Otvaranje izložbe „Opkoljeno Sarajevo“ u Beogradu
Povezani članci
Foto: Historijski muzej BiH
U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba „Opkoljeno Sarajevo“ će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova. Do 6. oktobra 2018. godine, u okviru izložbe biće ogranizovano i nekoliko pratećih događaja
Izložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.
U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova. Do 6. oktobra 2018. godine, u okviru izložbe biće ogranizovano i nekoliko pratećih događaja, uključujući:
27.09. u 17h: Javni čas o opsadi Sarajeva
Nemanja Stjepanović
4.10. u 18h: Film “Opsada”, Remy Ourdan
Razgovor sa autorom filma i Sarajlijama
5.10. u 18h: Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:
- Diane Orentlicher, autorka knjige, Washington College of Law, SAD
- Hrvoje Klasić, istoričar, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
- Erna Mačkić, Balkanska istraživačka mreža, BiH
- Nemanja Stjepanović, novinar, Srbija
- Adriatik Kelmendi, novinar, Kosovo
U periodu od maja 1992. do oktobra 1995. godine, stanovništvo grada Sarajeva bilo je izloženo granatiranju i snajperskim napadima od strane Vojske Republike Srpske (VRS), koja je grad držala pod opsadom. Građani su napadani dok su išli po vodu, na posao, u nabavku, dok su prisustvovali sahranama, deca dok su se igrala, vozila bicikl ili išla u školu. Kampanja terora bila je svakodnevna – trajala je 44 meseci i rezultirala ubistvom ili ranjavanjem više od 10.000 civila svih uzrasta.
Za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pravosnažno je osudio ratne komandante Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Stanislava Galića i Dragomira Miloševića. U prvostepenim presudama bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću i komandantu Glavnog štaba VRS Ratku Mladiću, MKSJ je utvrdio postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem širenja terora među civilnim stanovništvom kampanjom snajperskog delovanja i granatiranja.