Balkanski teatar zvani “Aleksandar Vučić”

Autor/ica 👤IFIMES 24.8.2017. u 09:33

Izdvajamo

Aleksandar Vučić sve više postaje otvoreno prvorazredno pitanje ali i problem za međunarodne zvaničnike. Zapad se mnogo toga naučio na Zapadnom Balkanu 90-tih godina prošlog veka. Od Slobodana Miloševića su naučili da jedno govori, drugo misli, a treće radi. Značajan broj ključnih evropskih i svetskih lidera je uz pomoć svojih obaveštajnih službi shvatio, da je Vučić nekadašnji Miloševićev pristup još dodatno sofisticirao i nadgradio. Zbog toga su svesni svoje odgovornosti pred domaćim javnostima, ali i zbog svog kredibiliteta i kredibiliteta svojih politika, da moraju pod dodatnu lupu staviti Vučića i njegovu politiku, koja sve više postaje faktor destabilizacije regiona.

Povezani članci

Balkanski teatar zvani “Aleksandar Vučić”

Foto: Tanjug/AP

Analitičari smatraju, da regionalni balkanski teatar, kojeg svakodnevno priređuje Aleksandar Vučić mora prestati i da Srbija kroz politički mobing, obaveštajno delovanje i destabilizaciju ne sme ometati suverene države da samostalno donose odluke o svojoj sadašnjosti i budućnosti. Pri tome je najveća odgovornost Nemačke, jer se Vučić često otvoreno poziva na kancelarku Merkel i Nemačku i njenu podršku, a ona mora sada obuzdati i zauvek zaustaviti Vučića u svojim namerama.

Republika Srbija odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić (SNS-Srpska napredna stranka) i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić (SPS-Socijalistička partija Srbije) ponovno su u fokusu regionalnih događanja. Nedavno je predsednik Srbije Vučić pokrenuo inicijativu o unutrašnjem dijalogu o Kosovu, a neposredno posle toga usledile su mere povlačenja kompletnog osoblja Ambasade Republike Srbije iz Skopja. Navodni razlog za povlačenje kompletnog osoblja Ambasade Srbije iz Skopja na konsultacije u Beograd, što predstavlja presedan u bilateralnim dilomatskim odnosima, je nedvosmisleno konstatovano pojačano ofanzivno obaveštajno delovanje Republike Makedonije protiv organa i institucija Srbije u kojeg je uključen i strani faktor. Nezvanično se smatra, da je povlačenje osoblja Ambasade Srbije iz Skopja na konsultacije usledilo zbog navodno moguće podrške Makedonije članstvu Kosova u UNESCO. Kosovo zasada nije ni podnelo aplikaciju za članstvo u toj organizaciji, jer nije ispunilo dva potrebna uslova, a to je donošenje Zakona o verskim slobodama i Zakona o kulturnom nasleđu.

Zašto je Srbija priznala Makedoniju tek 1996. godine?

Nedavna istorija dve države, Republike Srbije i Republike Makedonije, uprkos stalnim ponavljanjima dvojca Vučić – Dačić, da se radi o prijateljskim državama i o bliskosti dva naroda predstavljaju samo političku frazu.

Srbija je uspostavila bilateralne diplomatske odnose sa Makedonijom tek 8.aprila 1996.godine, kada je Makedoniju do tada priznalo više od 80-tak drugih država. Neizbežno je pitanje zašto je Srbija priznala Makedoniju tek 1996.godine ako se radi o prijateljskoj i veoma bliskoj državi/narodu?

