Jelko Kacin: Njemačka govori ono što 22 članice EU misle

Povezani članci

• Lucić: Adio inteligenciji s Radio Vatikana
• Građani ispred OHR-a potkovali konja Milana
• Sarajevo na jedan dan postalo mjesto preko 50 različitih kultura
• Jovan Nikolaidis: KRHOTINE (parabola)
• Parlamentarke BiH traže da se preispita odbijanje pritvora Denisu Buntiću za porodično nasilje
• Dostojanstveno sjećanje na žrtve Dobrovoljačke

Za sticanje statusa kandidata neophodno je da Vlada Srbije jasno pozove na uklanjanje barikada na severu Kosova, bez čega nema primene dogovora o carinskim pečatima rekao  Kacin u intervju za dnevni list Danas

Šta će se dogoditi ako Beograd do 9. decembra ne počne primenu postignutih sporazuma u briselskom dijalogu?

– Beograd se, nakon usvajanja rezolucije Generalne skupštine UN o mišljenju MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova, obavezao na dijalog s Prištinom i na rešavanje nagomilanih problema u dobroj volji. Ukoliko bi potpuno izostala primena postignutih sporazuma, uključujući i onaj o carinskom pečatu, mislim da bi politika sadašnje Vlade Srbije bila potpuno diskreditovana u očima većine država članica EU, kao i u očima građana Srbije. Takođe, preporuka Evropske komisije nije dovoljna da Srbija stekne status kandidata. Potrebno je da Savet EU tu preporuku usvoji, što će se u decembru desiti ako Srbija uradi dovoljno da ubedi države članice u ispravnost takve odluke. U mišljenju EK stoji da se očekuje da se dijalog sa Prištinom što pre obnovi, kao i da se primene do sada postignuti sporazumi.

Osim što Beograd ne bi dobio status kandidata, kako bi još Brisel mogao da reši problem s barikadama na severu Kosova? I, kakve bi sve bile posledice po Srbiju?

– Mislim da imperativ srpskih lidera treba da bude izlazak iz ekonomske krize, a ne konfrontacija sa državama članicama EU, koje sutra treba da budu partneri Beograda u istom klubu. Dezinformacije koje su se širile u beogradskim medijima u vezi s incidentom na Jarinju, krajem septembra, ostavile su izuzetno loš utisak kod država s vojnicima u sastavu Kfora, uključujući Nemačku, čiji su vojnici bili i ranjeni. Građani Srbije već dugo trpe posledice sporog tempa evropskih integracija Srbije. U vreme ekonomske krize, koja je do temelja uzdrmala finansijsku stabilnost u EU i svetu, vlade zemalja regiona, i naročito Srbije, treba da se nadmeću u tome koja će svoju zemlju predstaviti stabilnijom i otvorenijom za investicije i strana ulaganja. Mala ekonomija poput srpske ne može sama da izađe iz krize. Zato mislim da odbacivanje evropskih integracija nije opcija ni za sadašnju vladajuću koaliciju, ni za većinu opozicionih partija. Niko normalan ne bi želeo da se vrati u izolaciju i ekonomsko propadanje devedesetih.

Po čemu se stav Nemačke prema Srbiji razlikuje od ostalih u EU?

– Nemačka je motor evropske ekonomije, koja je prirodno i nosilac evropskih integracija, unutar i van Unije. Nemačka želi stabilizaciju regiona u što skorijoj budućnosti i zato smatram da Berlin jasno insistira da se priče o podeli Kosova jednom zauvek napuste. Etničke podele su stvar prošlosti, jer vode dodatnoj nestabilnosti. Upravo zato je Angela Merkel i insistirala na uklanjanju takozvanih paralelnih institucija, jer one svedoče o mogućoj pretenziji Srbije na sever Kosova, iako to nikada nije bila zvanična politika Beograda. U tom smislu, Nemačka samo formuliše i insistira na onome što je u najmanju ruku stav 22 članice EU koje priznaju nezavisnost Kosova.