Leva skretanja, na čitavoj kugli zemaljskoj

Evo vesti iz Amerike. „Večeras šaljem privrednicima jasnu poruku: upitajte se kako da vratite radna mesta u domovinu, a vaša će domovina učiniti sve što može da vas u tome podrži”, izjavio je predsednik Obama pre neki dan. I time potpuno obesmislio čuveno Kenedijevo geslo: „Ne pitajte šta Amerika može da uradi za vas, već se upitajte – šta vi možete da učinite za nju”.

Koliki je to zaokret „ulevo”, odmah se vidi. A vidi se i to da će Obamin plan patriotskog preobražaja američkih privrednika neminovno da propadne. Obaminom planu nedostaje osnovni sastojak, pokretačka snaga: neće privrednici da rade za domovinu, oni rade – za profit.

Upravo je to Obami rekao Stiv Džobs, kada ga je ovaj prošle godine upitao šta treba Amerika da uradi da bi Epl vratio postrojenja u domovinu. Džobs je, kažu, ljutito odbrusio: „Ta se radna mesta u Ameriku neće vratiti”.

Tajna je u ovome: da su se tada Eplovi pogoni vratili u Ameriku, čuveni „ajped 2” bi koštao skoro 1.400, umesto 700 dolara. E sad, to bi verovatno toliko smanjilo prodaju da bi Epl odmah morao da vrati svoje pogone u Kinu, zar ne?

Samo, nije tu Kina problem, sa svojom potcenjenom valutom i jeftinom radnom snagom. Evo, razmislite i sami. Da sutra Kina jednostavno nestane, recimo da potone u Tihi okean, bi li to Americi vratilo izgubljena radna mesta? Ne bi, naravno. Gde god da ima jeftinije radne snage (a ima je, hvala bogu, svuda) isti bi mehanizam proradio. Industrija bi se opet preselila u zemlju sa jeftinijom radnom snagom, dok bi radna mesta u sektoru inovacija zauvek ostala u Americi. I zašto onda Amerika treba da plaća ljudima da u zemlju vraćaju proizvodnju guma, uglja ili čelika, kad može, kao i do sada, da svetu prodaje pamet i time ubira najveći deo kolača?

Uzalud savetnici govore Obami da se okane tih uzaludnih stimulacija i da se fokusira na institucionalni okvir. Dakle, na reformu obrazovanja i još više na obezbeđenje zdravstvene zaštite za sve građane, gde Amerika još uvek prilično sramno zaostaje. To su konačno shvatili i republikanci, koji sada u kampanji nude isti paket koji je svojevremeno promovisao Obama, čak su istog profesora (Džona Grubera sa MIT) angažovali da im ga sastavi. Ali, ne. Obama je očito izabrao da skrene ulevo i da deli stimulacije – privrednicima, dužnicima, i kome sve još ne. A kada ih podeli, Amerikanci će (pošto su ljudi) tražiti – još veće stimulacije i još manje obaveza, otprilike kao u ovom stripu, na dnu teksta (www.clds.rs/newsite/obama.jpg).

Ali da konačno pređem na vesti iz Rusije. I tamo – leva skretanja, ali mnogo „levlja”, ako se tako može reći. I Putin se, naime, kao i Obama, prošle nedelje sastao sa uglednim domaćim i stranim privrednicima. Gde su prisutni gosti najpre morali da saslušaju tek nešto prerađene Marksove i Lenjinove teze o tome kako je svet ponovo upao u krizu hiperprodukcije (a nije upao, uzgred da dodam). Da bi zatim usledilo naređenje (prisutnom i vidno iznenađenom) direktoru ruske Spoljnotrgovinske banke da obešteti svoje akcionare, kojima je kriza obezvredila akcije. To će se postići tako što će ova banka otkupljivati akcije po ceni dvostruko većoj od tržišne. Ipak, to će važiti samo za penzionere i narod. Koji je sada dobio podsticaj da se udruži sa nenarodnim vlasnicima akcija i činovnicima koji će kontrolisati ovu pravednu prodaju, pa da svi lepo zahvate pare iz ruskog budžeta.

Naravno da će korupcija porasti, ali Putin ni ovu temu nije preskočio. Požalio se, naime, prisutnima na sve jaču, sistemsku korupciju. Što je jedan njegov (naravno, neimenovani) bliski saradnik ovako prokomentarisao: „Putin govori o korupciji kao da vam priča o tome da napolju veje sneg. Kao da to sa njim i njegovom politikom nema nikakve veze”.

Ali da krenem dalje, jer se ni ovde leva skretanja ne završavaju. U Grčkoj su, kažu, prošle nedelje radnici bolnice u gradu Kilkisu uveli – samoupravljanje. Oni će samo upravljati, kažu, ali grčku vladu to neće osloboditi finansijskih obaveza prema bolnici.

Naravno. Plaćaće, kao i uvek, oni koji umeju da zarade, nema ko drugi.