ENG
Čudo je ti ajfon
Autor/ica 👤Ivo Anić
Izdvajamo
- Za koju godinu starta Meta univerzum na ajfonu. Virtualna stvarnost. Jedva je čekan. Tako da i ovo malo šta se druže priđe lipo u imaginarni svit di su svi lipi, šesni i pametni. Neće više bit ratova, gladi, neće bit mižerije ni bolesti. Svi ćemo imat ajfone na glavi i bit sritni sami u svon svitu. Ko je betežan imat će mišiće ka Rambo, vodit ćemo ljubav virtualno, kuvat virtualno i kupovat nekretnine u toj lipoj meta pizdariji koju nam spremaju algoritmi.
Povezani članci
Foto: Mario Javorčić
Mogu van reć da mi puno fali moje vrime. Danas je đir da momci i cure izlaze sami, u jatima. Slave rođendane sami, plešu sami, a ako nisu sami onda su na ajfonu sami.
Naruči se dogovoreno i njih deset uzmu separe da in niko ne smeta, a ko bi in smeta i bez separea? Momci ka da se boje cura, ne prilaze ili nemaju novaca. Oni bidni ne znaju da curama u Split nije do novaca, one bi tile plesat, one bi tile da ih momci vide i da se upoznaju, da ih ka nekad pitaju za sentiš.
Pantin da nisan ima mobitel, a jedna mala mi je upala u oko. Sve šta san zna o njoj je da je sa Meja. Tako san uzeja telefonski imenik svih sa Meja i vrtija brojeve tri dana dok mi se nije javila i dok nije pristala da se nađemo kod Maje. Bidna naravno nije došla jerbo nije ni znala sa kin priča, a mater je već pitala iz kužine koji ti je taj sa telefona? Tako san sta kod Maje ka pizda. A mislin da nisan bija jedini.
Pantin da se puno muškića vrtilo “onako” oko Maje suboton oko pet – šest uri. Radin tu di radin pa ja te stvari vidin i žaj mi je, ova mižerija se puno odrazila na tu mladost, a tehnologija je ubila sve, ubila je draž i nije mi pravo kad su u društvu i kad su skupa da su svi “o svom poslu” na mobitelu.
Ne bi tija grišit dušu mladost je mladost i “đir” u Splitu je “đir. “
Kako nas nisu razumili naši fosili tako i mi ne razumimo njih ma ja se sa nostalgijom sitin tih dana i tog telefonskog imenika, te kolosalne potrage, a danas je dosta u mobitel upisat ime, pa joj napisat status:
“Čekan te kod Zare, aj ponesi pare za Preradu iza Dare Bubamare!”
Danas je sve dostupno i sve se odvija brzo, danas je više razvoda nego sklopljenih brakova, danas je veći Samsung bolje imat nego Levis 501. Danas će opet moji separei bit rezervirani za desetak rođendana u kojima će bit po dvadesetak curica koje će se super zabavit, lipo isplesat i dobro provest. U svin tin mladin i lipin očima ja ću pročitat tugu kad se upale svitla jer su momci stajali sa strane cilu večer o svom poslu i njih onako sređene nisu njanci pogledali.
More bit da još koji klipan danas vrti telefonski imenik dok mu pola Meja jebe mater i oca i njemu i maloj. More bit svašta ka šta more bit da ja sve to i ne vidin ka nešto tužno vengo to ima svoju svrhu i da ih je pun Marjan da su škuribande krcate, a da oni to ionako sve rješe priko ajfona i sad mi se smiju kako san star i glup.
Za koju godinu starta Meta univerzum na ajfonu. Virtualna stvarnost. Jedva je čekan. Tako da i ovo malo šta se druže priđe lipo u imaginarni svit di su svi lipi, šesni i pametni. Neće više bit ratova, gladi, neće bit mižerije ni bolesti. Svi ćemo imat ajfone na glavi i bit sritni sami u svon svitu. Ko je betežan imat će mišiće ka Rambo, vodit ćemo ljubav virtualno, kuvat virtualno i kupovat nekretnine u toj lipoj meta pizdariji koju nam spremaju algoritmi.
Samo mi nije jasno kako možeš curu priko ajfona okrenit i zavrtit, kako je onako mladu i šesnu stisnit uza se i kako joj priko ajfona na uvo moreš šapnit da bi je tija otpratit posli do portuna.
Čudo je oti ajfon.
Zato mu baterija i traje samo jedan dan.
Autor/ica 👤Ivo Anić
