Debata: Da li smo krivi i/ili odgovorni?

Povezani članci

• Tako je lagao Matija
• Premijerno izveden Način kretanja
• Ambasada SAD-a reagirala na zaključke NSRS-a: Naš stav je jasan, podržavamo cjelovitu BiH
• Tri Jarnjakova dana – priručnik za svjedoke
• Arsenijević: Kusturica je samoproklamovani faraon
• Čistoća naroda i jezika ne postoji

„Ovo je presuda ideologiji i svima onima koji su te zločine planirali, koordinirali i sprovodili, ali njiihovu krivicu nipošto ne treba dovoditi u vezu sa čitavim narodom.“

„Odgovornost za ratne zločine je individualna.“

„Srbi su i dalje kolektivni krivci.“

„Ovo nije, ne može i nikada neće biti presuda hrvatskom narodu.“

„Haški tribunal je i formiran sa ciljem da čitavu srpsku naciju predstavi kao genocidnu.“

„Ovo je presuda hrvatskom narodu, blajburška presuda hrvatskom narodu“.

 „Presuda je politički gledano presuda srpskom narodu.“

 „Kazna doživotnog zatvora je i nada da će se teret kolektivne odgovornosti skinuti sa srpskog naroda.“

„Sudskim postupcima protiv pojedinaca skida se kolektivna odgovornost sa naroda.“

Izricanje poslednjih presuda Haškog tribunala, pre nego što ovaj sud okonča svoj rad, pratilo je javno nadmetanje stavova o krivici i odgovornosti osuđenika i zajednica kojima pripadaju. Dve decenije nakon završetka nasilnih oružanih sukoba, dominantni narativ u društvima bivše Jugoslavije nalaže da su zločinci iz naših redova individualno odgovorni za počinjena nedela, dok su zločini počinjeni nad pripadnicima naše zajednice bili posledica zvaničnih politika, iza kojih su stajale konkretne osobe i građani koji su ih podržavali. Kao u mnogim post-konfliktnim društvima do sada, i ovde se intenzivno zamagljuju granice između krivice i odgovornosti, a ovi koncepti podmeću kada postoji politička potreba za relativizacijom zločina drugih i monopolizacijom sopstvenog stradanja.

Istovremeno, glasovi koji pozivaju na građansku odgovornost zajednica u čije ime su zločini počinjeni, uglavnom ostaju nečujni ili satanizovani.

Šta znači biti kriv za ratne zločine? Da li su to samo pojedinci koji su osuđeni? Šta je sa onima koji nisu osuđeni? Ko od nas nosi odgovornost za ove zločine? Da li smo to svi ili su to samo neki od nas? Kako demonstrirati ovu odgovornost?

O ovim, ali i mnogim drugim pitanjima razgovaraćemo u subotu 16. decembra 2017. godine, sa:

• Dr Dašom Duhaček, profesorkom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
• Draganom Pjevačem, predsednikom Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih na prostoru bivše Jugoslavije
• Monikom Kutri, studentkinjom i aktivistkinjom za ljudska prava, i
• Mariom Mažićem iz Inicijative mladih za ljudska prava u Hrvatskoj (TBC)

Razgovor počinje u 18:30 časova, u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a, Beograd). Pozivamo vas da se pridružite i svojim učešćem u razgovoru doprinesete javnom rasuđivanju o krivici i odgovornosti za počinjene zločine – onom koje neće biti usmereno na demonizaciju drugih već će stremiti razlučivanju naše građanske uloge u izgradnji mira.