Dabogda crko Rock&Roll

Povezani članci

• Odlučnost do kraja života
• Sve boje crne
• Povratna karta za Prokića
• RAZLIKA IZMEĐU ŠVEDSKOG I HRVATSKOG MODELA
• Putin neće stići nigdje
• “Oligarsi” idućeg tjedna idu s kontraudarom na Samodola

Posle sam gledao na tv-u kako političari slave i proglašavaju pobedu i shvatio sam da nas, građana, tu više i nema. Mi smo samo tu da zaokružimo neko ime na listiću, a onda ima da ćutimo i trpimo svekolika politička iživljavanja. E pa jebala vas demokratija… Jebo vas EU i sve integracije ovog sveta!

Ekonomista Miodrag Zec ocenio je danas da prvi rezultati izbora i veliki uspeh Socijalističke partije Srbije (SPS) pokazuje da se „komunistički sindrom vraća na velika vrata u Srbiju“.

„Vraća se komunističko načelo da je društvo, društvo raspodele, a ne stvaranja, kao i da se ključna pitanja gube ili dobijaju politički na raspodeli, a stvaranje je manje važna stvar“, kazao je on agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, na ovim izborima veliku podršku su dobile socijalne ideje koje znače povratak na staro, odnosno ideje socijalne pravde – biće, daćemo, rešićemo.

„Ono što čeka vladu ma kakva ona bila, zahtevaće sve suprotno od izbornih poruka, umesto – dobijaćete više, a radićete manje, ovde ćete dobijati – radićete više, a dobijaćete manje“, kazao je Zec.

Iako je “formalni” pobednik na izborima SNS sa minimalnom razlikom nad DS-om ipak najveći uspeh je postigao SPS.

BEOGRAD, 7. maj 2012, (Njuz) – „Hahahahahhahahaha! Aaahaahahahaha“, izjavio je predsednik SPS Ivica Dačić nakon prvih nezvaničnih rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je koalicija SPS-PUPS-Jedinstvena Srbija osvojila gotovo 15 odsto glasova.

– Mhahahahhahahaha – hahaaahahaahhaha – hhaha..haaaa. Mfhahahahaaahaha – nastavio je Dačić – -Hehehkhehee-hehhahahahakhhahe – hehhehehe…. eeehehehehee – dodao je on.

         Upitan o predstojećim pregovorima sa ostalim strankama o formiranju naredne vlade, Dačić je izjavio:

– Eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeehehehehe! AAAAhahahahahahhaahahhahahahahhaa – hahhahahahahhaah – ahhahahahahhaahaha – HA!HA!HA!HA – dodavši Hihihihihihiiiiiiiiihihihihihihihihih! Pfffffhahahahaahahaha…uuhuhuhuhuh.

-Uta-ta, uta-taaaaa – zaključio je predsednik socijalista. (Ivica Dačić: Haahhahahahhahhaa,Viktor Marković, Njuz.net.)

Eto prođe i ovo izborno ludilo… Ostao još drugi krug izbora za predsednika Srbije gde će odmeriti snage Boris Tadić i Tomislav Nikolić, pa kome obojci, a kome opanci. Najverovatnije je da će vlast formirati DS sa SPS-om i LDP-om, ali još su sva čuda moguća jer u Srbiji čudni obrti i neverovatne političke kombinacije su česta pojava. SNS bez obzira što je «formalni» pobednik na izborima neće moći da preuzme vlast ukoliko im se SPS, to jeste Ivica Dačić, ne prikloni. Sve je manje-više isto kao i pre četiri godine, samo što je SPS, zajedno sa PUPS-om i Palmom, sada osvojio skoro 16% glasova.

Šta nam se to desilo i da li se Srbija vraća u devedesete? – pitanje je sad. Pa, što se tiče povratka u prošli vek može se reći: u jednu ruku da, u drugu ne (kao onaj vic kada otac pita sina da li se drogira, a on mu upravo ovako odgovori). Desilo nam se razočarenje u demokratske promene i ekonomsku traniziciju, to jeste smučila nam se beda, neizvesnost, lažna obećanja i bahatost pro-demokratskih snaga. Verujem da mnogi koji su glasali za SPS ne žele povratak u devedesete, ali situacija je naprosto postala neizdrživa jer više se ni ne naslućuje nada u bolji život. Videli građani da od EU-integracija nema ‘leba i da neka apstraktna i daleka obećanja ne mogu da reše njihove svakodnevne probleme. Stotine hiljada ljudi su ostali bez posla, siromašnih je sve više, a od šarenih laža sa tv ekrana se ne živi.

