TIRESIJINA SISA ILI GRUDVA SNEGA

Povezani članci

• AMBASADORI BH MUZIKE
• DOBA JEDNOUMLJA
• SNJEŽNE RADOSTI UZ DUBIOZA KOLEKTIV
• Milan Petrović sa svojim kvartetom snima drugi album
• Bodo Weber: Idu dva “prljava” paket aražmana, po mjeri Čovića i Dodika
• Uklonjeni plakati protiv Djeda Mraza i Nove godine u Zenici

Muškarci nemaju grudi, ali vole polagati pravo na njih, zgrabiti svoju nevestu i ponašati se kao da su imali udela u nastanku grudi. Ne bismo trebali biti iznenađeni što mnoge evolucionističke teorije pretpostavljaju da su grudi nastale da bi se obraćale muškarcima.

Jedna moja starija koleginica iz redakcije imala je običaj da kaže da je ovakvo vreme (sneg i debeli minus) stvoreno samo za one stvari. Ona je valjda jedina osoba koja može da izgovori taj didaktičko-edukativni bullshit od sintagme one stvari, a da meni to ne bude smešno već naprotiv, da mogu u tome da čujem prizvuk bezobrazne požude. Posmatrala bih je dok bi se udaljavala od redakcije i zamišljala kako odlazi da radi one stvari. Sutradan bih je pitala kako je bilo, a ona ne bi ništa odgovorila, samo bi se smejala, kao blesava. Smejala se kadgod bi nam se sreli pogledi. Kada bih bila uporna u svom nastojanju da saznam bilo šta, otkačila bi me rekavši da majka može da mi bude i da joj je neprijatno. Ali ne bi se zacrvenela. Jedino bi joj se oči ponekad zacrvenele od smeha kada bi pričala o svom čo’eku. Bio je to zubar sa Dušanovca, kod kojeg sam jednom po njenoj preporuci polirala zube. Fin, odmeren čovek, i vrlo teško ste ga mogli prepoznati u nadimku “čika zuba” kako ga je ona oslovljavala kada bi pričala o njemu. I kada bi pričala o drugim stvarima, to su uvek bivale one stvari. Mi tako često pričamo nešto šesto dok se na jednom, onom najbitnijem nivou, vodi posve jedan drugi razgovor, onaj najbitniji – o onim stvarima, tako je rekla, i dodala da samo slepci to ne vide. Ja bih je slušala i šetala pogled od lice do njenih grudi, pa onda ponovo i ponovo, sve dok ne se pauza za kafu ne bi završila. I kadgod ovako veje napolju setim se nje i onih stvari. Ima tako nekih žena na kojima se odmah vidi koliko uživaju u seksu, to čak i slepci mogu da vide. Nikada tu vrstu igrivosti u očima i rečima nisam videla ni na jednom muškarcu, onu igrivost koju neki nazivaju zavođenje, a neki žensko pismo. A zašto je tako? Ne znam, ali sam čitala negde da su žene morale da zavode muškarca, da mu se nametnu, i da su to činile svojom stražnjicom, a onda, kako forntalno nisu imale čime da komuniciraju sa muškarcima pojavila se potreba za grudima. Tako su prema toj teoriji nastale grudi, jedan od glavnim ženskih aduta.

U Americi su poslednjih nekoliko decenija patološki opsednuti grudima. U drugim kulturama, uključujući delove Afrike i Azije, grudi su obične, mnogo manje sekusalizovane nego što su to u američkoj kulturi. Iako opsednutost grudima varira u intenzitetu od zemlje do zemlje i od razdoblja do razdoblja, svejedno je impresivno otporna i nije ograničena na muškarce, niti isključivo na seksualnu zonu. “Svi vole grudi”, kaže Anne Holllander u svojoj knjizi Seeing Through Clothes. “Bebe ih vole, muškarci ih vole, žene ih vole. Celi svet zna da su grudi motor zadovoljstva. One su veliko blago ljudske rase i ne možemo ih izbeći.” Ono što volimo nisu grudi per se, nego grudi iz mašte, estetske grudi bez ikakve praktične vrednosti.

Grudi Helene Trojanske bile su, kaže se, tako savršene, oble i čvrste građe da je njihov oblik mogao da posluži kao kalup za izlevanje pehara, kako nam govori Ezra Paund: “Kako da vladamo, dao nam je Kaun Tze/ ali pehar bijelog zlata u Peteri/ Helenine grudi su nam dale”.

Najveći slepac među slepcima razumeo bi o čemu govorim. Tiresije. On je bio u povlašćenom položaju, Hera ga je jednom prilikom darovala sisom. Aristofan nam prvi pripoveda o sukobu koji je jednog popodneva izbio u Tebi. Sukob je izazvala polemika oko toga ko više uživa u seksualnom činu, žene ili muškarci? Žene na čelu sa Herom tvrdile su da muškarci više uživaju u seksu, a muškarci na čelu sa Zevsom da žene više uživaju. Sukob nije mogao tek tako da se otkloni pa je Hera pozvala proroka Tiresiju da presudi. Budući i sam muškarac Tiresija je presudio u korist muškaraca. Hera mu to nikada nije oprostila. Kaznila ga je oduzimanjem vida, jer po njenom mišljenju nije mogao sagledati stvari onakvima kakve jesu, a kao nadoknadu za vid častila ga je sisom. Tiresija je dobio na težini. Grudi činjenično teže nekoliko stotina grama, a metaforički nekoliko tona. Kako je Marilyn Yalom sjajno opisala u svojoj kulturološkoj studiji “Istorija grudi”, grudi su zadružni kiosk otvoren za sve čudake i sve komentare, a stavove iz prošlosti lako je zameniti propovedima iz sadašnjosti.¹

Mi danas nemamo pojma kada su se u evoluciji čoveka pojavile grudi. Ne znamo da li su se pojavile pre nego što smo izgubili dlaku po telu ili pre toga. Ali grudi su tako uočljiva osobina ženskog tela da naučnici uporno bulje u njih tražeći dokaze. Zbunjeni su zbog grudi, i trebaju biti. Ukratko, mi ne znamo šta stvara estetske sise. Nemamo hormonski recept za univerzalno poprsje. Doduše, ako je televizijska naučna fantastika ikakav pokazatelj, u budućnosti će patnje zbog “malih grudi” biti zaboravljene, pa ako nam mozgovi ne budu veći, grudi će sigurno biti.

Videla sam onoliko različitih grudi koliko ima i lica: kupaste grudi, grudi oblikovane kao kruške, gipke kao testo, grudi kojima dominiraju debele, tamne bradavice i areole, grudi sa bradavicama tako sitnim i bledim da izgledaju kao da su nacrtane. Videla sam ih sijaset, ali prizor grudi moje bivše koleginice kako poskakuju dok se odmiče od zavejane redakcije, žureći na one stvari, pamtim i čuvam kao najlepšu zimsku razglednicu.

1. Žena, intimna geografija – Natali Angier

Maribor 2012 – zivljenjenadotik