Basara: Sukob Titanika

Povezani članci

• Egipćani na ulicama, a Balkanci na egipatskim plažama
• Posljednji avion za Haag
• Elvedin Nezirović: Mostar, kasaba prepuna zgarišta i ruševina
• Maja Krek: Šta znači “prosečna zarada” ako je većina nema?
• Brdo i miš
• Franjo Habulin: Pokažimo da smo dostojni onih kojima danas odajemo počast!

Udario Vučić na Miškovića, a Prokić na matičnu mu partiju i partijinog predsednika Čedu. Vučić, međutim, nije zastao na rečima, već je prešao i na dela. U novinčinama je ovih dana osvanula vest kakve u Srbiji nije bilo otkako je prase rep zavrnulo.

Pedeset raznoraznih inspektora istražuje poslove i dane Miroslava Miškovića, ej, more. Mišković se, razumljivo, zdravo uzrujao. Verovatno je mislio da u Srbiji i nema više od dvadesetak inspektora koji se poglavito bave mračinim poslovima političkih protivnika aktuelne vlasti i koji u širokom luku zaobilaze vanstranačke biznismene, rođene, mada bogatije, rođake takozvanih vanstranačkih intelektualaca.

Mišković, međutim, nije mačiji kašalj. Odmah je formirao „neformalnu“ vanstranačku opoziciju, uglavnom sastavljenu od poslovnih prijatelja, poslovnih neprijatelja i ambicioznih budžaklijksih političara. „Mišković kao najmoćniji privrednik i čovek sa odličnim vezama s predsednikom Nikolićem“, izveštava poslovično dobro obavešteni izvor, „Blic“, „prirodno se našao na čelu ove neformalne grupe.“ I šta sledi? Sukob titana? Jok more. Sukob Titanika.

Jer, pazite, tvrde analitičari ovdašnji, Mišković nema dovoljno snage da ukloni Vučića sa vlasti, a Vučić, sa druge strane, nema dovoljno snage da se obračuna sa Miškovićem. Sukob će i dalje trajati, glagolje analitički mudroseri. Ali sve u svemu, i po svemu sudeći, ostaće status quo.

Na drugoj strani političkog spektra, Nenad Prokić se partiji i javnosti obratio otvorenim pismom u kome je izneo drugarsku, ali žestoku kritiku LDP-a i Čede Jovanovića. Ne bih da se mešam u unutarstranačke stvari LDP-a, ali kao simpatizer mogu da kažem da je Prokić u mnogim, maltene u svim, stvarima u pravu.

LDP, koji je koliko proletos ulivao slabašnu, ali ne sasvim nerealnu nadu u mogućnost da se u ovoj zemlji jednim miroljubivim preokretom stvari postave na svoja prava mesta, nekako se prebrzo uklopio u „institucije sistema“, nekako se naglo pomirio sa udobnim tavorenjem u sveopštoj srpskoj truleži. Toliko je postao prihvatljiv da ga i Jego ex Sijatelstvo vidi kao najpoželjnijeg koalicionog partnera. Gde mu bi proletos ta pamet? A kad smo već kod Titanika, svi gorepomenuti su akcionari parobrodarskog društva. A mi, sirotinja raja, mi smo posada i putnici.

Danas