IZLOŽBA KAO MAGIJA

Povezani članci

• Tri dječije predstave devetog festivalskog dana
• Tri nagrade za mostarsko pozorište lutaka
• 56. MESS U UTORAK U ZNAKU VELIKE TEATARSKE ZVIJEZDE OSKARASA KORŠUNOVASA
• Beleške o nacionalizmu
• Draga lica: Munib Delalić, pjesnik
• Mile Stojić – “Doći će drugi”: Himne poraženih, rugalice zaboravljenih

MIROLJUB FILIPOVIĆ FILIMIR U MODERNOJ GALERIJI  U STAROJ PAZOVI

Od  kako je osnovana pre skoro  deset godina (otovrio ju  je u decembru 2003. Branislav Lečić,   ministar kulture u Đinđićevoj vladi), Moderna galerija Centra za kulturu (CzK) u Staroj Pazovi, iako  po izložbenom prostoru skromnog  gabarita (površine 3×4 m)  sve više privlači beogradske likovne stvaraoce.  Odveć  je  skromna po posetiocima, u kojima vidno oskudeva čak i na otvaranju, dok preostalih „mesec dana  na selu„ istrajava daleko od „očiju javnosti„ iako     locirana na ćošku na  kome se ukrštaju dva šora  na drugom po značaju varoškom raskršću (Zmaj Jovinom i Svetosavskom), ali je i pored toga  podugačak  spisak želja slikara koji čekaju da ih  njihova „čeda„ rukvodilac Galerije, takođe akademski slikar Marjan  Karavla, primi na jdnomesečni privremeni boravak.

Možda privlačnost ovog likovnog prostora  slikari vide baš u tome  što je tokom jednomesečnog prebivanja njihovih slika ili drugih artefakata  diskrecija glede publike  zagarantovana po najvišim  standardima kuturne politike države „Srbije među slikama„ bez obzira (ili baš zato) što su  na dva  zida ugaone zgrade u kome je smeštena ova  kamerna galeija   pendžeri i dugački i široki da oba zida obujmljuju u „celini i celosti „ pa se i kroz  pendžere  može videti ne samo nešto, nego baš sve što je izloženo u uvek dobro osvetljenom prostroru, tako da  ulaženje u galeriju nije ni potrebno.

Staropazovačka galerija je, prema tome, već odavno stekla sve karakteristike izložbenih prostora  kojim se odlikuju i slavnije i prostranije     sigurne likovne kuće u susedenim velikim kulturnim cenetrima, Beogardu i Novom Sadu na koje se ugleda: postavke  se otvarju najamanje jednom mesečno i  dok traju, slikama na zidovima je zagarantovana diskrecija, pošto prvode  svoje mirne     galerijske dane daleko od očinjeg vida ničim izazvanih slučajnih prolaznika koji bi se mogli organizovati u  likovne publkiku, kd ne bi bilo nemuštog jezika odvraćanja od svih likovnih priredbi čijim je veštinama   filosofija palanke ovladala  već odavno.

Filimir – svestrani likovni stvaralac

U ovom likovnom prostoru tokom februara boravilo je  i dvadsetak radova različitog formata  svestranog  begradskog likovnog stvaraoca –slikara, konzervatora i restauratora, ikonopisca, multimedijalnog umetnika i u mladosti ranoj (njegovoj, ne njenoj)  najboljeg karikaturiste  u Jugoslaviji, Miroljuba Filipovića Filimira. U katalogu od šest strana  ukusno urađenom i štampanom u odličlnoj poligtafskoj tehnici,  o kome se stara umetnosti magistar  Marjan Karavla, pored sedam tehnički savršeno otisnuih reprodukcija   Filimirovih slika, našlo se mesta i za štampanje  osnovnih podataka iz bogatog likovnog opusa ovog svestranog stvaraoca, među kojima i da je član ULUS-a, da je već decenijama učesnik domaće i strane likovne scene,  da  je priredio 45 samostalnih i učestvovavo na preko 500 kolektivnih  izložbi u zemlji i inostranstvu, proslavio se kao organizator mnogih hepininga, performansa, instalacija i sličnih likovnih projekata. Učesnik je nekoliko svetskih Bijenala: u Veneciji (2003), u Londonu ( 2004), u Pekingu (2005), zatim Prvom Bijenalu minijature u Veneciji (2008), Trećem Bijenalu u Pekingu (2008);  autor je  međunarodnog projekta „Umetnici sveta protiv izolacije čoveka i naroda“ započetog u Parizu  pre dve decenije (1993.) u kome je dosad učetvovalo više od 5.500 umetnika iz 68 zemalja sa svih kontinenata. Sedam puta je nagrađivan, a o njegovom stvaralaštvu snimljena su dva filma:„Ikonarti „ reditelja prof. Vladinira Perovića (2000) i „Krik boje” (reditelja Vaska Butrića (2002).

Slika „Zingen Zagen“ donela mu je prošle godine   Zlatnu paletu ULUS-a za sliakarstvo.

Otvarajući Filimirovu izložbu, Marjan Karavla je pročitao odlomak iz zapisa istoričara umetnosti Dragana Tasića iz 2009. godine pod naslovom „Izložba je magija“ .

„Slike koje  su  u stanju da duboko opšte s posetiocem zasigurno jesu organsko tkanje umtničkog bića, njegovog  promišljanja, evolucije njegovih emocija, kazivanje njegove duše, znamenja njegovog bitisanja.

Filimirov višedecenijski rad prepoznatljiv je napor da nikada, ni po koju cenu, ne napusti svoj etički vjeruju, čiji je estetski iskaz utkan  u sve njegove samostalne i grupne izložbe, u slike, crteže, grafike, performanse… „
Izložba je bila otvorena od 11. februara do 1. marta.

Tekst i foto : Branko Rakočević