Demokrate izneverile demokratiju

Povezani članci

• Boris Dežulović: Dvadeset pet godina Hrvati leže u induciranoj komi
• Podrška narodu Kobanea iz Mostara i Beograda
• Mladi iz Srbije u Srebrenici: Iskreno se izvinjavamo i priznajemo genocid
• Drago Bojić: Buka svijeta i mir Božića
• Requiem za jednu ljevicu
• Slavo Kukić: Što bi u oponašanju Dodika mogla biti Čovićeva inačica „Srbske časti“?

Osam godina su članovi Demokratke stranke na svim društvenim nivoima, od mesne zajednice najzabačenijeg  planinskog sela, do predsedničkog kabineta, imali zavidnu podršku građana. Ništa od očekivanog se nije dogodilo. Nastavilo se vrtoglavo propadanje ekonomskog sistema. Usavršila se korupcija i ustalila se anomija kao determinisano stanje.

Piše: Dragica Stanojlović

Višednevno zasedanje srpskog parlamenta proteklo je uobičajenim ritmom. Većina opozicionih poslanika kritikovala je rad vlade, što je očekivani zadatak političke grupacije, koja ne participira u vlasti. Utrkujući se ko će više zamerki da iznese, zanemarili su da se sadržaji kritika odnose na nepravilnosti koje su postojale i dok su aktuelni opozicionari bili na ključnim državnim pozicijama. Najveći broj optužbi i primedbi na rad najvišeg izvršnog tela u državi imali su poslanici Demokratke stranke. Revnosno su nabrajali sve propuste koje je vlada učinila i uz neodmereni emotivni angažman, pokušavali da skrenu pažnju na sebe. Njihove forsirane parlamentarne aktivnosti su, najverovatnije, bile upućene retkim gledaocima, koji po navici ili u nedostatku kreativnijih ideja o načinu organizovanja slobodnog vremena, još uvek prate događanja u najvišem zakonodavnom telu države.

Uverenja poslanika Demokratske stranke da će jalovim raspravama i retkim duhovitim dosetkama, probuditi pažnju građana i podsetiti ih na postojanje nekada najrespektabilnije stranke u Srbiji, nisu zasnovana na ozbiljnoj analizi aktuelne političke situacije. Ozbiljnost, studioznost, analitičnost i anticipativnost retko su odlikovali rad ove političke grupacije, i bilo bi neverovatno da su iznenada shvatili svu tragičnost aktuelne situacije i svoje delovanje usmerili u nekom, logici primerenijem pravcu. Članovi Demokratske stranke su osam godina bili na najodgovornijim društvenim pozicijama u Srbiji. Period dovoljno dug da se etabliraju kao ozbiljna politička snaga ili da pokažu svu nemoć, neozbiljnost i nesposobnost. Osam godina su članovi Demokratke stranke na svim društvenim nivoima, od mesne zajednice najzabačenijeg planinskog sela, do predsedničkog kabineta, imali zavidnu podršku građana. Podrška nije izostajala ni od međunarodnih institucija, što je objektivno uslovilo najozbiljniju šansu u proteklih pola veka, da se organizuje novi društveni sistem.

Pred članovima Demokratske stranke stajao je istorijski zadatak, koji nije smeo da bude propušten. Imali su obavezu pred građanima i budućim generacijama, da ga, u skladu sa programskim opredeljenjima stranke, sprovedu. Demokratska stranka je trebalo da postavi granicu između vremenskih razdoblja i odvoji prošlost od sadašnjosti i budućnosti. Od ove stranke, građani su očekivali da uspostavi vladavinu prava i postavi zakone, koji bi bili nadređeni svakom pojedincu ili grupaciji. Po programskim opredeljenjima i političkoj konstelaciji, proklamovane demokrate su bile zadužene da postave temelje novim društvenim vrednostima i pravilima. Ništa od očekivanog se nije dogodilo. Sve devijantne društvene pojave postale su još složenije u svojoj patološkoj ekspresivnosti. Nastavilo se vrtoglavo propadanje ekonomskog sistema. Usavršila se korupcija i ustalila se anomija kao deteminisano stanje.

