Na događajima u Priboju se vidi da etnički incidenti i dalje prete

Povezani članci

• Hrvatska koristi vodu Buškog jezera bez sporazuma sa BiH, po dozvoli Herceg-Bosne
• Anton Komat: GOSPODARSKA KRIZA JE ZAJEB TISUĆLJEĆA
• Azem Vlasi: Odlaganje reciprociteta ne predstavlja problem, ali ne treba odustati od te mere
• Orbanov križarski pogled na Bosnu
• Antifašisti iz regije obilježili Dan oslobođenja Mostara
• KORUPCIJA NA SLOBODI: Kada će nakon hapšenja kadrova SDA na red doći SNSD i HDZ, i zašto neće

Foto: Danica Gudurić RFE-RL

“Spirala mržnje” ili “izolovani slučajevi” – u prvim danima 2022. godine u Priboju, gradiću na jugozapadu Srbije u kojem živi srpsko i bošnjačko stanovništvo, dogodilo se više incidenata u kojima su vređani Bošnjaci.

Poruke mržnje prema Bošnjacima u Priboju, koji je uz samu granicu sa Bosnom i Hercegovinom, uputili su pojedini neimenovani stanovnici tog grada, ali i policajci koji su na jednom privatnom veselju pevali u slavu genocida u Srebrenici.

Država je, u prvim reakcijama, osudila incidente i najavila kažnjavanje počinilaca, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u sredu, 12. januara posetiti Priboj.

Kako je Vučić naveo 10. januara na Instagramu, u taj grad ide “da bi se spustile narasle međunacionalne tenzije”.

Šta se sve dogodilo u Priboju za nekoliko dana?

Na Božić u Priboju, uz bakljadu na gradskim ulicama tokom noći 7. januara, grupa neimenovanih mladića pozivala je na “pucanje u džamije”, a u gradu su osvanula dva grafita podrške ratnom zločincu Ratku Mladiću, osuđenom za genocid u Srebrenici.

Više pripadnika policije je nekoliko dana ranije slavilo uz šovinističku pesmu koja poziva na ponavljanje genocida u Srebrenici, silovanje i ubijanje Bošnjaka.

Pribojski imam Harun Eminagić rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 10. januara da je “pjevanje nacionalističkih i fašističkih pesama izazvalo strah i paniku kod Bošnjaka”.

“Još je veće gnušanje kod nas Bošnjaka, da li je moguće da u jednoj multietničkoj sredini kakva je Priboj, koju krase dobri međuljudski i međukomšijski odnosi, da se nađe jedna skupina ljudi koja to hoće, svjesno ili nesvjesno da naruši. Ono što posebno diže paniku kod Bošnjaka je što su te pjesme izlazile i iz usta državnih službenika, graničnih policajaca”, rekao je Eminagić.

Dva policajca su, kako je za RSE rekao pribojski imam, na društvenim mrežama vređali njega i druge predstavnike islamske zajednice u Priboju i pretili im.

Šta je uradila policija?

Povodom incidenata u Priboju, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je 9. januara formiralo radnu grupu, a rezultat je disciplinski postupak protiv grupe policajaca i uočeni propusti u radu granične policije Priboja.

MUP je 10. januara saopštio da je pokrenut disciplinski postupak protiv 12 policajaca “koji su ponašanjem van službe i uniforme vređali građane druge vere i nacionalnosti”.

MUP nije precizirao o kojim je događajima reč, a naglašeno je da policajci i na radnom mestu i van službe “moraju da postupaju društveno odgovorno, uz puno poštovanje verskih i nacionalnih osećanja” i u skladu sa zakonom i policijskim kodeksom.

Dan ranije, 9. januara, policija je saopštila da je identifikovan 18-godišnji mladić koji je, kako se sumnja, u noći između 6. i 7. januara učestvovao u incidentu u kome se vređaju građani druge nacije i vere.

“Odmah po objavljivanju snimka na društvenim mrežama i u medijima, na kome mladić peva pesmu neprimerenog sadržaja, policija je pokrenula istragu i vrlo brzo identifikovala učesnika ovog događaja”, saopštio je MUP.

