Jelena Milić: Reket u srcu

Povezani članci

• Filozofija palanke
• Život bez Covid-a
• U Pragu konferencija o jeziku
• Vitaminčeki
• Sram vas bilo ministre Kujundžiću
• OD ADAMA I EVE POZNANSTVO

“Ovo je i primer koliko su mukotrpni rad i disciplina važni da bi se ostvario cilj. Divno gledati TV snimak u kome dečak Đoković najavljuje njegov cilj da bude najbolji na svetu i trenutke u kojima on ostvaruje svoje snove.” Boris Tadić

Novak Đoković je diva a ne Ejmi Vajhaus. Novak je svoj talenat doveo do savršenstva teniske igre upornim radom i jačanjem psihe. Ejmi ima glas ali ne snagu i volju da da sve od sebe da taj glas čuju i drugi, uživo i u raznim pesmama. U tome je razlika. Jer i sport je šoubiznis. Šoubiznis je i sport. Madona to zna. Ona je diva. Iako nema glas. Ejmi to nije, jer nije izvođač. I moda je danas biznis a ne pobuna i umetnost. Vivijen Vestvud čarape od petsto funti, kakav pank, kakva pobuna socijalno potlačenih u britaniji osadmdesetih. Levica po VOGUE. 

Praviti od Ejmi žrtvu trgovinom ljudima uvreda je  pravih žrtava iste. Gurati Van Goga i Ejmi u istu ravan potpuno je neprimereno. Van Gog nije prodavao karte za performans seče svog uveta. Droga i alkohol kao izgovor za strahote ovog sveta, koje izgleda shvata samo onaj koji se odaje istima  a mi ostali smo duduci koji tragediju ne shavatamo pa zato za porocim ne posežemo, površa je pozerska odbrana neodbrnjivog,  nekog ko ne shvata razliku između šoubiznisa, izvođačkih umetnosti, slikarstva i položaja slikara u društvima od pre nekoliko vekova.

Ejmi nije ni rock and roll. Pogledajte snimak koncerta AC/DC sa Partizanovog stadiona od pre neku godinu. E to je rock and roll. Ili sto reče moj drug Zoran Kusovac ja i mrtav pijan znam da nabrojim deset razloga za dencifikaciju društva. Toliko o vezi Morisona i Ejmi. I on je bio diva. Poročna diva, ali diva koja nam je ostavila desetine sjajnih albuma.

Formirati stav o Noletu, pa i o tome šta on znači za naše društvo danas, na osnovu toga što nejga podržava neko sa čijim se načinom vođenja spoljnih poslova ili “brendiranjem Srbije” ne slažemo prilično je devalvirajuće po nas same. A uočava se upravo takav trend u delu društva koje sebe voli da predstavlja kao progresivni i moderniji deo Srbije. Familija Đoković je takođe čest razlog da se Nole ne gleda u jedinom svetlu u kome ga treba gledati – kao sjajnog tenisera, vrednog, posvećenog i upornog momka-pravog idola. Ta ista familija je bila jedina uz Noleta kad je stasao i formirao se, takođe. Vaspitala je tinjedžera/e u vremenima kad to nije bilo  lako, i  to tako da se mora skinuti kapa.Nole je stasao u Noleta No1 kad su idoli okoline bili Knele i Arkan. U Srbiji 2011 idol je Nole. Meni je kao majci dvoje tinjedžera danas mnogo lakše nego njima onda. I zbog Noleta, i zato im hvala. I to je veliki napredak, to što se deca hvataju reketa a ne pištolja. Sreća i motivacija. Pa šta i ako se neko grebe o to. Bolje o to nego o Mladića. No posla ima još. 

Nole je postao No 1 onda kad je, pored napretka u tehnici i psihi, izgleda sam prestao da se potresa oko sporednih stvari. Zato Srbija još nije ni moderna ni progresivna. Zato što oni koji plediraju da je ka tome dovedu nisu posvećeni i uporni i vredni kao Nole. Nole uči na šta de se koncentriše, da eliminiše sitnice i sujetu iz fokusa, ispravlja slabosti.  Uči se da traje.  Da bude veliki na duge staze. Da bude veliki i pored Jeremića na tribinama i Šutanovca koji ga koristi ko topovsko meso protiv Čelsi.  Protiv šoubiznisa. A mi?