Zašto smo agresivni kada popijemo?

Povezani članci

• Kada je zaradio milijune baveći se proizvodnjom čelika, odlučio se sumještanima odužiti
• Francuska: Počeo najveći sajam čokolade u svijetu
• KONCEPT LAGOM
• San je bitan: Najmanje se svađaju naspavani parovi
• Ovih dana – trostruko poravnanje Mjeseca, Venere i Jupitera
• Nakon seksa muškarci žele nagradu, a žene biti ‘mažene’

Da li ćete biti agresivni kada popijete ili nećete, zavisi od jedne određene karakterne osobine, tvrde američki psiholozi. Ljudi koji nisu skloni da predviđaju buduće posledice svojih postupaka agresivniji su i kada su trezni i kada su pod uticajem alkohola

Ako pažljivo razmatrate kakve posledice u budućnosti mogu izazvati vaši sadašnji postupci, malo je verovatno da vas alkohol može učiniti agresivnijim nego što ste inače, objašnjava Bred Bušman, profesor psihologije sa Državnog Univerzuteta u Ohaju, vodeći autor ove interesantne studije.

S druge strane, on i njegove kolege tvrde da su ljudi koji su fokusirani na „sada i ovde“, oni koji ne razmišljaju previše o budućnosti, generalno agresivniji i kada su trezni, a da se taj efekat pojačava kada popiju. Studiju su potpisali ugledni profesori psihologije američkih univerziteta, a biće objavljena u stručnom časopisu Journal of Experimental Social Psychology.

„Alkohol ima ’efekat kratkovidosti’ – sužava vašu pažnju na ono što vam je bitno u datom trenutku. To može biti opasno za nekoga ko već ima tendenciju da ignoriše buduće posledice svojih dela, naročito ako je taj neko postavljen u ’neprijateljsko’ okruženje“, objašnjava Prof. Bušman.

U studiji je učestvovalo 495 ljudi prosečne starosti od 23 godine, koji su prijavili da povremeno konzumiraju alkohol, najviše u društvu. Svi učesnici su najpre prošli kroz psihološke testove dizajnirane tako da utvrde koliko oni vode računa o budućnosti i posledicama svojih postupaka.

Potom su učesnici podeljeni u dve grupe – jednu koja je konzumirala piće pomešano sa sokom od pomorandže u odnosu 1 prema 5, i kontrolnu grupu, u čijem je soku bio minimalni sadržaj alkohola. Kako bi se ispoljio placebo efekat kod kontrolne grupe, ivice časa iz kojih su pili svi učesnici bile su natopljene alkoholom. Tako su svi mislili da piju isto alkoholno piće, ali je pre testova agresivnosti kod učesnika iz jedne grupe izmereno oko jednog promila alkohola u krvi, a kod onih iz druge tek oko 0,15 promila.

Iako u stvarnosti nije bilo nikakvih protivnika, naučnici su ih veoma vešto simulirali, tako što su svakom učesniku omogućili da „pobedi“ u otprilike 50 odsto slučajeva, pri čemu su, kada su “gubili”, elektro-šokovi koji su oni sami primali postajali sve duži i intenzivniji. To je kod „igrača“ neretko izazvalo osećaj da se takmiči protiv „loše osobe koju treba kazniti“.

„Što ljudi manje misle o budućnosti i posledicama, više su skloni odmazdi, a posebno kada popiju“, objašnjava Prof. Bušman. Za njega nema nikakve sumnje da je eksperiment iznedrio valdine zaključke – učesnici koji su primarno fokusirani na sadašnjost, a pogotovo oni iz grupe koja je konzumirala više alkohola, „šokirali“ su svoje nepostojeće protivnike duže i intenzivnije nego svi ostali. Pritom, naučnici nisu primetili da je alkohol preterano uticao na agresivnost ljudi koji inače razmišljaju o posledicama svojih postupaka.