Dinko Gruhonjić: „Od ljudske krvi ruke se ne peru

Povezani članci

• Nerin Dizdar: Nećemo pristati na ideološko orgijanje, ponižavanje i diskriminisanje drugih
• KREŠENDO
• Dino Abazović: Sloboda religije i sloboda medija
• Marinko Čulić: Hrvatska močvara
• Bilježnica Robija K.: Zašto ih nema?
• Marinko Čulić: Đavao u Haagu

Mirko Pajčin, poznatiji kao Baja Mali Knindža, nastupio je – kažu u vestima – u subotu, 11. januara, u jednoj od kafana na Paliću pored Subotice. Poznat po svom multiČetničkom pristupu, kojim dominira želja za istrebljenjem svega što nije srpsko a i onoga što je „pogrešno srpsko“, Knindža je tako uveseljavao multietnički, multikulturalni, multijezični, multikonfesionalni Palić u lokalnoj kafani.

Piše: Dinko Gruhonjić

U svojim pesmama Knindža se uglavnom okreće veličanju „srpstva“ i srpske „istorije“, kao i ljubavi prema primitivizmu, ženama i alkoholu. Popularnost je stekao ratnih devedesetih godina, kada je pevao ode Radovanu Karadžiću, a za Vojislava Šešelja i njegovu Srpsku radikalnu stranku snimio je album pod nazivom „Srpskim radikalima“ i često je pevao na njihovim mitinizima. Nepoznato je da li će sada možda snimiti album „Srpskim naprednjacima“, ali postoje i takve indicije.

Baja Mali Knindža imao je uspešnu muzičko-kafansku saradnju i sa pevačem i poznatim „rodoljubom“ Borom Čorbom. Iako u jednoj od svojih pesama tvrdi da „ne može ravnica sa planinom“, Baja se ipak obreo na Paliću, gde brda nema ni da ga teleskopom tražiš. Obreo se sa svojim „ratno-rodoljubivim“ pesničkim opusom, poput ovoga „stiha“:

„Moj je tata zločinac iz rata, vi se potrudite pa ga osudite…“

O ovom bizarnom a još više morbidnom događaju izvestili smo i na našem portalu Autonomija (www.autonomija.info) i ekspresno dobili salvu pretnji i uvreda, koje smo promptno izbrisali iz komenatara i pridodali debeloj arhivi istih i sličnih:

„Severna Srbija, ne vojvodina“

„Marš iz Vojvodine bando Mađarska i Hrvatska, za vreme rata vas niko nije dirao još bi da nam vi glavnu reč vodite, marš ako vam se ne sviđa…

„Od autonomaša biće paprikaša“

„Da Bog da nam se desi jedan građanski rat kao u Siriji pa da vas Dunav odnese do vaših mentora ali polako biće i toga! Puno se ustaša i domaćih izdajnika nakotilo po Severnoj Srbiji, moraćemo to da štrojimo da se ne kotite više“

„Oni piju sok a mi krv sa vinom, ne može ravnica sa našom planinom.“

„Dok ste jeli prasetinu i mađarsku janjetinu po vojvodini mi svo ovde krvarili po Republici Srpskoj, ma mrš govna jedna!“

„Više vrijedi život jednog Krajišnika, nego svih vas autonomaških smradova.“

I tako dalje, i tome slično.

Maskirni Baja

No, nije mi namera ovde niti da lamentiram nad zlehudom sudbom, niti da se dičimo da smo meta napada. Nesretni je Baja Knindža pa još Mali trebalo odavno da bude relikt mračne ratne prošlosti. Ma jok, živ je Baja, u penziji nije, dok je srpstva i Srbije.

Ili, što bi rekao još jedan od vickastih komentatora, citirajući „pesnika“:

„Nema niko muda, da vodi ga do suda“,

pa je još k tome docrtao i srce kao izjavu ljubavi svome „pevačkom“ idolu.

Dakle, što reče sam Baja: „Moj je tata zločinac iz rata, vi se potrudite pa ga osudite“.

