Pogled na nemirna dešavanja na Kosovu

Povezani članci

• Y U – T O P I J A
• Hazlit u jednoj lekciji
• Klauški: Sanader je izdao Hrvatsku za 10 milijuna. Jadranka Kosor nas je izdala besplatno
• Svečano otvoren vjetropark Podveležje kod Mostara
• Jovan Divjak, čovjek
• „Zla kob“ ili nezrelost političkog i građanskog mentaliteta

Vesna Pešić: foto Medija centar Beograd

Zašto je Vučić odlučio da napravi „užasnu situaciju“ u kojoj se nalazimo, a vezanu za poslednje događaje na severu Kosova? Kako smo pre par dana čuli od premijerke Ane Brnabić, situacija je na ivici oružanog sukoba. Ako se podsetimo bliske prošlosti, videćemo da je pogoršanje situacije na Severu počelo znatno ranije. Prvi sukobi i uznemiravajući događaji na severu Kosova dogodili su se oko registarskih tablica, a zatim je sledio izlazak Srba iz svih kosovskih ustanova uključujući i policiju (o čemu sam već pisala). Problem sa tablicama je rešen dogovorom Lajčaka, Kurtija i Vučića u Briselu. Ali Srbi se nisu vratili na svoja radna mesta, a posebno je važno da se nisu vratili u policiju. Kfor i Euleks su preuzeli nadgledanje situacije, takođe i delovi kosovske policije; organizovana je i opština u Mitrovici (uglavnom sastavljena od manjina), za ministra u vladi je postavljen Srbin Nenad Rašić, a za njegovu savetnicu je imenovana Rada Trajković (o njenom maltretiranju od strane srpskih graničara već je dovoljno pisano).

Najnoviji događaji su postavljanje barikada na putevima i graničnim prelazima, na kojima sa lokalnim Srbima sedi naoružana (tajna) policija iz Srbije i kriminalci pod maskama. Prema istraživanju Slobodne Evrope kamioni koji blokiraju puteve su svi iz Srbije. Barikade su navodno postavljane zbog hapšenja bivšeg srpskog policajca Dejana Pantića, a zapravo po naređenju Vučića uz izvođače radova na terenu: neizbežnu Srpsku listu (SL) i njenog potpredsednika Milana Radoičića. Da podsetimo i na sednicu Saveta za nacionalnu bezbednosti na kojoj je odlučeno da se od Kfora zatraži dozvola da se u skladu sa UN Rezolucijom 1244 iz Srbije pošalje jedan broj policajaca na Kosovo. Odgovor nije stigao, mada su te ideje odbacili Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, kao i nemački zvaničnici koji su se zbog toga našli pod kanonadom uvreda najviših funkcionera Srbije. Sve u svemu, i bez dozvole Kfora, stigla je iz Srbije oružana postava na barikade. Tako je nastala kriza koju Kurti ne može da reši. On je rekao da bi u slučaju reagovanja kosovske policije moglo biti žrtava, pa je dodatno napadnut zbog spremnosti da ubija Srbe na barikadama. Čeka se rasplet koji trenutno nije predvidiv.

U slučaju ovako napetih situacija potrebno je zapitati se šta se zatezanjem sukoba želi postići. Odgovori su višeznačni i treba ih tretirati kao verovatne hipoteze. Jedna pretpostavka je da se izazivanje sukoba na Kosovu zapravo vrši pod uticajem i za račun Rusije kojoj odgovara da se u Evropi otvori još jedan sukob, a to se najbrže može postići na nestabilnom Balkanu, tačnije u već otvorenom sukobu Srbije i Kosova.

Tu pretpostavku potvrđuje i odnos građana Srbije prema najvažnijem događaju na tlu Evrope – februarskoj agresiji Rusije na Ukrajinu i rat koji traje već skoro 10 meseci i kome se ne nazire kraj. Pritom Srbija nije i neće uvesti sankcije Rusiji, što bi bila njena obaveza kao kandidata za članstvo u EU, iako su to učinile sve evropska zemlje uključujući i one koje nisu kandidati. Srbija, odnosno Vučić, to neće učiniti. U Srbiji dominira prorusko raspoloženje i podrška Rusiji, uz porast uticaja ekstremno desničarskih organizacija. Vezivanje srpske politike za Rusiju nije nova stvar. Setimo se samo dugotrajne vlasti radikala koja je bila rusofilska i na Rusiju se oslanjala. Opet imamo radikale na vlasti i neskriveno i veoma glasno rusofilstvo koje Aleksandar Vučić već 10 godina proizvodi u svojim brojnim medijima. Proizvodi se i putinofilstvo. On sam je bio kod Putina 19 puta. Ruski uticaj je snažan i otvoren i u Republici Srpskoj, a i u Crnoj Gori, dakle svuda gde se rasprostire ideja o srpskom svetu (san o tzv. Velikoj Srbiji), koja se po vladajućoj teoriji bez Rusije ne može ostvariti. Neće ni sa njom, jer je ona postala drugorazredna sila. Uzaludna su očekivanja nekih desničarskih, nacionalističkih stranaka (Dveri, Zavetnici) i intelektualaca da će se ratom u Ukrajini promeniti geostrateška konstelacija sveta, koja će postati povoljnija za famozne srpske nacionalne interese.

