da se na silu odgovara silom. A generalno govoreći: svaka vlast je nasilje nad ljudima!