Izbori u Norveškoj: BOSANCI I HERCEGOVCI PASIVNI

Povezani članci

• Daniel Serwer: Amerika nikad ne bi dozvolila raspad BiH
• Vučić koji je vikao „vuk, vuk!“
• Glembajevi uzvraćaju udarac
• Prekršajni nalog za verbalni delikt
• Stjepan Mesić: Mene ni Sabor, ni Vlada ne mogu ukinuti
• Debata o diktaturi: ne postoji moralno perfektna vanjska politika

Foto: Fahro Konjhodžić

Ovih dana u Norveškoj se odigrava pravi «politički triler» – u toku je finiš predizborne kampanje, za izbore koji su zakazani za sljedeći ponedjeljak! S obzirom na to, da je većina naših koji žive ovdje, uzela državljanstvo Norveške, za očekivati je da i oni uzmu učešća u ovom važnom demokratskom činu. Međutim, statistika kaže drugačije – od svih useljeničkih grupa, Bosanci i Hercegovci drže ubjedljivo zadnje mjesto po odazivu za učešće u izborima. Na proteklim  izborima, izlaznost naše populacije iznosila je svega 37 posto. Na zvaničnom portalu norveške vlade, loša  izlaznost Bosanaca i Hercegovaca je prikazana kao loš primjer onih koji ne vrše svoju građansku dužnost!  Tamo se kaže, da su naši lošiji, npr.  od Somalijaca, koji imaju izlaznost od 53 posto, iako žive relativno kraći period u ovoj skandinavskoj zemlji!

Piše: Fahrudin Fahro Konjhodžić

Ove godine, u maju, zvanično je obilježena dvadeseta godišnjica boravka naših prognanika u Norveškoj. Na toj lijepoj manifestaciji govornici, naročito Norvežani, su se takmičili u superlativima o kvalitetu naših, ali su istovremeno i naglasili, ovu, upravo neshvatljivu političku pasivnost!

Inga Marte Thorkildsen

(Ministrica Thorkildsen  je u ime norveškog naroda i države,  primila,  zvaničnu pismenu zhavalnicu  koja je upućena  norveškom  narodu i društvu za svu pomoć koju su dali onda kada je bilo najpotrebnije. Zahvalnica je uručena  na svečanom obilježavanju dvadesete godišnjice boravka prognanika iz BiH u Norveškoj)

U  intervjuu, kojeg je ovoga ljeta dala Inga Marte Thorkildsen, ministrica za familiju i ravnopravnost, a u čijem resoru je i nadležnost  za uključivanje useljenika u norveško društvo  je apelirala  na naše da se odazovu  na ovogodišnje  izbore.

– Ja znam, keže ona, da građani BiH učestvuju u društvu, imaju posao, aktivni su na više  polja. Ali bih željela ovdje podstaći Bosance  na jednu stvar, za koju znadem da ste prilično loši – to je učestvovanje u izborima. Na tom planu morte  raditi daleko više. Mislim da Bosanci i Hercgovci moraju biti daleko više  angažovani u  norveškoj politici.

Veoma je važno da podsjetimo da se demokratija  može održati samo onda kada se konzumira!  Sa svim vašim iskustvom  o tome kakva  je alternativa kada bi izgubili demokratiju, veoma je važno da učestvujete, ne samo u izborima već i u životu političkih  organizacija, te  kako  bi i na takj način osigurali da se nikada više nikome  ne dogodi što ste vi doživjeli!  Vaše iskustvo iz posljednjih dvadeset godina je veoma dragocjeno za nas i zbog toga se nadam da ćete doprinjeti  da to vaše iskustvo prenesete dalje na učesnike u našem društvenom životu! A to je moguće samo ako se aktivno uključite u politčki život ovdje u Norveškoj!

Dali će ovaj apel biti prihvaćen ostaje da se vidi.

Inače, trenutno su na vlasti partije koje pripadaju tzv. crvenozelenoj kolaliciji, ali koji imaju socijalistički predznak, a protivnici su pripadnici «modre» ili desne, odnosno nešto konzervativnije koalicije, koja još nosi i atribut građanske! Dosadašnja izborna mjerenja pokazuju blagu  prednost desnih, ali se očekuje borba u, slikovito rečeno, mrtvoj trci!

Zanimljivo je da se ovogodišnji izbori odvijaju u znaku  jednistvnog jubileja demokracije – stote godišnjice otkako su žene u Norveškoj dobile pravo glasa!

O značaju ovoga jubileja minstrica Thorkildsen  kaže:

–  Veoma je zanimljivo  da se sada osvrnemo i pogledamo  šta se je desilo sa Norveškom nakon što je, prije stotinu  godina prihvaćeno pravo glasa za žene!

U to vrijeme, mnogi u Norveškoj su  bili protiv  prava glasa za žene,  zato što su mislili da žene  moraju biti u kući i baviti se samo djecom, da njihov mozak nije dovoljno razvijen tako da  istovrmeno mogu držati fokus i na kući (domaćinstvu) i na društvenim zbivanjima i kretanjima,  da će to pravo glasa za žene  razrušiti domaćinstvo, da žene više neće biti žene i slično. Pokazalo se, međutim, da se ništa od toga nije desilo, da je sve islo dobro i da su žene doprinjele razvoju Norveške, na  najbolji način!

Čak bi se usudila reći da je davanje prava glasa za žene više doprinjelo razvoju Norveške nego pronalazak nafte. Žene su dale svoj nemjerljivi doprinos,  ne samo u razvoju društva, već i ekonomije, to je omogućilo da svako dobije i iskoristi svoju šansu,  da se uspostavi neka vrsta takmičenja u postizanju kvaliteta i slično.  Žene su također mnogo doprinjele aktivno učestvujući u politici, sa posebnim fokusom na državnu skrb za siromašne! Slobodno mogu tvrditi da je uloga žena u društvenom, političkom i ekonomnskom ravoju drzave nemjerljiva. Ja bi  zato i  preporučila  svim drugim državama da omoguće ženama da što aktivnije učestvju u dršutvu i razvoju!

Ukoliko na sljedećim izborima pobjedi koalicija «modrih»,  predsjednik vlade  će biti žena – poznata političarka i šefica Partije Desnih – Erna Solberg. Ona  bi, svojim eventualnim dolaskom na vlast bila druga žena –  premijer u ovoj skandinavskoj državi! Prva je bila Gro Harlem Brundtland, koja je tu dužnost obavljala u tri izborna perioda, a pripada Radničkoj partiji, koja predvodi socijalističku koaliciju.