Dan mladosti

Autor/ica 👤Goran Sarić 25.5.2017. u 11:59

Povezani članci

Dan mladosti

Dan mladosti u Mariboru 1961, wikimedia

(kolumna u stihovima)

A.,

prijateljica iz osnovne,

na fejsu javlja:

Nema se od čega ne odustati. Sve završeno. Upravo sam čula kako još jedna porodica sa dvoje djece pakuje kofere, napušta posao i to pristojno plaćen, prodaje kuću i odlazi. Nismo odustajali u ratu, nismo odustajali poslije rata.., postalo je jasno mnogima kako je jedini način tražiti novu domovinu. Majka nije ona koja te rodila nego ona koja čuje tvoj plač i kad spava. Ova nas je rodila i spava li spava i baš je briga. Sretno svima, reklame za kofere na bilbordima, valjda to nešto govori. I ja bih kupila jedan da sam mlađa.

Povodom još jednog teksta

“protiv svojih”,

Amigo me,

iz Mostara,

dobrohotno kori:

Opet mrčiš pero protiv roda svoga.

Šta će ti to? Uhvaćen si

u zaleđu!

Evo i maila od zeme,

pisca,

sada, na svome,

u Saraj’vu muhadžera.

(Vrijedan,

pametan,

a dugo bez posla,

pita ima li ikakve šanse da se,

sve sa čeljadi,

preseli ‘vamo,

u Zemlju Lala i Kanala):

Sarajevo je mentalno rastrojen grad, razvukli su mu pamet, definitivno, materijalno korumpiran, prodat, spreman na samouništenje zbog šake brze love, može se reći promiskuitetan, identitarno izobličen ko kronerov nos, primitiviziran do krajnjih granica u kulturnom smislu, on nema više ništa ni približno autentičnom […], jako klerikaliziran i radikaliziran, dezinformisan, dezorijentisan… Mogao bih do sutra…

Znam ja,

djeco draga,

da sve propalo je.

Suviše godina u prknu ovom

da to ne bi,

i ono,

znalo.

Ali katkad se krovne grede,

ako nikako,

ama baš nikako,

i od šarene laže

daju