Komisija SE pozvala Srbiju da prizna genocid u Srebrenici
Povezani članci
- Memorijalizacija zločina počinjenih u ratovima devedesetih
- IZLET U PAMET
- Svetislav Besara: Marksizam i varvarstvo
- Poziv za 35. Internacionalni festival Sarajevo “Sarajevska zima 2019”
- Hercegovina ima ogromne potencijale za izvoz u Norvešku i čitavu sjevernu Evropu
- Maskirani muškarci tuku migrante i vraćaju ih iz Hrvatske u BiH
foto: reuters
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (EKRI) Saveta Evrope pozvala je Srbiju da “prizna genocid u Srebrenici” iz 1995. godine, upozorila na delovanje fudbalskih navijačkih grupa “uključenih u nezakonite i kriminalne aktivnosti”, kao i na rastući govor mržnje i nasilje prema Romima i članovima LGBT populacije.
EKRI, čiji je zadatak borba protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije u Evropi, izrazila je u juče objavljenom izveštaju žaljenje zbog sporog napretka u procesuiranju ratnih zločina.
Komisija ocenjuje i da su se regionalne tenzije na prostoru bivše Jugoslavije naglo pogoršale u poslednjih nekoliko meseci.
U izveštaju se, uz konstataciju da se Srbija izvinila za Srebrenicu (Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici pozivajući se na presude Međunarodnog suda pravde usvojena u Skupštini Srbije 2010) i izvinjenje predsednika Republike 2013. godine), preporučuje srpskim vlastima da “delotvorno sprovode Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina i javno priznaju da zločini počinjeni u Srebrenici predstavljaju genocid”.
U dokumentu se takođe izražava zabrinutost zbog stalnog rasta govora mržnje u srpskom javnom diskursu, koji je pojačan širokim medijskim izveštavanjem. Podseća se da je Komesar SE za ljudska prava Nils Muižnieks 2015. godine upozorio da je postala uobičajna praksa u Srbiji da visoki javni zvaničnici verbalno napadaju novinare nazivajući ih “izdajnicima” i “stranim plaćenicima”.
Ovo telo SE izražava zadovoljstvo zbog činjenice da se Radio-televizija Srbije 2010. godine izvinila gledaocima zbog svoje uloge “glavnog propagandnog oruđa režima Slobodana Miloševića tokom 1990-ih godina”.
Takođe se navodi da mediji nastavljaju da prenose govor mržnje političara i drugih javnih ličnosti, pojačavajući time njegovo dejstvo.
Upozorava se na “tabloidizaciju” štampanih medija koji se bore za ekonomsku egzistenciju i povećanje broja rijaliti programa na televiziji.
EKRI je posebno zabrinuta zbog delovanja fudbalskih navijačkih grupa, koje su, kako se navodi u izveštaju, uključene u nezakonite i kriminalne aktivnosti. Ističe se da su navijačke grupe povezane s desničarskim organizacijama koje su povezane sa nacionalističkim političarima i organizovanim kriminalom.
Komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije pozdravila je donošenje zakona protiv diskriminacije, zapošljavanje policajaca pripadnika albanske nacije, kao i to da Strategija protiv diskriminacije predviđa donošenje zakona o registrovanju istopolnih veza.
Napredak je postignut u izradi ličnih dokumenata za Rome i povećanju broja romske dece koja se upisuju u škole, navodi se u izveštaju.
EKRI ocenjuje da stepen nasilja prema Romima ostaje na visokom nivou i dodaje da samo šest odsto romske dece ide u vrtić a 46 odsto završi osnovno obrazovanje.
U važnim delovima javnog sektora gotovo da nema nijednog zaposlenog Roma, a 72 posto svih romskih naselja su i dalje divlja, navodi ova komisija.
EKRI je osnovana 22. marta 1994, s ciljem suzbijanja rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije koji ugrožavaju ljudska prava i demokratske vrednosti u Evropi.
Analizirajući stanje u državama članicama Saveta Evrope, EKRI donosi preporuke kojima je cilj revizija zakonodavstva članica, te njihove politike i drugih mera za borbu protiv rasizma. Preporuke EKRI nisu obavezujuće, ali se u državama članicama ozbiljno razmatraju i uglavnom sprovode u delo.