Jelko Kacin: Srbija-EU: Parada ponosa, juče ponovo korak nazad, kada ponovo napred

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dešavanja na Bliskom istoku i Balkanu. Potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin (LDS/ALDE/ADLE), predstavlja svoj pogled na odluku srpskih vlasti o zabrani organizovanja »Parade ponosa«. Njegov članak »Srbija-EU: Parada ponosa, juče ponovo korak nazad, kada ponovo napred?« objavljujemo u celini.

Piše: Jelko Kacin

Odluka o zabrani organizovanja „Parade ponosa“ u Beogradu, koja je u poslednjem trenutku donesena u večernjim satima u petak 27.septembra 2013 na sastanku Biroa za koordinaciju obaveštajnih službi je bila neočekivana, više nego „zanimljiva“, sa jasnom i značajnom porukom. Desila se samo nekoliko dana posle kada je Srbija u Briselu već započela tzv. »screening«, detaljan pregled njenog zakonodavstva za poglavlje 23, koje se tiče delovanja pravne države i uključuje područje ljudskih prava, uključujući i prava manjina. Srbija je država kandidat za članstvo u EU, koja već pregovara, detaljan pregled materije tog poglavlja je dokaz da se sada radi ozbiljno. To poglavlje će biti ključno za put Srbije ka i u EU. Radi se o najcelovitijem, najzahtevnijem i interdisciplinarnom poglavlju. LGBT populaciji su još jednom zabranili okupljanje, tačnije povorku, koju su tog dana najavili i prijavili u saradnji sa nadležnim državnim organima i koju su pripremali tokom cele godine. Predstavnici države su kao tačku na i stavili svoju odluku o zabrani pri tome čak nisu obavestili organizatora i podnosioca prijave skupa, koji nije primio nikakve obavesti, ni poziva, a kamoli kakve pismene ili elektronske obavesti odluke o zabrani. (Ne)delovanje pravne države se u Srbiji pokazalo u tom primeru, i to kod takvog primera sa kojim se državni organi bave celu godinu. I u tom primeru znali su reći, da odluka nije bila politička nego stručna. Tvrdnja je zaista bizarna!

Već dugo Srbija nije bila bliže pozitivnoj odluci za dozvolu povorke, u suštini okupljanja ljudi, kojeg jamči ustav. Poslednji Pride je bio 2010.godine, ove godine šansu za izdavanje dozvole za organizovanje „Parade ponosa“ je ponovno odloženo i izgubljena je još jedna godina, jedna od mnogih. Odlučila je „država“, ne protivnici, još manje „huligani“. Takozvana „šetnja“ odvijala bi se u parku, minimalno bi „ometala“ saobraćaj, svedno nije se desila. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je 7. oktobra prošle godine na RTS rekao, da: „iduće godine neće biti opravdanja za zabranu ‘Parade ponosa’“. Godina je prošla brzo, desilo se upravo to, uprkos tome, što Srbija tvrdi, da želi međuvladinu konferenciju i koju zaslužuje te je očekuje najkasnije januara 2014.godine, tako reći već sutra. Negativna odluka sasvim sigurno nije korak i doprinos ka ostvarivanju te namere.

Organ, koji je odlučio (Biro za koordinaciju službi bezbednosti) ili pre „njegov vrh“, je pre večernjeg nastupa predsednika vlade Ivice Dačića na RTS, medijima „pod ruku“ poslao saopštenje, kojeg ne bi raskrila nijedna ozbiljna država. Koordinacijski organ je naime pretpostavljam odlučivao s (pre)glasavanjem odnos opredeljenih glasova je bio 6:6, dakle neodlučeno, kod čega ostaje pitanje, da li je odlučivao još neko i tako prevagnuo ili za pozitivnu odluku nije bilo većine, još nema odgovora. Izjava predsednika vlade je značajna: “Donesena je bila odluka u korist građana.” A ko je donio tu odluku?

Zakon predviđa, da je uloga tog organa usklađivanje rada obaveštajnih službi, na njegova zasedanja se mogu pozvati i drugi kao npr. predstavnici ministarstva inostranih poslova, direktor policije ili drugih uprava ministarstava, državni javni tužilac, direktor carine….. Tako se postavlja osnovno i najvažnije pitanje, da li su se obaveštajci to veče samo uskladili, ili su i odlučili? Odgovor ilustruje, u kojoj meri u Srbiji deluje pravna država.