Pokušaji da reformišu i dovedu u funkcionalnije stanje vitalne društvene sisteme rezultirali su usložnjavanjem haotičnih relacija i blokadom progresivnih socijalnih dinamizama. Radili su kao da učestvuju u velikoj sistematičnoj zaveri, čiji je cilj da onemogući građane i sve društvene segmente da smisleno funkcionišu.

Umesto da grade novi društveni sistem, nastavili su da održavaju stari, prihvatanjem rizične pozicije da zajedno sa Socijalističkom partijom organizuju izvršnu vlast.

Savez sa manipulatorima

Možda je prema ondašnjem broju osvojenih političkih manadata koalicija sa proverenim društvenim opsenarima, manipulantima i dugogodišnjim upropastiteljima izgledala kao racionalno rešenje. Za takvim rešenjem su mogle da posegnu druge političke partije u nekoj drugoj državi. U Srbiji, gde su se društveni odnosi složili na novi način, stranka iza koje je stajao najveći broj građana sa velikim očekivanjima, nije smela da povuče takav potez. Demokratska stranka je ovakav savez mogla da prihvati samo ako odustane od izgradnje demokratskog sistema. Po prirodnim i sociološkim zakonima , društvene vrednosti zasnovane na poštovanju pravila, zakona, ljudskih prava, ekonomskih principa i moralnih normi, su osnovni postulati demokratije. Grade se sporo i osmišljeno sa jasnim idejama i stabilnim konceptima.

Lideri Demokratske stranke su znali da temelji demokratije ne mogu da se postave u društveni sistem u kome vlada korupcija, kriminal i bezvlašće. Bilo im je jasno da demokratija ne može da se gradi u državi u kojoj su društvena dobra i finansijska moć prigrabljeni od nekolicine proklamovanih moćnika. Nisu mogli da ne znaju ko su njihovi koalicioni partneri i nisu smeli da dozvole da o budućnosti države odlučuju oni koji su je sistematično uništavali.

U periodu kada je Socijalistička partija bila neprikoslovna politička snaga u Srbiji, iz patoloških društvenih relacija i ratnog haosa, razvile su se i čvrsto organizovale opskurne antisocijalne, kriminalizovane i svim zločinima sklone grupe, koje su materijalnom i snagom sile, kontrolisale sve legitimne i legalne državne sisteme. Prihvatajući koaliciju sa socijalistima, demokrate su prihvatile i produkte njihove monstruozne vladavine. Zaslepljeni mogućnostima koje priža vlast, nisu bili spremni da sagledaju suštinu takvog saveza. Dok su uživali u blagodetima funkcija koje su zauzeli i trapavim intervencijama i nedorečenim idejama, imitirali vladajući establišment, njihovi partneri su ponovo u pogon stavili privremeno pritajenu destruktivnu mašineriju. U njenom uzdizanju i novom rušilačnom hodu učestvovale su demokrate, pristajući da postanu i ostanu konektivni deo političkog organizma, sklopljenog od nekompatibilnih činioca.Njihova društvena uloga je postala groteskna a posledice takvog delovanja tragične za većinu građana.

Uhvaćeni u razuđenu patološku mrežu, koja je slojevito premrežila Srbiju, članovi Demokratske stranke su se našli u bespuću gde su prestala da važe njihova programska opredeljenja i verbalna privrženost demokratskim principima. Odustali su od svih velikih ideja i predizbornih obećanja. Izdigli su se iznad postojeće datosti i sa tih pozicija reagovali samo na zbivanja koja bi mogla da ih ugroze. Sve nagomilane društvene protivrečnosti i evidentnu ekonomsku propast, pomerali su iz svog vidokruga, baveći se internom stranačkom dinamikom. Sve komplikovano, teško rešivo, sve što je zahtevalo velika odricanja i ozbiljan rad, odlagali su na neodređeno vreme. Pozajmljenim novcem i novcem osiromašenih stanovnika Srbije, izgradili su virtuelni „demokratski“ svet za sebe i svoje. Izgubili su ga na izborima, pošto birači više nisu želeli da se opredeljuju „za manje zlo“.
Građani su izgubili još jednu deceniju života, koju su ponovo pojeli mitski skakavci.

Republika