Haški optuženik Šešelj stigao u Beograd

Povezani članci

• RASIPNIČKA I BAHATA VLADA KOSOVSKA
  Iz hapsane se ne može zekat davati
• Predragu Matvejeviću uručena povelja ‘Počasnog građanina grada Sarajeva’ – Dizao je glas protiv zla!
• “Bujrum” Zapada istambulskoj prevari
• Čuvari etničkog čišćenja: Zašto se šuti o paklu kroz koji prolaze povratnici u BiH?
• Enver KAZAZ: Akademski muslimani
• Zahtevi organizacija civilnog društva u pogledu minimuma standarda zakonske regulative besplatne pravne pomoći

Haški optuženik Vojislav Šešelj stigao je u Beograd u sredu u 13 časova, a na aerodromu “Nikola Tesla” dočekalo ga je više stotina pristalica Srpske radikalne stranke (SRS) koji su skandirali “Vojo, Srbine” i pevali “Marš na Drinu”. Ispred aerodroma je organizovana bakljada.

Sudsko veće Haškog tribunala prošlog četvrtka odobrilo je puštanje lidera radikala na privremenu slobodu zbog njegovog zdravstvenog stanja.

Šešelj je ranije rekao da ne dolazi u Srbiju da se leči, nego da se sveti.

Na Haškom tribunalu mu se sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, te za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Foto: Tanjug

Haški optuženik Vojislav Šešelj se vraća u Srbiju u kojoj su na vlasti njegovi bivši partijski drugovi, a sada, po njegovom sopstvenom iskazu, najveći neprijatelji.

„Politika mi je prioritet, pa tek posle lečenje.“ Tu najavu Šešeljevih prioriteta posle povratka u Srbiju, kratko je prokomentarisao književnik Vidosav Stevanović:

„To je politika kao bolest i bolest kao politika.“

Stevanović se priseća Šešelja iz 90-ih kao izvodjača Miloševićevih radova:

„Ja sam početkom 1991. godine objavio tekst koji se zvao „Šešeljomilošević“. U tom tekstu sam objasnio kako bi ta jezička nakaza mogla delovati. Milošević je tada imao vlast i obožavanje masa i bio mu je potreban negativan junak iz dva razloga. Prvi je da rastura opoziciju i da zbunjuje javnost a drugi je, da uvek može reći: ima jedan gori od mene. Šešelj je disciplinovao, bez obzira na verbalne svadje, obavljao svoju ulogu. Kao što znamo, taj projekat koji je Šešelj navodno branio politički, zvao se Velika Srbija. Mi danas veoma dobro znamo šta je danas ostalo od tog projekta. Srbija iz 90-ih godina nije postala veća, nego manja i bez ikakvih izgleda, bogu hvala, da se dalje širi i da se prave ratovi zbog granica. Znači, radilo se o potpunom političkom promašaju. I što se tiče njegove stranke i njega samog politčki, ja mislim da su oni poslednji ostaci Miloševićevog režima i da će njihovim odlaskom možda doći neko novo vreme i neka nova i bolja politika.“

Što se činjenice da nema haške presude Šešelju, Vidosav Stevanović kaže da je to veoma loše.

„Haški sud je bio prvi međunarodni sud, velika nada za čovečanstvo da neće mali diktatori i mali dripci svuda praviti ono što se naziva genocid. On je tu svoju ulogu delimično obavio, delimično nije“, kaže Stevanović ukazujući na političke uticaje na sud. „Nadam se da zbog toga neće biti sasvim diskreditovan. Jer, drugog suda međunarodne pravde nemamo“, kaže Stevanović.

Srbija, ma koliko povremeno, kao na primer poslednjih dana kada su u pitanju srpsko – albanski odnosi ili kad su u pitanju medijske slobode, pa i povremeno javni govor u radikalskom maniru, podsećala na onu iz 90-tih godina, ipak je drugačija zemlja. Već i zato što je Šešelj, nekadašnja Miloševićeva udarna pesnica, koji je stvarao atmosferu straha pripremajući teren za krvave ratove u kojima je i sam bio akter, sada postao politički marginalac čija stranka nije uspela ni da udje u parlament. Medijska tabloidna buka oko njegovog povratka, u kojoj nema mesta za podsećanje na ono šta je radio i ko je bio današnji haški optuženik, prolaznog je karaktera.

Ono što se ne sme zaboraviti, da se nikad ne bi povratilo, to je Miloševićeva Srbija u kojoj se prihvataju sa odobravajućim smehom i aplauzima šovinističke najstrašnije Šešeljeve pretnje, njegovo mahanje pištoljem i zarđalim kašikama, proterivanje nesrba po Vojvodini, poput žitelja sela Hrtkovci, crtanje granica i brisanje celih naroda, makar istrebljenjem ako ne može drugačije, slavodobitno marširanje paravojski sa četničkim kokardama nakon počinjenih zločina na ratištima van Srbije.

Branka Mihajlovic, RSE

Ilustracija: Šukrija Meholjić