Riječi

Povezani članci

• KIRK DOUGLAS – TITO JE POSEBAN
• PETER HANDKE – SIMBOL DANAŠNJEG SVIJETA
• Nemanja Maraš u Galeriji Progres
• Predstava „Pismo iz 1920.“ u režiji Olivera Frljića: narativ koji nas okružuje
• Božica Jelušić: STIPSA, APOKALIPSA
• Ubijanje različitosti

Odveo sam vas, skrite,
Zgužvane po džepovima svog nemira
Da vas cokulama ne gaze
Da vas ne prospu u bescjenje

A kako sam drugačije mogao?
Imali su vas na oku
Pripremali vam okove
Lance i užad pleli

Ja vas u šaku skupio
I proveo kroz kuršume
Da bar vas sačuvam
Da ranu ne otvore

Jezikom vas zašio
Da vas ne zavedu zavjerom
Da vas ne okrznu

Sažete vas
U par redaka skupio
Da vas manje vide
Njihove obludjele oči

Da vas ne upašu u svoje redenike
Da vas ne slože u svoje okrvavljene soške

I odveo vas skrite
Pored svih čuvara
Pratio jedino svjetlo
Vašim kaputom ogrnut

I kad stigoh to više ne bijah ja

Al vas sam raspojasao da me vodite
Da mi se odužite
Vas sam otkrio, raskopčao, odvezao,
Pustio da trčite
Da me nosite

Riječi moje, rječice!

Po vama da me nađu
Da me poznaju
I oni koji su me poznali
Da njihove riječi srećete

I da me, kad čas dođe
Sakrijete,
Zgužvate u džepove
Vašeg nemira

Da me sažmete u par redaka
I ogrnete svojim kaputom
Kad krenem prema svjetlu

Kao što sam ja krio vas