Kad smo već kod zločinaca, zvanično su proglašeni krivci za brutalno ubistvo novinara i urednika Slavka Ćuruvije. Odnosno, ono što je do sada bila javna tajna, sada je postala i zvanična verzija: uhapšen je bivši operativac zloglasne Državne bezbednosti Ratko Romić, kao i visoki oficir te službe Milan Radonjić, a bivši načelnik DB-a Radomir Marković je takođe kriv ali je svakako u zatvoru. Navodni ubica Miroslav Kurak je u bekstvu, negde u inostranstvu. To je saopštio Aleksandar Vučić, koji se doima kao politički najmoćniji čovek u Srbiji i koji je oformio i komisiju u čiji je mandat pripadalo i „rešavanje“ slučaja Ćuruvija. Nije jasno zašto je, pored zvaničnih istražnih organa, trebalo formirati i nekakvu specijalnu komisiju, ali svakako dobro dođe kao marketing. Inače, za šefa te komisije naimenovan je Veran Matić, upravo onaj čiji je medij B92 Miloševićev režim onako brutalno proganjao. Deo tog režima bio je tada i mlađani junoša Aleksandar Vučić, i to ni manje ni više nego na mestu ministra informisanja. Ministrovao je sadašnji Gospodar Vučić tada sa drakonskim Zakonom o informisanju u rukama, po kojem su novinari, u društvu prostitutki i pijanih vozača, ekspresno presuđivani pred – prekršajnim sudom! Sve s ciljem da se pod hitno ugasi i ono malo tadašnjih antimiloševićevih medija. Ministrovao je Vučić i tada kada je Ćuruvija ubijen, na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije. Potpredsednik te vlade, koja se zvala „vlada narodnog jedinstva“ (činili su je Miloševićev SPS, JUL njegove supruge Mirjane Marković i radikali) bio je sadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić.

Mlados’-ludos’

Vučić se doduše izvinio zbog svoje tadašnje sramno-zločinačke uloge, pripisujući to svojoj mladost-ludost fazi, koja je, u radikalskom ruhu, bogami potrajala ciglih 18 godina, pre nego se zagrnula „naprednjačkim“ ruhom. Pa se, eto, želeo iskupiti pronalaženjem Ćuruvijinih ubica.

Branka Prpa, udovica Slavka Ćuruvije, u reakciji na vest o hapšenju ubica kazala je da ubistvo njenog supruga nije rešeno, već je javnosti samo zvanično saopšteno ono što je poznato još od novembra 2013. godine. Ona je podsetila na Vučić-Nikolićeve biografije i poručila da ne može da veruje da niko od njih ništa nije znao o celom slučaju ubistva, tim pre jer je pomenuti Zakon o informisanju bio donet u režiji JUL-a i radikala. Ocenila je da je na ovim prostorima poslednjih godina bilo puno izvinjenja, ali i da su sva ona bila blasfemična. „Mnogo jače od samog izvinjenja je da kažeš istinu i da svedočiš o tome za šta ti sebe smatraš odgovornim a meni da prepustiš odluku da li ću da ti oprostim ili ne“, poručila je Prpa.

Branka Prpa na RTV-u

Prema njenim rečima, ukoliko istraga stane na tome da je bivši načelnik DB-a Rade Marković glavni nalogodavac ubistva, onda ništa nije urađeno. “DB je samo operativni, izvršni deo i oni izvršavaju naredbe političkog vrha… To je bila zločinačka država, koja umesto da štiti svoje građane – ubija svoje građane, po nalozima političkih vrhova“, kazala je Branka Prpa.

Drugim rečima, biće zanimljivo za videti da li će istraga voditi recimo i do Mirjane Marković, koja bezbrižno živi u majčici Rusiji. Naime, postoje ozbiljne indicije da je baš ona bila ako ne nalogodavac ono inspirator Ćuruvijinog ubistva. Ili će sve stati na kažnjavanju neposrednih izvršilaca, kao u slučaju atentata na premijera Đinđića, čija politička pozadina nikada nije istražena.

No, od svega pobrojanog svakako da ponovo najviše čudi činjenica da neko ima poverenja u Aleksandra Vučića i njemu slične. Reč je o ljudima koji su veoma aktivno doprineli upropaštavanju naših i komšijskih života. Ako je to jedina alternativa koju Srbija može ponuditi, onda je budućnost ovog društva više nego izvesno – katastrofalna. Društvo koje počiva na moralnoj paradigmi oproštaja onima koji su direktno politički podržavali i izvršavali zločinačku politiku etničkog čišćenja i genocida iz devedesetih godina naprosto nema budućnost. To je društvo u kojem će još dugo, dugo građani Beograda Novu godinu na Trgu Republike proslavljati uz Svetlanu Cecu Ražnatović, Arkanovu udovicu, kao što i beše u „najluđoj noći“ pre petnaestak dana. Novosađani će na Trgu slobode odbrojavati poslednje sekunde stare godine uz Boru Čorbu, kao što takođe beše slučaj sada. A tu će se negde naći mesta i za Baju Malog Knindžu da zapeva: „Moj je tata zločinac iz rata, vi se potrudite pa ga osudite“.

No, uprkos svemu tome, Branka Prpa je rekla jednu veliku i sudbonosnu istinu:

„Od ljudske krvi ruke se ne peru…“

(LupiGa.com)