Osnivanje REKOM-a je pokazatelj političke zrelosti lidera postjugoslovenskih zemalja

Povezani članci

• MUTIRAJU I VIRUSI I MIGRANTI
• Umjesto revolucije, Staljina bih ja na vas!
• Sarajevo pobjedom osiguralo Evropu
• Korak naprijed u izgradnji kulture sjećanja: Šetnja sjećanjem u Sarajevu i Istočnom Sarajevu 2013.
• Žrtve “Oluje” nemaju status civilne žrtve rata – 24. godišnjica od operacije “Oluja”
• Povampireni nacionalizmi Balkanskog tamnog vilajeta iliti dijalektika sirotinje

Koalicija za REKOM je 27. januara 2018. godine, u Sarajevu, održala VIII skupštinu, a potom, 28. i 29. januara 2018. godine, jedanaesti po redu, Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama.

Delegati Skupštine su pozdravili spremnost većine lidera postjugoslovenskih zemalja da na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu, u julu 2018. godine, potpišu Sporazum o osnivanju REKOM-a i time aktiviraju član 49. Nacrta Statuta REKOM-a o preduzimanju priprema za osnivanje Komisije (REKOM).

Delegati su pozvali predsednicu Republike Hrvatske da nastavi s podrškom Inicijativi za REKOM, koju je pružao bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović, uz čiju stručnu podršku je sačinjen Nacrt Statuta REKOM-a (oktobar 2014). Delegati podsećaju predsednicu Hrvatske da je u izradi Nacrta Statuta REKOM-a učestvovala profesorka Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu dr Zlata Đurđević, u svojstvu izaslanice predsednika Hrvatske u Regionalnoj radnoj grupi za izradu Statuta REKOM-a. Taj Statut je, bez ijedne primedbe, 14. 11. 2014. godine, usvojila Koalicija za REKOM, očekujući brzo pokretanje procedure za osnivanje REKOM-a.

Koalicija moli predsednicu Hrvatske da ima u vidu činjenice koje su utvrdili Haški tribunal i sudovi u Hrvatskoj i regionu, kao i rezultate istraživanja Documente i Fonda za humanitarno pravo – podaci pokazuju da su identitet i okolnosti smrti najmanje 10.000 žrtava u ratu na teritoriji Hrvatske već utvrđeni. Nema nijednog razloga da žrtve rata u Hrvatskoj ne dobiju regionalno priznanje i ne budu „zajedničke žrtveˮ.

Koalicija za REKOM poziva predsednicu Republike Hrvatske i predsednika Slovenije, kao predsednike država članica EU, da se pridruže predsednicima Srbije, Kosova, Crne Gore i Makedonije i bošnjačkom članu Predsedništva BiH i imenuju lične izaslanike za pisanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a, koji bi premijeri postjugoslovenskih zemalja potpisali na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu 2018. godine i time stvorili uslove da  Statut REKOM-a, u razumnom roku, stupi na snagu.

Forum za tranzicionu pravdu okupio je 250 učesnika – istraživače tranzicione pravde i politike i njene primene u praksi, aktiviste nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, članove lokalnih i evropskih akademskih zajednica, tužioce i sudije, žrtve i predstavnike EU.

Panel o uticaju civilnih inicijativa na jačanje tranzicione pravde je pokazao da je malo projekata nevladinih organizacija koji su u primeni dobili političku podršku i da primer Inicijative za REKOM pokazuje da je bilo potrebno 10 godina da se dobije (nestabilna) politička podrška, koja je teško održana, i to najviše zahvaljujući tome što Koalicija za REKOM, osim političkog i javnog zagovaranja, sprovodi empirijsko istraživanje – popis ratnih žrtava iz perioda 1991–2001. godine, kao aktivnost podrške mandatu REKOM-a. Prikaz aktivnosti „Žena u crnomˮ je jasno pokazao da uporno obeležavanje zločina i učešće u komemoracijama širom regiona duboko uznemiravaju javnost i jačaju saosećanje prema „drugimˮ žrtvama, ali da političke elite u Srbiji ne podržavaju humanizaciju „drugihˮ.

Panel o pomirenju iz ugla akademske zajednice je dao sumornu sliku akademika koji, između ostalog, imaju zadatak da uče mlade o prošlosti. Rečeno je da se na njih ne može računati, da angažovani pojedinci ne mogu pokriti činjenicu da „svi čuvaju svoju sinekuruˮ, i to je razlog zašto u svakoj zemlji imamo samo jednog ili dva istoričara koji javno govore, dok se svi ostali izgovaraju naučnom potrebom za „istorijskom distancomˮ.

Panel o nasleđu Haškog tribunala je problematizovao doprinos Tribunala obrazovanju o ratnim zločinima i komandnoj odgovornosti, procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, doprinos demokratskim procesima – uklanjanju sa političke scene nekih od vojnih i političkih lidera odgovornih za rat i ratne zločine i izgradnji kulture sećanja na ratove i žrtve. Panelisti su vrlo ubedljivo ukazali na to da je Tribunal, kažnjavanjem nekih od najviših političkih i vojnih lidera, ustanovio praksu da za masovne ratne zločine odgovaraju nosioci vlasti po zakonu (de iure). Eric Gordy rezimirao je zvanične ocene lokalnih lidera i zajednica o Tribunalu sledećim rečima: „Istina je zataškana, institucije rade protiv nas, naša grupa je najveća i najvažnija grupa žrtava, druge grupe su počinile više zločina nego što se javno govori, a naša manjeˮ. Jasna Dragović-Soso je ukazala na to da unutar naučne zajednice postoji skoro konsenzus: „… da, koliki god da su njegovi ostali doprinosi, Tribunal nije imao neki vidljiv uticaj na izgradnju javnog sećanja na ratove i ratne zločineˮ.

Panel o pomirenju iz ugla proširenja EU na Zapadni Balkan je izazvao najveće reakcije učesnika Foruma. Viši ekspert EK David Hudson jednostavnim rečima je objasnio šta nova strategija EK donosi u pogledu pomirenja: „Mi u EU smo uspeli da se držimo dogovora – da se više nikada nećemo ubijati. Vama EU pomaže da izgradite puteve, da lakše putujete i povezujete se sa drugima. To je jedan od modela podrške pomirenju. EU ne posmatra pomirenje kao praštanje učinjenog nego kao indeks političke zrelosti: koliko su vlade u regionu politički zrele da osiguraju saradnju, da razvijaju demokratske institucije i da budu demokratične. Pomirenje je vaš interni izazov, odgovor na zaostavštinu. Na vama je da odredite pristup, a EU je tu da pomogne, pod uslovom da je pristup prema susedima pozitivan i da vlade i političare, kada nešto obećaju, drži za reč.ˮ

Panelisti Nataša Kandić, Ana Rudan i Eric Gordy su snažno istakli potrebu za jačom podrškom EU Inicijativi za REKOM u kontekstu spremnosti lidera da doprinesu javnoj konstrukciji sećanja na zajedničku prošlost, popisom 130.000 ratnih žrtava,1991–2001.