Raspad SFRJ započeo je ratom u Sloveniji, Hrvatskoj i kasnije u Bosni i Hercegovini. Režim Slobodana Miloševića (SPS) smatra se najodgovornijim za rasplet jugoslovenske krize i vođenje proteklih ratova na teritoriji bivše SFRJ. To je nedvosmisleno u svojim presudama potvrdio i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Haagu. (Veliko)srpski državni projekat u realizaciji Miloševićevog režima i učestvovanje Jugoslovenske narodne armije (JNA) nadahnut Memorandumom Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU) radio je na stvaranju tzv. srpskih paradržava odnosno „krnje Jugoslavije“. Tako je u Republici Hrvatskoj stvorena tzv. Republika Srpska Krajina, dok je na delu teritorije Bosne i Hercegovine stvorena samoproglašena Republika Srpska. Miloševićev režim smatrao je, da je potrebno stvoriti novu državu na temelju (veliko)srpskog državnog projekta, koji bi pored Srbije i Crne Gore, činili tzv. Republika Srpska Krajina i tzv. Republika Srpska. U tim planovima neizostavna je bila i Makedonija na koju se računalo kao na tradicionalnu srpsku zemlju (vardarska Makedonija). Pošto je (veliko)srpski državni projekat doživio fijasko u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini je delomično realizovan kroz priznavanje entiteta Republika Srpska kao dela unutrašnje ustavne strukture države Bosne i Hercegovine, zvanični Beograd je shvatio da su time propali i njegovi planovi sa Makedonijom, kao budućim delom nove (veliko)srpske države. To su razlozi zašto je Srbija tek 1996.godine naknadno priznala Republiku Makedoniju.

Uloga Srbije u događajima 27. aprila 2017

U makedonskom parlamentu (Sobranje) 27. aprila 2017. godine došlo je do nasilnog upada „nepoznatih lica“ pristalica VMRO-DPMNE, koji su navodno bili nezadovoljni izborom makedonskog Albanca Talata Xhaferija (DUI) za predsednika Sobranja. Tada je došlo do nasilja u kojima je, između ostalih, povređen Zoran Zaev (SDSM), premijerski kandidat i predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije.

Za razumevanje srpsko-makedonskih odnosa važna je činjenica da je Aleksandar Vučić imao tesnu saradnju sa Nikolom Gruevskim (VMRO-DPMNE), jer su obe stranke SNS i VMRO-DPMNE desničarske, konzervativne i u mnogim aspektima nacionalističke i autokratske stranke. Gruevski je nekada bio savetnik Vlade Srbije i duboko je involviran sa strukturama u Beogradu. Režim Gruevskog odgovoran je za kriminal i korupciju enormnih razmera (smatra se da je preko 5 milijardi € nezakonito iznešeno iz države) te za nezakonito prisluškivanje 25.000 lica, što je podstaklo građane na masovne demonstracije protiv njegovog režima, kojeg su snažno podržavali Beograd ali i Rusija. Srbija je želela zadržati svoj uticaj u Makedoniji, a istovremeno pokušati sprečiti ulazak Makedonije u punopravno članstvo NATO-a, što je ujedno i srpski i ruski interes. Zbog toga je u Makedoniji instalirana snažna srpska obaveštajna mreža, koja je vršila usluge i za treće države. Ne iznenađuje činjenica da je upravo u Sobranju 27. aprila 2017. godine za vreme nereda i nasilja primećen i bivši zamenik direktora Bezbedonosno informativne agencije Srbije (BIA) Goran Živaljević, sada u funkciji savetnika u Ambasadi Srbije u Skopju. Bezbezbedonosno-obaveštajni stručnjaci, smatraju da je u dešavanja u Sobranju bila aktivno uključena srpska obaveštajna služba, koja je vršila usluge i za treću državu.

Formiranjem nove Vlade Republike Makedonije 31. maja 2017 započeta je nova epoha, koja ima jasnu evroatlantsku perspektivu države Makedonije. Po svemu sudeći Makedonija treba da postane 3o članica NATO-a što nije u interesu Srbije i Rusije. U međuvremenu je došlo do razotkrivanja i demontaže srpske obaveštajne mreže u Makedoniji što je ubrzalo aktivnosti Srbije, da plasira optužbe usmerene protiv Republike Makedonije za njeno navodno obaveštajno delovanje protiv Srbije i njenih institucija, a ustvari radi se o suprotnom. Srbija je u obračun protiv Makedonije krenula sa taktikom „napad je najbolja odbrana“.

