Odugovlačenje suđenja pod spornim okolnostima promene člana veća

Izdvajamo

• U narednom periodu se očekuje da će izvođenje dokaza i saslušavanje svedoka u ovim postupcima pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu delimično ili u potpunosti biti ponovljeno. Neminovno odugovlačenje glavnog pretresa značajno će uticati na dalji tok sudskog procesa, trajanje postupka, ali pre svega na porodice žrtava koje iščekuju pravdu

Povezani članci

• Izveštaj o vremenu
• KRŠENJE ODREDBI EUROPSKE SOCIJALNE POVELJE
• Na Balkanu ništa novo
• VIŠE TRANSPARENTNOSTI U NVO SEKTORU
• Podrška Zemaljskom muzeju od kolega iz Slovenije
• HDZ u Hercegovini se nakon pet godina sjetio konstitutivnosti Srba, a i dalje ignorišu bosanski jezik

Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da promena člana sudskog veća u predmetu Srebrenica, sedam godina od početka postupka, izaziva sumnju u namere pravosudnih organa Republike Srbije da suđenje sedmorici bivših pripadnika Specijalne brigade MUP Republike Srpske za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila privedu kraju i izreknu pravične presude. Iako je Zakonikom o krivičnom postupku određeno da glavni pretres mora početi iznova ukoliko se izmeni sastav sudskog veća, u ovom slučaju su sporne okolnosti koje su dovele do promene člana veća.

Visoki savet sudstva nije ispunio svoju obavezu da donese obrazloženu odluku o tome da li se sudiji produžuje mandat, što je imalo za posledicu neminovnu promenu člana sudskog veća. U cilju okončanja postupaka za ratne zločine bez odugovlačenja, i radi zaštite članova porodica žrtava i svedoka od dodatne traumatizacije, FHP traži da Visoki savet sudstva ispunjava svoje obaveze i da postupa u interesu pravičnog okončanja postupaka, bez daljih odlaganja.

Činjenice:

Zakonikom o krivičnom postupku određeno je da glavni pretres mora početi iznova ukoliko se izmeni sastav sudskog veća. Međutim, okolnosti koje su dovele do promene člana veća su sporne. Sudiji Dejanu Terziću, dosadašnjem članu veća istekao je mandat 30. aprila 2023. godine. Iako je predsednik Višeg suda u Beogradu blagovremeno podneo zahtev Visokom savetu sudstva (Savet) da se sudiji Terziću produži mandat, Savet o dobijenom zahtevu nikada nije odlučivao, jer tadašnja predsednica Saveta, Jasmina Vasović dobijeni zahtev nije uvrstila ni u dnevni red sednice. Time je Savet, nezavisni organ koji bi trebalo da garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, prekršio vlastiti Poslovnik o radu te propustio da donese obrazloženu odluku i navede razloge zbog kojih sudiji nije produžen mandat. Savet nije organ uprave koji može u svom radu da primeni institut ćutanja administracije, već organ koji je o zahtevu morao da odluči na bilo koji način.

Osim u predmetu Srebrenica, sudija Dejan Terzić bio je član sudskog veća u predmetima Srebrenica II, Jajce, Bosanska Krupa – Donji Dubovnik i Lovas II. Terzić je bio predsednik sudskog veća u predmetima Bratunac II, Rudice i u novom predmetu protiv Novaka Stjepanovića. Važno je napomenuti da se u dva predmeta sudi visoko rangiranim oficirima Vojske Republike Srpske (VRS) i Jugoslovenske narodne armije (JNA), odnosno Dušanu Lončaru, komandantu 2. proleterske gardijske motorizovane brigade JNA (Lovas II) i Milenku Živanoviću, komandantu Drinskog korpusa VRS (Srebrenica II). Takođe, čak četiri predmeta su domaćem pravosuđu ustupili pravosudni organi Bosne i Hercegovine (Jajce, Bratunac II, Bosanska Krupa – Donji Dubovik i novi predmet protiv Novaka Stjepanovića), dok su u istrazi u predmetu Srebrenica korišćeni materijali ustupljeni od Tužilaštva BiH.

U narednom periodu se očekuje da će izvođenje dokaza i saslušavanje svedoka u ovim postupcima pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu delimično ili u potpunosti biti ponovljeno. Neminovno odugovlačenje glavnog pretresa značajno će uticati na dalji tok sudskog procesa, trajanje postupka, ali pre svega na porodice žrtava koje iščekuju pravdu, stoji u saopštenju Fonda za humanitarno pravo.