Naravno, Srbija ima i Savet za nacionalnu bezbednost, tako kao i svaka druga uređena država, koji se sa ovim izazovom nije ni bavio, a kamoli odlučivao. Posle odluke i otkazivanja Pride-a „odlučioci“ su medije, u želji, da bi umanjili nastalu posledičnu kolateralnu štetu, zalažući se za kataklizmičku pozadinu, odluke-naveli, podatke i slike o „hiljadama huligana“, koji su navodno imali pripremljenu taktiku napada, razbijanja povorke, polivanje nesrećnika sa kiselinom…“ u javnosti stvaraju i produbljuju osećaj ugroženosti. Stvaraju nepotrebnu psihozu. O delovanju države protiv tajanstvenih planera napada na policajce, učesnike povorke i namere razbijanja po Beogradu u tim istim medijima nema informacija. Ti navodni potencijalni počinioci još uvek ostaju na bezbednom, nedodirljivi i dobro sakriveni u dosjeima koordiniranih službi i „u mraku podzemlja“. Na taj način je država navodno pobedila huligane. Prijave protiv 17 korisnika interneta-facebooka ne mogu popraviti slabog utiska bez obzira na tvrdnje nadležnih o stvarnim pretnjama kao i bleda reakcija još dodatno načinje verodostojnost nadležnih. Zanimljivo je, da su upravo u sedmici pre odlučivanja proveli javno-mnenjsko istraživanje o (ne)podršci organizovanju „Parade ponosa“. Velika većina bila je protiv. Na te rezultate pozivao se i jutarnji program RTS, kada je uz pomoć „političkog analitičara“ na sve moguće načine branio odluku o zabrani.

PITANJE SVIH PITANJA: „KO ODLUČUJE U SRBIJI“

Nad Srbijom već dugo lebde, za nas u EU teško zamislivi i nesumnjivi strahovi i psihoze, koje društva ne oslobađaju, suprotno, smanjuju prostor za racionalnu raspravu čak i za nas posve banalnih svakodnevnih izazova, sa kojima je se potrebno suočiti, da bi se ljudski potencijali konačno oslobodili i produktivno usmerili u društveni razvoj i privredni opravak. Srbija još jednom tone u bućkuriš međusobnih političkih prepirki i razdvajanja gde se bez diskvalifikacija, pretnji, podmetanja, blaćenja i korišćenja poluistina i neistina jednostavno ne može. Rastućom političkom pritisku i najavi ponovnih prevremenih lokalnih i parlamentarnih izbora situacija se samo dodatno pogoršava, politički klanovi samo mobilizuju sve raspoložive potencijale. Konfrontacije se ne događaju samo između različitih političkih opcija, još grublje se obračunavaju međusobno unutar političkih stranaka, državnih institucija, javnih preduzeća gde se radi o sukobu kadrova nosioca različitih funkcija najviših državnih organa. Zaoštreni odnosi u policiji su samo slika opisanog dešavanja.

Srbija još uvek i ponovno još sa većom strašću „davi samu sebe“, zbog toga se reforme usporavaju, kadrovska pitanja i moguća imenovanja novih ljudi u iščekivanju mogućih izbora (p)ostaju centralni izazov. Čini se, da ćemo za korak napred, u budućnost, bliže uređenom društvu i privrednom ambijentu, koje bi bio atraktivan za strane investicije morati čekati do idućih izbora, do nove koalicije, do nove vlade…. Činjenica je, da je u međuvremenu počeo pregled poglavlja 24 – „pravosuđe, sloboda i bezbednost“ te ocene ne menja na bolje, iako donosi mehanizme za poboljšanje situacije, ali tek posle otvaranja poglavlja.

U međuvremenu velika većina sudija ostaje još uvek bez trajnog sudijskog mandata, tužilačka organizacija ostaje problem za delovanje pravne države i izazov za državu i društvo, privredni kosturi padaju iz ormara svaki dan, „reketiranja“ poslovnih ljudi još uvek se dešavaju, kriminalne grupe još uvek se dovoljno ne boje novih vlasti, da bi sa njihovim neprihvatljivim delovanjem, koje sve više potseća na brutalnosti prvobitne kapitalističke akumulacije kapitala, prestali. Posebno kada se radi o primerima ulaganja iz inostranstva koja poznajemo, jer se u svojoj nemoći obraćaju svima, i nama u Evropskom parlamentu. Nagađanja i posredna (ne)sumnjiva najavljivanja prevremenih izbora, neke kriminalne grupe razumeju kao poruku, da država, još više policija, ponovo nema previše vremena za njih, jer će se usmeriti na najzvučnije primere „tajkuna“ i njihovih političkih veza, zbog toga ponovno dobijaju krila. Bez uspostavljanja delujuće i potpune pravne države Srbija će se teško pokupiti, ljudi će biti još nezadovoljniji, socijalni pritisci i problemi za vlast sve veći. Zabrana „Parade ponosa“ je bila i za javnost u EU transparentna i razumljiva provera načina i uspešnosti „delovanja“ pravne države u dnevnoj praksi, nažalost je pozitivan rezultat nekakvog posve razumljivog i preglednog „kontrolnog testiranja“ izostao.

ifimes