IZLOŽBA KAO MAGIJA
Povezani članci
MIROLJUB FILIPOVIĆ FILIMIR U MODERNOJ GALERIJI U STAROJ PAZOVI
Od kako je osnovana pre skoro deset godina (otovrio ju je u decembru 2003. Branislav Lečić, ministar kulture u Đinđićevoj vladi), Moderna galerija Centra za kulturu (CzK) u Staroj Pazovi, iako po izložbenom prostoru skromnog gabarita (površine 3×4 m) sve više privlači beogradske likovne stvaraoce. Odveć je skromna po posetiocima, u kojima vidno oskudeva čak i na otvaranju, dok preostalih „mesec dana na selu„ istrajava daleko od „očiju javnosti„ iako locirana na ćošku na kome se ukrštaju dva šora na drugom po značaju varoškom raskršću (Zmaj Jovinom i Svetosavskom), ali je i pored toga podugačak spisak želja slikara koji čekaju da ih njihova „čeda„ rukvodilac Galerije, takođe akademski slikar Marjan Karavla, primi na jdnomesečni privremeni boravak.
Možda privlačnost ovog likovnog prostora slikari vide baš u tome što je tokom jednomesečnog prebivanja njihovih slika ili drugih artefakata diskrecija glede publike zagarantovana po najvišim standardima kuturne politike države „Srbije među slikama„ bez obzira (ili baš zato) što su na dva zida ugaone zgrade u kome je smeštena ova kamerna galeija pendžeri i dugački i široki da oba zida obujmljuju u „celini i celosti „ pa se i kroz pendžere može videti ne samo nešto, nego baš sve što je izloženo u uvek dobro osvetljenom prostroru, tako da ulaženje u galeriju nije ni potrebno.
Staropazovačka galerija je, prema tome, već odavno stekla sve karakteristike izložbenih prostora kojim se odlikuju i slavnije i prostranije sigurne likovne kuće u susedenim velikim kulturnim cenetrima, Beogardu i Novom Sadu na koje se ugleda: postavke se otvarju najamanje jednom mesečno i dok traju, slikama na zidovima je zagarantovana diskrecija, pošto prvode svoje mirne galerijske dane daleko od očinjeg vida ničim izazvanih slučajnih prolaznika koji bi se mogli organizovati u likovne publkiku, kd ne bi bilo nemuštog jezika odvraćanja od svih likovnih priredbi čijim je veštinama filosofija palanke ovladala već odavno.
Filimir – svestrani likovni stvaralac
U ovom likovnom prostoru tokom februara boravilo je i dvadsetak radova različitog formata svestranog begradskog likovnog stvaraoca –slikara, konzervatora i restauratora, ikonopisca, multimedijalnog umetnika i u mladosti ranoj (njegovoj, ne njenoj) najboljeg karikaturiste u Jugoslaviji, Miroljuba Filipovića Filimira. U katalogu od šest strana ukusno urađenom i štampanom u odličlnoj poligtafskoj tehnici, o kome se stara umetnosti magistar Marjan Karavla, pored sedam tehnički savršeno otisnuih reprodukcija Filimirovih slika, našlo se mesta i za štampanje osnovnih podataka iz bogatog likovnog opusa ovog svestranog stvaraoca, među kojima i da je član ULUS-a, da je već decenijama učesnik domaće i strane likovne scene, da je priredio 45 samostalnih i učestvovavo na preko 500 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, proslavio se kao organizator mnogih hepininga, performansa, instalacija i sličnih likovnih projekata. Učesnik je nekoliko svetskih Bijenala: u Veneciji (2003), u Londonu ( 2004), u Pekingu (2005), zatim Prvom Bijenalu minijature u Veneciji (2008), Trećem Bijenalu u Pekingu (2008); autor je međunarodnog projekta „Umetnici sveta protiv izolacije čoveka i naroda“ započetog u Parizu pre dve decenije (1993.) u kome je dosad učetvovalo više od 5.500 umetnika iz 68 zemalja sa svih kontinenata. Sedam puta je nagrađivan, a o njegovom stvaralaštvu snimljena su dva filma:„Ikonarti „ reditelja prof. Vladinira Perovića (2000) i „Krik boje” (reditelja Vaska Butrića (2002).
Slika „Zingen Zagen“ donela mu je prošle godine Zlatnu paletu ULUS-a za sliakarstvo.
Otvarajući Filimirovu izložbu, Marjan Karavla je pročitao odlomak iz zapisa istoričara umetnosti Dragana Tasića iz 2009. godine pod naslovom „Izložba je magija“ .
„Slike koje su u stanju da duboko opšte s posetiocem zasigurno jesu organsko tkanje umtničkog bića, njegovog promišljanja, evolucije njegovih emocija, kazivanje njegove duše, znamenja njegovog bitisanja.
Filimirov višedecenijski rad prepoznatljiv je napor da nikada, ni po koju cenu, ne napusti svoj etički vjeruju, čiji je estetski iskaz utkan u sve njegove samostalne i grupne izložbe, u slike, crteže, grafike, performanse… „
Izložba je bila otvorena od 11. februara do 1. marta.
Tekst i foto : Branko Rakočević