Thomas Bernhard: Dva brata

Povezani članci

• Novi eseji Čarlsa Simića
• Beogradski međunarodni Festival Sola
• Žan – Žak Ruso: Društveni ugovor;
• „Dobri ljudi u vremenu zla“ na novoj sceni u Mostaru
• Jovan Nikolaidis: ‘VEZAK VEZLA’ SVIJETU BESJEDILA
• Miris lipe, ljiljana, kupusa i opet lipe

Foto: Daniel Horacio Agostini

Dva brata su, naravno, odabrala kako će živeti već prema tome kakve su im bile sklonosti pa su krenuli suprotnim putevima i s vremenom se potpuno međusobno udaljili. Voleli smo obojicu i godinama smo zaista pažljivo posmatrali njihove talente, filozofski i trgovački, i oni su nas ponekad privlačili, a onda opet odbijali, jednom više filozofski, a drugi put više trgovački. Kada smo svi prevalili tridesetu, odjednom više nismo mogli da računamo da će naš odnos opet biti onako prisan kao ranije i njih dvojicu smo ispustili iz vida.

Posle smo čuli da su naši bivši prijatelji postali značajni i ugledni, kao i da su ih upravo značaj i ugled međusobno udaljili i obojicu vremenom izolovali. Jedan je živeo još isključivo zbog svoje filozofije, a drugi zbog svojih poslova. Kada je jedan umro, njegovi bližnji su rekli da je radom sebe oterao u smrt. Godinu dana kasnije, kada je umro i drugi, pričalo se da je čitanjem sebe oterao u smrt. U odlučnom trenutku svog života njih dvojica su u međusobnom razilaženju, svako u svom smeru koji je mogao biti samo suprotan od smera onog drugog, dosledno krenula ka svojoj smrti.

Gledišta