Iako policija nije objavila o kojem se snimku radi, lokalni mediji su preneli da je u pitanju bakljada u Priboju i snimak na kojem se čuje pevanje “Božić je, Božić je, pucaj u džamije”.

Policija je saopštila da je i u slučaju sankcionisanih policajaca i u slučaju 18-godišnjeg mladića, obavešteno nadležno tužilaštvo, a tužilaštvo se do sada nije oglasilo.

Pozivi da se odgovorni procesuiraju ‘do kraja’

Reakcija policije, prema rečima imama Eminagića, dovela je do smirenja tenzija u gradu.

“Ali svakako ne do kraja. Jer ostati samo na izjavama – da će se procesuirati, da će se kazniti, da je neko priveden, a da pritom još nisu izrečene zakonske mjere, prave sankcije, ostaje da vidimo da li će to do kraja biti sprovedeno”, rekao je on.

Politikolog Fahrudin Kladničanin iz nevladine Akademske inicijative “Forum 10” sa sedištem u Novom Pazaru, ističe do sada u Priboju nije bilo “ovako direktnih slučajeva eksplozije nacionalističkog narativa i poziva na mržnju”.

Smatra da do incidenata u Priboju ne bi došlo da je u Srbiji otpočeo proces suočavanja sa prošlošću.

“Da se istinski društvo u Srbiji suočilo sa onim što se događalo devedesetih godina, danas ova spirala mržnje koja metastazira, ne bi bila toliko vidljiva. Hoću da verujem da je to izolovani slučaj i da je to neodgovornost pojedinaca, ali imam strah da mi sve vreme pod tepih guramo različite probleme u međuetničkim sredinama, posebno kao što je Sandžak, i da u svakom momentu imamo bure baruta koje može da eksplodira”, rekao je on za RSE.

Vlasti u Srbiji ne priznaju da se 1995. godine, u Srebrenici u Bosni i Hercegovini, dogodio genocid, kako su presudili međunarodni sudovi, već koriste termin “strašan” i “užasan” zločin.

Kako su reagovali pribojski zvaničnici?

Pribojski imam naglasio je da je trebalo da nadležni “adekvatnije i djelotvornije” reaguju na prvi slučaj u kojem su akteri bili policajci, kako do narednih incidenata na Božić ne bi došlo.

Ipak, kako je istakao, pozdravlja obećanje opštinskog rukovodstva da su Bošnjaci zaštićeni, da mogu da budu mirni i sigurni i da nisu građani drugog reda.

Predsednik opštine Lazar Rvović je, nakon sastanka opštinskog rukovodstva sa predstavnicima Bošnjaka i islamske zajednice 9. januara, osudio incidente u Priboju i naveo da očekuje konkretnu reakciju državnih organa.

“Tu nema pravdanja, niti može biti pravdanja… Ovo nije slika Priboja, ovo nisu pesme Priboja i hoćemo da se što pre ta slika zaustavi. Priboj je zajednička kuća Srba i Bošnjaka, krov te kuće je tolerancija… Onaj koji želi da se puca i ruši džamija, taj ne zna ni šta je crkva”, rekao je Rvović.

Ispred džamije se Rvović izvinio svojim sunarodnicima Bošnjacima i napomenuo da nema razloga za zabrinutost. Predsednika Srbije je pozvao “hitno” u Priboj kako bi se “stavila tačka na sva dešavanja” koja su, prema rečima Rvovića, prevazišla “lokalni okvir i lokalne nadležnosti”­.

‘Preslikavanje događaja iz BiH’

Poziv 7. januara da se “puca u džamije”, kako je rekao pribojski imam Harun Eminagić, vratio je Bošnjacima sećanje na Božić 1994. godine u Priboju, kada je osujećen pokušaj da se u džamiju ubace eksplozivne naprave i da ona bude srušena. Tada su, kako je podsetio, prozori džamije razbijeni.

Ističe i da dva grafita sa porukama podrške osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, koji su osvanuli 7. januara, nisu novost.

“Mi unazad godinama imamo jedan sličan takav grafit ispisan u Priboju. Da je taj grafit prekrečen na vrijeme, da su vinovnici sankcionisani, sigurno ne bi došlo ni do ovih novih grafita”, rekao je Eminagić.

