ENG
Čedomir Petrović: Dodik, ukroćeni goropadnik
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
Izdvajamo
- Posle predstave i katastrofalno loše, diletantski odigrane uloge, popušio je Dodik jednu veliku, veliku cigaru dok se drmao u crnoj limuzini a levo a desno, kao na konferenciji za štampu, vraćajući se u svoju zemlju Nedođiju, nezadovoljan i besan posle neuspelo odrađenog zadatog mu zadatka. Od koga, saznaćemo uskoro. Možda u novoj verziji Šekspirove “Укрощение строптивой“ („Ukroćenog goropadnika“)?
Povezani članci
U ovom novom čitanju “Otela” i njegovoj dramatizaciji i osavremenjavanju, Dezdemona dodaje mobilni telefon Vučiću (Otelo). Na vezi je ambasador Turske u Srbiji Kemal Bozaj koji mu saopštava da je očigledno reč o izmišljenoj izjavi iza koje stoje „neki krugovi koji nisu srećni zbog poboljšanja odnosa Turske sa zemljama u ovom regionu, posebno sa Srbijom“
Postoje alapače, sokačare, prekoplotašice, uvetašice (od uva do uva), drukatori, cinkaroši, spletkaroši, proturivači lažnih vesti, opasni hiperboličari, osobe bolesne od manije gonjenja … i još mnogo anomalija koje se javljaju u gotovo svim sredinama, bez obzira na pol, godine starosti i nivo obrazovanja. U Srbiji je toga bilo od pamtiveka sve do današnjih dana, a kako stvari stoje, biće toga i u budućnosti.
I sve bi to bilo benigno da se sve ove loše karakteristike nisu pojavile kod jednog predsednika. Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Incident i politički skandal i štetu koju je napravio izmišljajući ili namerno prilagođavajući svojim i tuđim interesima izjavu premijera Turske Redžepa Tajipa Erdogana „Svako onaj ko dirne Bošnjake imaće posla sa 100 miliona Turaka“, te da „Neće biti čudno ako turski brodovi uplove u Neum“.
Spakovao se u limuzinu Dodik, doleteo u Beograd i bacio se na grudi, kao dete majci, Aleksandru Vučiću očekujući da ovaj uzvrati istom merom i da će poručiti Erdoganu – Da će svako onaj ko dirne Srbe imati posla sa 7 miliona Srba?!
Napisao je dobri stari Šekspir između mnoštva sjajnih istorijskih drama, tragedija i komedija i čuvenog “Otela”. Vreme dešavanja drame je kasni 16. vek, za vreme ratova Venecije i Turske. Glavni sukob u “Otelu” – Otelo i Desdemona kao bračni par pokušavaju izgraditi zajednički život, bez obzira na njihovu razliku u godinama, rasi i iskustvu. Podudarnost sa današnjicom je poprilična. Dodik kao Jago koji je Otelov potporučnik, čiji motivi nikada nisu jasni. On uživa u opsesivnom, u manipulaciji i destrukciji. Aleksandar Vučić kao Otelo, u ovoj situaciji, crnac i general Venecijanske vojske. Vučić nije crnac, ali mu je dosta sve crno oko njega. Kopaju mu rupe na putu, postavljaju balvane, gađaju ga iz mraka, podmeću mu nogu kuda god da krene, predsednici raznoraznih sindikata prete opštim štrajkom i kampovanjem na Trgu Nikole Pašića, bivši Trg Marksa i Engelsa koji bi sindikalcima više odgovarao. Sa njima je uvek uz narod, pravdu i istinu Demokratska stranka i ostali ugnjeteni pojedinci intelektualci.
Vratimo se Dodiku (Jago) i Vučiću (Otelo). Dodik (Jago) protura lažnu informaciju da Turska traži da u bosansko-hercegovačke morske vode uplove dve fregate turske ratne mornarice i da je ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu svojevremeno rekao da su „Turci došli na Balkan na konjima, i, ako treba, opet će doći”, ali evo i sada žele da dođu, ali sa ratnim brodovima. “Palivatrić” Dodik (Jago) optužuje Dezdemonu (koja bi u nekim naznakama trebalo da predstavlja BiH) da je u dosluhu sa Turcima.
U ovom novom čitanju “Otela” i njegovoj dramatizaciji i osavremenjavanju, Dezdemona dodaje mobilni telefon Vučiću (Otelo). Na vezi je ambasador Turske u Srbiji Kemal Bozaj koji mu saopštava da je očigledno reč o izmišljenoj izjavi iza koje stoje „neki krugovi koji nisu srećni zbog poboljšanja odnosa Turske sa zemljama u ovom regionu, posebno sa Srbijom“.
Vučić (Otelo) umesto Dezdemone, davi Dodika (Jago) i drama se završava srećnim završetkom po mnoge u Srbiji, BiH, Republici Srpskoj i u mnogim Evropskim krugovima.
Posle predstave i katastrofalno loše, diletantski odigrane uloge, popušio je Dodik jednu veliku, veliku cigaru dok se drmao u crnoj limuzini a levo a desno, kao na konferenciji za štampu, vraćajući se u svoju zemlju Nedođiju, nezadovoljan i besan posle neuspelo odrađenog zadatog mu zadatka. Od koga, saznaćemo uskoro. Možda u novoj verziji Šekspirove “Укрощение строптивой“ („Ukroćenog goropadnika“)?
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