Ivica Dačić je izabrao lukav način da se građanima Srbije uvuče pod kožu… I dok su pro-EU-demokatske snage pričali o novim investicijama i drugim raznim čudima u koje više niko ne veruje, za to vreme Ivica je pozivao na socijalnu pravdu i zaštitu ugroženih radnika i njihovih prava. Činjenica je da Dačićevu priču ne bi pas sa maslom kusao, ali sa pravom uplašeni građani su u njegovim obećanjima našli utehu jer žrvanj svekolike tranizicije je od njih načinio najveće žrtve. Dačić obećaje da će vratiti posao onima koji su ga izgubili u raznim sumnjivim privatizacijama firmi; on se zalaže za jači i pravedniji socijalni sistem gde radnici neće ostajati bez posla preko noći;on propagira besplatno lečenje,  jeftinije školovanje, redovne penzije, veće državne subvencije i sl. Da li je to demagogija? – svakako jeste, ali vrlo bliska građanima koji su očajni jer više nemaju ništa. Sam Ivica je bio deo vlasti koja je privatizovala firme i dala ih u ruke raznim domaćim i stranim tajkunima, ali sada je okrenuo ploču i najavljuje promene. Dok DS i ostale tzv. proevropske snage uporno vrte istu ploču pričajući o neophodnosti novih investicija koje će, opet, otvoriti nova radna mesta (šio mi ga Đuri), Ivica je obrnuo ćurak naopako i građanima ponudio socijalnu sigurnost. Dačić očigledno nije toliko opterećen uticajima stranih «elemenata» i ne smatra da Srbija mora, po svaku cenu, ići putem kapitalističkog razvoja.

Verujte da ne mogu ni sam da verujem šta pišem… Ivica Dačić se bori za socijalnu pravdu?!; SPS kao autentična levica zastupa prava radnika i osiromašenih građana?! Štipam se i ujedam za ruku kako bih se trgnuo iz ovog ludila, ali to je danas naša realnost posle razočarenja u tranziciju i promene. Zastupnici neoliberalizma u Srbiji nisu doneli ništa dobro, a u kombinaciji sa lopovlukom i nezainteresovanošću ove «lutke od krvi bez trunke ideje» smučile su nam sve ono u šta smo naivno verovali tokom petooktobarske revolucije. Verovali smo da će neki pametniji i pošteniji ljudi voditi ovu nesrećnu zemlju, to se nije desilo; verovali smo da sa Zapada stiže med i mleko; verovali smo da će biznismeni-patriote preporoditi Srbiju; verovali smo da će demokratija promeniti politički primitivizam i doneti, koliko-toliko, bolju i uređeniju zemlju; verovali smo, ali smo ispali budale… Ne mogu da verujem više, nemam snage, a ni vremena. Nemam ništa do gorčine i besa kao i najveći deo građana Srbije.

Ja na ovim izborima nisam glasao. Hteo sam da podržim «bele listiće» ali sam odustao od toga jer znam da to neće ništa promeniti. Sticajem okolnosti – u prevodu trebale mi pare – radio sam kao kontrolor na izborima na jednoj od izbornih jedinica u Zrenjaninu. Pa ljudi moji, zar doista ti glasački listići odlučuju o našim sudbinama? Zar ti zeleni, ljubičasti, beli, žuti papiri jesu naša ulaznica za bolju budućnost. Posmatrao sam te razne stranačke aktiviste kako broje glasove, a potom nešto šapuću u svoje mobilne telefone… Posle sam gledao na tv-u kako političari slave i proglašavaju pobedu i shvatio sam da nas, građana, tu više i nema. Mi smo samo tu da zaokružimo neko ime na listiću, a onda ima da ćutimo i trpimo svekolika politička iživljavanja. E pa jebala vas demokratija… Jebo vas EU i sve integracije ovog sveta!

Dabogda crko Rock&Roll kad ga svako svira…

(Photo by Enzo D.)