Basara: Jeblo ga veslo koje ga prevezlo

Kad se samo opsetim kakav je strašan stogodišnji rat besneo između čisto srbijanskog Užica i još srbijanskijeg Čačka, odnosi Bosančerosa i Srbijanaca izgledaju mi krajnje idilično.

Evo, cenjeni publikume, i mog skromnog doprinosa polemici o srpstvu i bosanstvu koja je ovih dana podigla dosta prašine na obema stranama reke Drine. Nemoj der da mi neki komentator slučajno nešto zakera jer sam u rečenoj stvari vrlo kompetentan. Na prvom mestu, ja sam dete iz mešovitog braka, dakle Bosanac po ocu, Srbijanac po majci. Osim toga, rodio sam se i poduže vreme živeo bukvalno preko puta Bosne.

Pomalo pesnički rečeno, prva stvar koju sam video u životu bila je Bosna. Lepo se vidi i dan-danas sa balkona moje kuće u B. Bašti. Ali – zbog poznatih sostojanija – tamo više nema šta da se vidi. Pustoš, dame i gospodo.

Elem, da postoje izvesne trzavice između srpskih brahmana – Bosanaca, kojima pripadam po ocu – i srpskih parija – Srbijanaca, čiji sam član po majci, saznao sam relativno rano. Već u detinjstvu. Kad god bi se moji roditelji nešto zakačili, moja bi baba, držeći ćerki stranu, znala da za mog oca kaže: „Jeblo ga veslo koje ga prevezlo.“ Tu ćete sintagmu i dan-danas često čuti kad god u takozvanom Podrinju izbije neki pičvajz između Bosančerosa i Srbijanaca. Kako se oslovljavaju u predelima oko „suve granice“, koja počinje osam km iznad brane u Perućcu, nije mi poznato. A nije ni važno.

Ono što je važno jeste da se reč „Bosanac“ u ono vreme, a bogme i donedavno, odnosila isključivo na geografsko poreklo, a ne na nacionalnost. Ne pamtim da je bilo ko bilo kome „s one“ strane Drine prebacivao nesrpskost – to ne – ali bilo je prebacivanja za tvrdoglavost, zadrtost i ostale osobine karakteristične za prekodrinsko srpstvo, koje fakat jesu stereotip, ali u kojima – tvrd vam stojim – često bude i podosta istine. I šta sad! Jesu li Srbijanci bili antobosanci. Ma, jok, more. Kad se samo opsetim kakav je strašan stogodišnji rat besneo između čisto srbijanskog Užica i još srbijanskijeg Čačka, odnosi Bosančerosa i Srbijanaca izgledaju mi krajnje idilično.

Onda je Čitluk Sahibija, pre desetak godina, u časovima dokolice dokonao da su Bosanski Srbi neuporedivo bolji i srpskiji od Srbijanaca i potom je – po običaju bez ustručavanja – obznanio tu misao velikih ljudi. Što je otvorilo pravu Pandorinu kutiju. Kad sam to čuo, ja recimo nisam znao kud udaram! Da l’ da se priklonim očevom carstvu, da l’ da ostanem uz majčin skut, eto kakve su me dileme mesecima razdirale. Najozbiljnije sam se nosio mišlju da Sahibiju utužim zbog duševnih bolova, ali sam na kraju odustao – ne zbog toga što sam se pokolebao – nego zato što bih džaba krečio. Znamo da je Sahibija superanus. Nemojder sad da bude kakvih seksualnih aluzija. Nema to veze sa dupetom. Superanus je latinska reč iz koje je izveden pojam „suveren“ – onaj koji stoji iznad svih zakona.