Umorni od razočaranja

Povezani članci

• Otvoreno pismo svim članicama PIC-a u BiH
• Opasna aktivna Sanaderova obrana
• SNV: Alarmantno širenje revizionizma u Hrvatskoj
• Ne idemo nikud bez povratne karte
• UN traži istragu o nasilju nad migrantima na granici između BiH i Hrvatske
• Gradonačelniku Zenice Fuadu Kasumoviću određen jednomjesečni pritvor

Foto: Peščanik

Došlo je vreme da se podvuče crta i vidi šta smo to imali prošle nedelje. Svođenje računa oko protesta, međutim, neće ići sasvim jednostavno. Imamo dve strane u jednačini: stranu vlasti i stranu pobunjenih žitelja Srbije. Pođimo od vlasti.

U samo dve nedelje posle trijumfalno osvojenih/pokradenih izbora režim se slomio. Slom je bio očekivan. Kako je u izbore ušla već poražena, tako je koalicija na vlasti iz njih izašla. Porazila ju je zaraza. Kovid 19 demonstrira širom Srbije nesposobnost garniture na vlasti.

Jedan primer: ako u ovom trenutku imate temperaturu, najverovatnije nećete naći nikoga da vas pregleda i pomogne vam. Barem ne u dogledno vreme. To izgleda ovako: sa temperaturom odete kod lekara, ali pre nego što lekara i vidite, kaže vam se da snimite pluća.

Pluća, međutim, nećete moći da snimite jer vas niko, pošto imate temperaturu, neće primiti. Dok tako tražite gde da se snimite, odlazite u apoteku, jer zapravo znate šta vam je, po antibiotik. Apotekari pak ne smeju da vam daju lek bez recepta. Morate da ih molite, dok vam se ne smiluju. Lek dobijate uz primedbu: ovo je opasnije nego da smo vam dali drogu.

Sa mimo zakona dobijenim antibioticima dali ste sebi još nekoliko dana da raspoloživi rendgen potražite u okolini, izvan grada u kome živite. Pošto ste ga pronašli i snimili se, krećete nazad da se, konačno, pregledate. Na pregled, naravno, morate da čekate. Dok čekate gledate kako dovoze ljude u sanitetskim vozilima. Može vam se dogoditi i da vidite kako osobe umiru u njima.

Gledate takođe i izbezumljene lekare kako pokušavaju da vrate život izgubljenom pacijentu. To su epski potresne scene. Jer, ima još požrtvovanih lekara. Satima pod zaštitnom opremom, u prekomerno produženim smenama, oni skidaju zaštitu kako bi mogli da se lakše kreću i pomognu, rizikujući tako sopstveno zdravlje. Pošto su se potpuno izložili zarazi, posle neuspele intervencije oživljavanja, primiće vas i pregledati.

Baciće pogled na snimak, konstatovati upalu na oba krila pluća i poslati vas kući, jer ste u stanju boljem nego pacijent koga ste videli kako umire u sanitetskom vozilu. Pošto se još niste testirali na Koronu, pitaćete da li da se testirate i na to dobiti rezignirani odgovor: nema potrebe. Kao odgovorna osoba, ipak ćete želeti da se testirate, ali ćete narednih dana shvatiti, pošto su vas prošetali po raznim mestima, da testova u stvari nema.

Tako izgleda slom sistema i poraz režima. U takvim uslovima, potučen do nogu, ovaj režim je izašao na izbore i pokrao ih kako bi proglasio pobedu. Naravno, takva pobeda ne može sakriti poraz, pa se moralo pribeći novim merama. Na te nove/stare mere žitelji Srbije reagovali su pobunom. Na pobunu, režim je reagovao kao i na zarazu: gola istina htela se sakriti režiranim lažnim slikama.

A šta smo u stvari videli? Nesposobnu, loše opremljenu i neorganizovanu policiju. Nešto slično, dakle, onome što gledamo i po bolnicama širom Srbije. Samo što u redovima policije za sad ne vidimo da ima pandana požrtvovanim lekarima. Vidimo sasvim suprotno: spremnost da se mimo zakona uđe u kolaboraciju sa kriminalnim režimom a protiv žitelja Srbije.

Da zaključimo, na strani jednačine gde stoji režim imamo poraz: demonstraciju slabosti umesto demonstracije sile.

Da li to znači da na strani pobunjenih žitelja Srbije imamo pobedu? U jednom smislu – da. U nedelju dana Vučić je dva puta bio primoran da se skloni pred pobunjenicima i povuče dve svoje odluke. Tako je ulica postala ustanova gde se pregovara sa režimom. Vučić šalje nedvosmislenu poruku – ako se ne slažete sa mojim odlukama izađite na ulicu i bunite se i ja ću odustati.

To je očajno loša poruka. Procedura koja se tako uspostavlja je skupa i rizična. Ali, pošto je razorio sve redovne institucije pregovaranja i odmeravanja argumenata, Vučić je praktično isterao žitelje Srbije na ulicu. Žitelji Srbije su poruku primili i očito shvatili. Sada stiču naviku da se u skladu sa njom i ponašaju. To je loša vest za režim, a dobra za žitelje Srbije.

Pobeda, međutim, nije potpuna. Iako je prvi zahtev demonstranata ispunjen, da ne bude policijskog časa, to je isuviše malo, naprosto zato što je zahtev skroman. Kako god, ne treba to zaboraviti, demonstranti su prisilili režim da taj zahtev ispuni. Međutim, od ovog režima se više ne može ni očekivati, jer on za više nije sposoban. Nema u redovima vlasti osoba u stanju da donose razborite i kompetentne odluke vođene idejom zajedničkog dobra. Kovid 19 to nedvosmisleno pokazuje.

Tražiti od ove vlasti da reaguje drugačije i bolje na zarazu naprosto nema smisla, jer ona to ne ume i ne može. Demonstranti na ulici nisu bili samo protiv policijskog časa. Svaki žitelj Srbije zna da je skidanje ovog režima zapravo pitanje golog opstanka. Taj drugi, implicitni zahtev, naravno – nije ispunjen. A nije ni mogao biti ispunjen pukim izlaskom na ulice. Oslobađanje od režima na čelu sa Vučićem je znatno zahtevniji i komplikovaniji proces od višednevnih demonstracija.

U ovoj ranoj fazi, bitno je da se formirala svest o tome da skidanje Vučića i SNS-a s vlasti nije političko. To je pitanje gole egzistencije. Na tome dalje treba graditi politiku za njegovo svrgavanje.

Peščanik.net, 14.07.2020.