ENG
Do poslednje kapi bosanske krvi
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
Povezani članci
Amnezija na delu. Katarza? Ni na vidiku.
Tek što je Vučić zažalio što četnoliki bosanski Srbi nisu otkinuli još neki komad Sarajeva, čupajući mu meso četiri godine, Ivica Dačić, šef srpske diplomatije posolio je još žive bosanske rane. Hag je priznao da Milošević, SRJ i Srbija nisu bili krivi za rat u B i H, izjavio je, komentarišući presudu Haškog suda Radovanu Karadžiću.
Srušene su laži o genocidu i ratnim zločinima koji su bili osnov za kažnavanje Srbije i srpskog naroda…. Siguran sam da će kad-tad doći vreme za priznanje da je Srbija bila napadana na osnovu lažnih i pogrešnih optužbi. Svesno ili nesvesno, Haški sud je presudom Karadžiću to već učinio, kaže šef srpske diplomatije. I Aleksandar Vulin, ministar u Vučićevoj vladi veli da je sud potvrdio ispravnost Miloševićeve politike. Haški tribunal je dobio zadatak da nas pomiri. To nije uspeo. E, pa kad takav tribunal prizna da Milošević nije učestvovao u organizovanom zločinačkom poduhvatu, onda je jasno da je Srbija bila u pravu… Dodajući ljute začine na nezaceljenu bosansku ranu, kazao je još da je Vučić bio potpuno u pravu što nije dozvolio da se reč genocid poveže sa Srbijom. Vučić je odbio da komentariše ove “dum-dum” metke (on se, kaže, ne bavi prošlošću, nego budućnošću). Kakva crna budućnost, kad su ova dvojica zakotrljala novu revizionističku grudvu u regionu.
Da će se Beograd boriti do poslednje kapi bosanske krvi da dokaže kako Karadžićevi “sveti ratnici” nisu dobijali pomoć u džebani i živoj sili iz Srbije pokazuje i naslov iz beogradskih Večernjih novosti: Miloševićeva nevinost u BiH na 2.590 stranica! Ovaj provladin dnevnik podupirući tezu o Miloševićevoj nevinosti piše da se sad otvara i pitanje uvođenja sankcija SRJ i satanizovanju Srbije zbog rata. I dodaje u obimnom tekstu da glavni haški lekar krije činjenice o smrti bivšeg predsednika Srbije.
Sagovornik ovog dnevnika Endi Vilkokson, predstavljen kao američki analitičar i istraživač haškog tribunala srpskoj javnosti otkriva “neprimećeno” u presudu Karadžiću. Navodi kako je nekadašnji predsednik Srbije i SRJ bio protiv trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija u BiH, gde žive Srbi. Milošević je, kaže Vilkokson, činio sve da se u Bosni uspostavi mir. Bio je kritički nastrojen, kad su Srbi odlučili da formiraju RS. Milošević je sve vreme oštro bio protiv zločina i tražio kažnjavanje svih sa srpske strane koji te zločine čine… Vilkinson je sve ovo obelodanio, piše beogradski večernjak, u studiji Haški sud oslobodio Slobodana Miloševića za bosanske ratne zločine prekasno.
Amerikanac sugeriše srpskim pravnicima da pročešljaju presudu Karadžiću i da će i sami naći da Milošević nije okrvavio ruke u BiH, uključujući i optužbe za genocid. Međutim, Sud nije učinio ništa da objavi činjenicu da ne postoji krivica Miloševića za umešanost u udruženi zločinački poduhvat. Sugestiju je prihvatio, između ostalih, advokat Branislav Tapušković. Angažovan kao “prijatelj suda” u procesima protiv srpskih čelnika okrivljenih za ratne zločine. Ne smemo ni kao država, ni kao građani da prihvatimo krivicu bez krivice. Ima mnogo činjenica iz presude Haškog suda koje dovode u pitanje “osveštane laži o Srebrenici i navodnoj opsadi Sarajeva”, tvrdi on.
Miloševićevi nacionalsocijalisti koji su i u ono vreme a i sad u vlasti zajedno sa naprednjacima, bivšim Šešeljevim radikalima, dobili su krila. Traže da se poslednjem srpskom vođi podigne spomenik u centru Beograda. Da se njegovi posmrtni ostaci premeste iz Požarevca i sahrane u Aleji velikana. Biće to novo perilo za njihove gaulajterske uniforme uflekane podrškom u naumu “Slobe Slobode” u brisanju avnojevskih granica. Tako je Beograd zažmurio na oba oka, kad je paljansko vučje leglo udarilo na Bosnu tukući je iz svih raspoloživih oružja darovanog od nekadašnje JNA. Četnici su tako udarili na Bosnu, ustaše na Hercegovinu, dok su Sloba i Franja crtali novu kartu B i H za kafanskim stolom. Kao dva pijana osvajača. Srpskoj javnosti se sad nudi novi podsticaj za staru “žvaku” o građanskom ratu u B i H, a ne o legitimnom pravu ove bivše jugoslovenske republike da se brani od agresora. Za čitavo ovo vreme Beograd izmiče guzicu pred optužbama međunarodne javnosti da je šakom i kapom pomagao paljansko vučje leglo u razbucavanju najjugoslovenskije države bivše SFRJ.
Nego, čiji je ministar spoljni (Vladislav Jovanović) u aprilu 92. godine za IRNU, novinsku agenciju Irana, izjavio da u “obnovljenoj Jugoslaviji” Muslimani neće biti priznati ni kao nacija, ni kao nacionalna zajednica, već samo kao verska skupina. Po Jovanoviću Muslimani su u osnovi Srbi, kao bogumuli, sekta koja se otuđila od Srpske pravoslavne crkve. Pre nego što je prihvatila islam pod turskom vlašću.
Da je Srbija bila “do kolena” u ratu u Bosni kazuje i odluka, iz jula 92 godine, generala Živote Panića, načelnika generalštaba vojske SRJ da Srbima u Bosni, JNA ostavi 900 oklopno-mehanizovanih borbenih sredstava, 852 artiljerijska oruđa, jednu raketnu brigadu i avione. Godinu dana kasnije, uprkos primirju između zaraćenih strana, Valjevski korpus u sastavu vojske SRJ učestvovao je u borbama kod Doboja. A šta ćemo sa raznim paravojskama, poput Šešeljevih četnika koji su obučavani u vojnim kampovima kod Beograda, a zatim slati u BiH.
Otkud to da su sa srpske strane Drine bombardovana sela s one strane. Sistematski i stalno. Naravno, da se stanovnici nateraju na bežaniju i ostave svoja ognjišta. Ako Srbija nije logistički pomagala četničku agresiju na B i H, kako to da su u 11 logora u Srbiji bili zatočeni Bošnjaci. Kako su se u Zvorniku 92. godine u avgustu zatekle naoružane horde iz Srbije koji su sa puškama na gotovs ulazili u muslimanske kuće i tražili predaju naoružanja. Otkud na slikama iz Bijeljine na kojim se vidi kako arkanovi “tigrovi” , u miru hohštapleri, u ratu krvožedne zveri, ubijaju građane na sred ulice. Te slike su obišle svet…
Amnezija na delu. Katarza? Ni na vidiku.
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
