Nacionalno pozorište Priština otkazalo nastup u Beogradu

Povezani članci

• ŽARULJA KOJA TUŽNO BLEJI
• Najugroženije područje u BiH: Tuzli prijeti više od dvije hiljade klizišta
• Princ iz moje ulice – nova predstava Nedžada Maksumića
• „Dnevnik seobenog lica“ – nova knjiga Šemsudina Gegića
• Opozicija u levo
• UPISI KAO NOVA/ STARA TRAUMA NAŠEGA DRUŠTVA

Nacionalno pozorište u Prištini trebalo je početkom maja da gostuje u Beogradu, u okviru festivala “Mucijevi dani“ koje organizuje Atelje 212 sa predstavom “Bračni par Martin“ u režiji Bekima Lumija, ali je gostovanje otkazano iz političkih razloga.

Upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović je ranije izrazio žaljenje što pozorište iz Prištine nije došlo u Beograd, ali i nadu da će do gostovanja uskoro doći.

“Gostovanje našeg pozorišta u Beogradu trebalo je da se dogodi još juče, ako mene pitate. Ali, dobijamo signale iz Ministarstva kulture da je za naš odlazak u Beograd još rano“, rekao je Neziraj Tanjugu i dodao da je to “nespojivo sa edukativnom ulogom pozorišta”.

Neziraj naglašava da je protiv barijera u umetnosti i da, osim kontakata sa međunarodnim teatrima, on sam održava kontakte sa pozorištem u Zvečanu, koje kao izmešteno Prištinsko pozorište na srpskom jeziku finansira Vlada Srbije.

Nacionalno pozorište u Prištini je jedina aktivna institucija te vrste na Kosovu sa ansamblom na albanskom jeziku i finansira ga Ministarstvo kulture kosovske vlade.

Sa skromnim budžetom od 220.000 evra, pozorište godišnje pripremi šest do sedam predstava, a aktivna je i pozorišna baletska grupa.

Neziraj kaže da je veliki problem pozorišta odnos institucija prema toj ustanovi, zbog čega je Arijan Krasnići, izvršni direktor pre godinu dana podneo ostavku.

“Nije se slagao sa tim da je pozorište institucija koju kosovske vlasti mogu da tretiraju kao svoju, kad im se to prohte, koristeći salu i ostale kapacitete pozorišta za svoje i potrebe stranaka, bez obzira na plan i raspored angažovanja glumaca”, rekao je Neziraj.

Neziraj je objasnio da u vladi i institucijama na pozorište i njegove kapacitete gledaju kao na svoje, bez obzira što je ono javna i nezavisna ustanova kulture. On je rekao i da je bilo i pokušaja nametanja repertoara.

“Postoje struje koje pokušavaju da u repertoar nametnu samo dela napisana na albanskom jeziku, kako bi se afirmisao nacionalni dramski opus,“ rekao je on.

“Ja sam pristalica afirmisanja dobro napisanih drama na albanskom i dramskih dela iz inostranstva. Zagovornici nacionalnih drama idu ka tome da se u pozorištu izvode i loša dramska dela, ali samo neka su albanska”, dodao je Neziraj.

Prema njegovim rečima, najveći pritisak na takvo opredeljenje u stvaranju repertoara dolazi od dramskih pisaca, a onda i od pojedinih glumaca.

Glumački ansambl pozorišta u Prištini nije godinama obnavljan mlađim glumcima, koji su zbog malih plata od 150 do 200 evra, pribežište pronašli angažujućise na kosovskim televizijama.

U Pozorištu radi 80 ljudi, od kojih glumačku ekipu čini četvrtina. Glumci mlađe generacije angažovani su po predstavama, sklapanjem ugovora na određeno vreme.

U poslednje dve godine pokrenuta je takozvana mala scena, gde se godišnje radedve do tri male predstave za decu, zatim eksperimentalne predstave ili poneka “stand up” komedija.