Unutrašnji dijalog za unutrašnju ali i spoljnu upotrebu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je inicijativu za pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Radi se o poprilično nejasnoj inicijativi, jer država Srbija ima svoje institucije. Dijalog i sve aktivnosti o državnim pitanjima trebaju se voditi unutar institucije sistema i kroz institucionalno delovanje Republike Srbije. Kada je reč o unutrašnjem dijalogu očito je da predsednik Vučić želi podeliti odnosno skinuti odgovornost sa sebe kada je u pitanju Kosovo, jer otvaranje dijaloga o Kosovu neminovno otvora i dijalog o položaju Albanaca u Preševskoj dolini (Preševo, Medveđa, Bujanovac) i njihovom statusu. Dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine vodi se skoro već pet godina pod pokroviteljstvom EU. Neki rezultati su postignuti, međutim dijalog Vučič i njegov kosovski kolega Hashim Thaçi koriste i odugovlače kako bi se utvrdili i/ili održali na vlasti. Zbog toga su nedavno samoinicijativno u dogovoru dijalog preneli na nivo predsednika država umesto da to rade premijeri i Vlade, jer se uglavnom radi o pitanjima i problemima, koja su u ingerenciji Vlada.

Aktivnosti Vučića i Thaçija usmerene su na pokušaj sprečavanje dolaska na vlast Pokreta Samoopredeljenje (LVV) i Albina Kurtija za premijera Kosova. Zbog toga su u igru uz pomoć Rusije uključili Behgjeta Pacollija (ARK), kontraverznog biznismena i predsednika političke stranke, koja ima svega četiri poslanika u kosovskom parlamentu, da prestupi u tabor koalicije PAN, koja je pod kontrolom Thaçija i da tako Ramush Haradinaj (AAK) postane premijer iako njegova politička stranka ima svega 10 poslanika u 120-članskom kosovskom parlamentu.

Kome smeta Zoran Zaev?

Izbor Zorana Zaeva za predsednika Vlade Republike Makedonije predstavlja novi zamah Makedoniji ka ubrzanom članstvu u NATO, a kasnije i EU. Zaev je sa svojim novim pristupom vođenja politike i države postao nadahnuće za napredak ne samo Makedonije nego i političko osveženje i nada za celi region. Razlika između Vučića, Dačića i Zaeva je u tome što Zaev vodi otvorenu, kosmopolitsku, dobronamernu i dobrosusedsku politiku, koja nije opterećena hipotekama prošlosti za razliku od Vučića koji ima hipoteku Vojislava Šešelja (SRS) i Dačića sa hipotekom Slobodana Miloševića (SPS).

Pristup, kojeg koristi Zaev je dijametralno suprotan pristupu Vučića i Dačića. Naime, dvojac Vučić- Dačić sebe pokušavaju predstaviti kao vodeće regionalne lidere, koji garantuju stabilnost i mir u regionu. To je samo delimično tačno, jer način na koji to ostvaruju je razotkriven. Vučić i Dačić konstantno produciraju probleme i krize te se pojavljuju kao rešioci i gasioci tih problema i tako na takav način sebi obezbeđuju status regionalnih lidera. Produciranjem problema odnosno kriza i potom njihovog rešavanja oni od objekta postaju subjekt. To je poznata taktika Slobodana Miloševića iz 90-tih godina prošlog veka, koja je doživela fijasko i koja se više ne može nigde prodati, a kamo li na Zapadu. Ostaje nejasno zašto je Vučić pokleknuo pred Dačićem, koji je protivnik ulaska Srbije ali i Makedonije i Bosne i i Hercegovine u NATO, a ujedno je i protivnik ulaska Srbije u članstvo EU. Predsednik Vučić je osoba, koja na kraju plaća račune za delovanje Dačića, Aleksandra Vulina, Marka Đurića i drugih jastrebova iz svog tabora, jer se javnost teško može oteti utisku da iza takvih politika ne stoji sam Vučić.

Poličko-kriminalne, šovinističke, nacionalističke i profašističke snage u regionu teško prihvataju činjenicu da je Zaev uspeo u Makedoniji okupiti široku koaliciju političkih stranaka, ali i građana različite etničke, verske i političke pripadnosti, koji su ujedinjeni u različitostima za bolju Makedoniju. Većina političkih lidera na Balkanu svoju politiku temelje na etnicitetu, nacionalizmu, šovinizmu do drugih i različitih, a kvalitet Zaevove politike je upravo u suprotnome što predstavlja novi kvalitet na političkoj sceni i podsticaj za stvaranje širokog građanskog fronta za promene na bolje u drugim državama regiona.

