Počelo suđenje Lazaru Mutlaku za silovanje Bošnjakinje u Goraždu

tačno.net
Autor/ica 21.4.2023. u 13:33

Izdvajamo

  • Do danas je veoma mali broj žrtava seksualnog nasilja u ratu dobilo zadovoljenje pravde pred sudom u Srbiji. Naime, TRZ je za ove zločine podiglo ukupno 13 optužnica (Anton Lekaj, Ćuška, Brčko, Bijeljina I, Bijeljina II, Zvornik III i IV, Skočić, Bratunac, Brčko II, Gnjilanska grupa, Kalinovik, Bratunac II, Goražde), a samo 14 optuženih je pravnosnažno osuđeno za ovu vrstu zločina. Isto tako, sud u Srbiji odbija da dosudi žrvama seksualnog nasilja imovinskopravni zahtev odmah u krivičnom postupku, iako za to ne postoji zakonska prepreka, već ih primorava da to svoje pravo ostvare u dugotrajnom parničnom postupku.

Povezani članci

Počelo suđenje Lazaru Mutlaku za silovanje Bošnjakinje u Goraždu

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo je suđenje Lazaru Mutlaku, nekadašnjem pripadniku Štaba Teritorijalne odbrane (TO) Srpsko Goražde koji je optužen za silovanje jedne Bošnjakinje u Goraždu, u maju 1992. godine.

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) Mutlak se tereti da je kao pripadnik čete Podkamen Štaba TO Srpsko Goražde, 25. maja 1992. godine u naselju Lozje (Goražde, BiH), sa još jednim NN pripadnikom Štaba TO Goražde, došao u kuću u kojoj se nalazila oštećena, uperio joj pištolj u glavu, odveo je u drugu sobu gde ju je silovao i seksualno zlostavljao, da bi joj zatim zapretio da će je ubiti ukoliko ikome kaže šta se dogodilo.

Iznoseći svoju odbranu, optuženi je tvrdio da nije kriv. Rekao je da je 25. maja 1992. godine ušao u prednje dvorište kuće oštećene tražeći neke delove za automobile, a da ga je ona pozvala da uđe, moleći ga da joj pomogne da napusti kuću. Tvrdi da joj je odgovorio da ne može da pomogne i da je to bila sva komunikacija sa njom. Takođe je naveo da je od 1998. do 2010. godine živeo u Kanadi, ali da je, kada je podneo zahtev za kanadsko državljanstvo, ispitivan o ovom zločinu. Da bi izbegao probleme u svojoj porodici, priznao je i došao da odgovara u Srbiji, „da ga ne bi poslali u Sarajevo”.

Bosna i Hercegovina (BiH) je ovaj predmet ustupila Srbiji, s obzirom na to da je Mutlak državljanin Srbije i da živi na njenoj teritoriji.

Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je regionalna saradnja ključna u procesuiranju odgovornih za počinjene ratne zločine na području SFRJ, a da jedan od prioriteta u postupanju TRZ treba da bude istraživanje i procesuiranje lica koja su počinila seksualno nasilje. Do danas je veoma mali broj žrtava seksualnog nasilja u ratu dobilo zadovoljenje pravde pred sudom u Srbiji. Naime, TRZ je za ove zločine podiglo ukupno 13 optužnica (Anton Lekaj, Ćuška, Brčko, Bijeljina I, Bijeljina II, Zvornik III i IV, Skočić, Bratunac, Brčko II, Gnjilanska grupa, Kalinovik, Bratunac II, Goražde), a samo 14 optuženih je pravnosnažno osuđeno za ovu vrstu zločina. Isto tako, sud u Srbiji odbija da dosudi žrvama seksualnog nasilja imovinskopravni zahtev odmah u krivičnom postupku, iako za to ne postoji zakonska prepreka, već ih primorava da to svoje pravo ostvare u dugotrajnom parničnom postupku.

Fond za humanitarno pravo zahteva od TRZ da im jedan od priroriteta u radu u narednom periodu budu istrage za počinjeno seksualno nasilje u ratu, kao i da tokom samih istraga obezbede sve neophodne uslove kako bi žrtve ovih zločina ostvarile pravo na naknadu štete tokom trajanja krivičnog postupka. Na taj način bi se izbegla retraumatizacija žrtava koja nastaje kada se upućuju da pravo na naknadu štete ostvare u parničnom postupku, stoji u saopštenju Fonda za humanitarno pravo (FHP).

tačno.net
Autor/ica 21.4.2023. u 13:33