Vučić se redovno konsultuje sa ruskim ambasadorom. Čak je pre neki dan Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, dostavila Bocan-Harčenku, ruskom ambasadoru u Srbiji, tobožnje rešenje za Kosova. Možda je baš ono sada na delu. Treba reći i to da je Vučić dozvolio rusku propagandu na portalu Russia Today (RT) koji je u EU zaranjen. Nedavno je otvoren i Vagnerov centar u Beogradu. Već dugo postoji špijunski ruski centar u Nišu, pod firmom Centra za pomoć u vanrednim situacijama (poplave, požari, zemljotresi itd) iako se u takvim situacijama baš nikako nije pokazao korisnim.

Da se mora računati na ruski uticaj u postupanju Vučića, pa i na udovoljavanje željama Rusije da se otvori još jedan sukob u Evropi, potvrđuju i poslednji podaci istraživanja Centra za bezbednosnu politiku, koji gotovo dramatično potvrđuju prorusko raspoloženje: samo 12 posto naših građana smatra da je Rusija kriva za rat u Ukrajini, 44 posto pravda neuvođenje sankcija Rusiji, većina smatra da je Zapad krivac za taj rat, a da su najveći neprijatelji Srbije NATO i SAD. Rusija nije toliko popularna u Srbiji zbog toga što ona danas jeste, koliko zbog toga što nije Zapad. Rusija se kao kontra teža Zapadu vidi kao spasiteljka. (Podaci i interpretacije preuzeti su iz lista Danas od 17.12.2022). Procenat građana koji žele ulazak u EU je u konstantnom padu i ne prelazi oko 40 posto. Dakle, prvi faktor, možda ne najvažniji, za mogući „oružani sukob“ na Kosovu je uticaj Rusije i Putina na Vučića i Srbiju.

Drugi, verovatno snažniji uticaj na podizanje tenzija na Kosovu je predstojeće potpisivanje obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Sporazum je poznat kao nemačko-francuski predlog, koji je više puta menjan i tako sročen da ga je teško odbiti, što je priznao i sam Vučić. Budući da se zbog rata u Ukrajini EU i SAD žuri da se ova opasna rupa što pre zapuši, Vučiću je u interesu da se pregovori o nemačko-francuskom predlogu odlože iz brojnih razloga. Jedan je većinsko raspoloženje građana, koje je sam raspirivao. Znamo i da je njemu najviše i iznad svega stalo do sopstvene vlasti te podrške sada umnoženih ekstremno desnih rusofilskih i odmetničkih organizacija, koja može izostati ako on potpisivanjem predloga indirektno i neformalno podrži priznanje Kosova i njegov ulazak u međunarodne organizacije. Pojačano desničarsko rusofilstvo za koje je sam odgovoran i kome i sam pripada vezuje mu ruke i postaje klopka u koju on stalno upada.

Zato je Vučić upravo sada izašao sa otvorenim kartama. Rekao je da će barikade biti uklonjene ako Kurti napravi ZSO, što je inače u skladu sa Briselskim sporazumom. No, problem je u tome što do sada nije precizirano šta je ta ZSO, da li je to autonomija Severa koja bi imala i prerogative vlasti, ili je to zajednica severnih i možda svih opština sa srpskom većinom, koja samostalno odlučuje o zdravstvu, obrazovanju, socijalnim pitanjima i još nekim sličnim delatnostima. Kurti je odbacio ideju ZSO-a, ali će se pod pritiskom naoružanih barikada i SAD-a verovatno vratiti na to pitanje. Od toga koliko budu trajali dogovori o tome šta je ZSO i da li će uopšte doći do saglasnosti o tom pitanju zavisiće odlaganje postizanja francusko-nemačkog predloga o normalizaciji odnosa. Vučić sa barikadama vrši pritisak da se ZSO formira pre eventualnog neformalnog priznavanja Kosova kao države. S druge strane, Kurti je više puta rekao da će se ZSO formirati posle priznavanja Kosova.

Da li će ZSO, ma šta to značilo, biti formirana pre ili posle neformalnog priznanja Kosova, da li će doći do nagodbe oko ZSO, da li će doći do rata (što je malo verovatno) nemoguće je predvideti, kao ni čitav rasplet „kosovskog čvora“. Najiskrenija želja Vučića – da otcepi i pripoji Srbiji Sever Kosova, što je već bilo na stolu u pregovorima sa nekadašnjim predsednikom Tačijem, je već jednom propala, ali ta namera može opstati u nekoj drugoj kombinaciji, ili će ipak ostati samo puka želja u njegovoj opsesiji „srpskim svetom“.

Za sada situacija na Kosovu stoji na opasnim barikadama. Uticaji su poznati, rasplet se ne zna.

Peščanik.net