Balkanski teatar zvani „Aleksandar Vučić“

Aleksandar Vučić sve više postaje otvoreno prvorazredno pitanje ali i problem za međunarodne zvaničnike. Zapad se mnogo toga naučio na Zapadnom Balkanu 90-tih godina prošlog veka. Od Slobodana Miloševića su naučili da jedno govori, drugo misli, a treće radi. Značajan broj ključnih evropskih i svetskih lidera je uz pomoć svojih obaveštajnih službi shvatio, da je Vučić nekadašnji Miloševićev pristup još dodatno sofisticirao i nadgradio. Zbog toga su svesni svoje odgovornosti pred domaćim javnostima, ali i zbog svog kredibiliteta i kredibiliteta svojih politika, da moraju pod dodatnu lupu staviti Vučića i njegovu politiku, koja sve više postaje faktor destabilizacije regiona. Od evropskih lidera najveća odgovornost je na nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (CDU), koja troši novac nemačkih poreskih obveznika u Srbiji, a zauzvrat joj se kao bumerang zbog podrške Vučiću vraća destabilizacija Zapadnog Balkana. Još jedan politički paradoks je vezan za Vučića, naime, još uvek je kao predsednik Republike Srbije istovremeno i predsednik Srpke napredne stranke (SNS) što dovodi u pitanje njegov demokratski kapacitet. Vučić je suspendovao demokratiju u Srbiji, koju je pretvorio u društvo jednog lica, a premijerku Srbije Anu Brnabić i njenu ulogu derogirao na nivo „političke ikebane“. To se pokazalo i na primeru produciranja krize u Makedoniji i obavljenom telefonskom razgovoru predsednika Srbije Vučića sa premijerom Makedonije Zaevim. Gde je u svim tim dešavanjima i razgovorima premijerka Srbije Brnabić, koja bi trebala da razgovara sa svojim kolegom premijerom Makedonije, a ne Vučić kao predsednik države, koji ima ceremonijalne ovlasti. Istorija se u Srbiji ponavlja, jer je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić (DS), neustavno uveo predsednički sistem, a premijeru Srbije dodeljena je dekorativna uloga. Na isti način neustavno je to uradio predsednik Vučić.

Srbija je uključena u brojne aktivnosti, koje doprinose destabilizaciji pojedinih država i regiona Zapadnog Balkana. Poznato je, da je Srbija uključena u podršku opoziciji u Crnoj Gori, čiji je jedan deo pokušao izvesti državni udar u oktobru 2016.godine i svrgnuti sa vlasti Mila Đukanovića (DPS). Takođe poznata je podrška Vučića Miloradu Dodiku (SNSD) i njegovoj politici, koja ugrožava teritorijalni integritet i stabilnost i mir u Bosni i Hercegovini i regionu. Uloga Srbije u dešavanjima u Makedoniji je najaktuelnija i može producirati duboku krizu u regionu.

Analitičari smatraju, da je provođenje političkog mobinga nad vlastima u Makedoniji deo strategije, kojom bi se pored navodno već postojeće albanske opasnosti dodala i izmišljena makedonska opasnost Srbiji odnosno stvorio ambijent, koji bi opravdao dodeljivanje diplomatskog statusa srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, koji bi uskoro mogao zvanično postati prva ruska vojna baza na teritoriji Srbije. Pri tome glavnu ulogu ima Dačić. Destabilizacijom Makedonije pokušava se svrgnuti demokratski izabrana vlast, jer će se u Makedoniji 15. oktobra 2017 održati lokalni izbori, a stvaranjem zategnute atmosfere i haosa pomoglo bi se i Nikoli Gruevskom i VMRO-DPMNE, da ponovno dođu na vlast odnosno da na predstojećim lokalnim izborima aktuelna vlast, iako je SDSM favorit, izgubi legitimitet i da se ponovno odgodi i/ili čak spreči ulazak Makedonije u NATO.

IFIMES