Istakao je da ga ohrabruje obećanje predsednika opštine da će grafiti brzo biti uklonjeni i da se to neće ponoviti.

Politikolog Fahrudin Kladničanin ističe da je Priboj specifična sredina jer je mesto na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom.

“Tokom devedesetih su Bošnjaci bili izloženi represiji, ono što se događalo u BiH se preslikavalo na Priboj u Srbiji, gde je zapravo bio mir, ali gde su Bošnjaci prolazili kroz vrlo specifičnu torturu”, podsetio je Kladničanin.

Zbog toga smatra da je ključno da država stane iza Bošnjaka u Priboju. Ističe da je u društvu do izražaja došao desni narativ i da se u javnom prostoru glorifikuju ratni zločinci.

“Ta pesma gde se poziva na mržnju, veliča genocid, gde se veliča sravnjavanje jednog grada kao što je Vukovar u Hrvatskoj – mi smo društveno normalizovali da te reči i repertoar tih pesama čujemo. To je problem, i onda čovek nije ni svestan šta peva i šta izgovara. To što se dogodilo u Priboju, to je isplivalo na videlo pa znamo, a možete misliti koliko događaja ima koji ne postanu viralni, a da se te pesme čuju”, rekao je Kladničanin za RSE.

Upozorenja nevladinog sektora

Nevladin Fond za humanitarno pravo je u saopštenju 10. januara, u kojem je osudio skorašnje incidente iz Priboja, podsetio da su tokom devedesetih godina pripadnici srpskih snaga počinili teške zločine nad stanovništvom Sandžaka, uključujući otmice, ubistva, policijsku torturu i druga sistemska kršenja ljudskih prava.

Pozvali su državu da prekine sa zvaničnom praksom negiranja ratnih zločina iz devedesetih.

“Neke od najstrašnijih zločina nad sandžačkim Muslimanima – poput otmice i ubistva putnika iz autobusa iz Sjeverina i putnika iz voza u Štrpcima – počinili su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS)”, naveo je Fond.

Oba ova zločina dogodila su se u blizini Priboja. Obeležavanja godišnjica ovih zločina prolaze u pozivima nevladinog sektora i porodica žrtava vlastima u Srbiji da do kraja rasvetle slučajeve i procesuiraju nalogodavce i izvršitelje.

Nevladini Helsinški i Sandžački odbor za ljudska prava istakli su da je reakcija države na incidente početkom 2022. u Priboju “blaga”, i da je država dužna da napravi konkretne korake da obezbedi sigurnost svih građana. U saopštenju 9. januara pozvali su i međunarodne faktore da obrate pažnju na događanja u Sandžaku “dok ne bude kasno”.

Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava je u saopštenju 10. januara istakla da je “kratak put” od raskrsnice koja je oslikana portretima ratnih zločinaca u centru Beograda do novih ratnih zločina u Sandžaku.

“Ako je vlastima u Srbiji do mira, taj put se mora preseći što pre i to predsednik države može učiniti već u najavljenoj poseti Priboju”, naveli su u Inicijativi.

I posle svega – suživot u Priboju

Mlada građanka Priboja Hana istakla je za RSE da na incidente koji su se dogodili proteklih dana “ne obraća pažnju” i da ne oseća potencijalnu opasnost zbog poruka mržnje koje su bile upućene Bošnjacima.

“Ja imam 25 godina i nikada nisam doživela da je bilo problema”, rekla je Hana.

Marina iz Priboja je naglasila da poruke mržnje koje su upućene prethodnih dana osuđuje, ocenjujući da je to “veoma ružno”.

“Čitav život ovde živimo, družimo se, izlazimo. I proteklih dana mi smo izlazili normalno, nisam nikakvu tenziju osetila. A oni koji su to (incidente) uradili treba da snose posledice”, rekla je Marina.

U gradu je prema poslednjem popisu bilo manje od 15.000 stanovnika, dok čitava opština ima oko 27.000.

Prema popisu, Srba u Priboju ima 75 odsto, dok više od 20 odsto stanovnika čine Bošnjaci i oni koji se izjašnjavaju kao Muslimani.

RSE