Šetnja

Autor/ica 28.9.2011. u 19:18

Povezani članci

Policija će oštro reagovati ukoliko bude napadnuta tokom održavanja Parade ponosa, a zatražio sam od organizatora te manifestacije i stranih institucija koje ih podržavaju pomoć u opremanju pripadnika MUP-a, kaže za „Blic” ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Ministar nije želeo da komentariše najave sindikata policije o mogućem neodazivanju na posao obezbeđivanja parade, ali je izrazio očekivanje da će se na izvršenju zadataka pojaviti svi policajci. ( Blic, 28.09.2011. – Dačić bi sada da održavanje parade obezbede Evropljani)

Da li se u Srbiji priprema državni udar 2.oktobra? Ja ne mogu da se ne pitam ovako nešto jer sve što se događa ide u prilog tome da Srbiju čekaju ’dani nestabilnosti’ – što znači, kosovski rečeno, da će biti mirno, ali napeto… E, ’oće šipak! Biće surovo i krvavo jer su pojedine političke partije, u saradnji sa ekstremističkim organizacijama, delovima vojnih, crkvenih i DB-ovskih struktura, odlučile da naprave haos i tako dođu do vlasti. Ukoliko se dozvoli ovim hordama zla da učine ono šta su naumili biće ‚vrlo napeto’ u Srbiji, a to u prevodu na srpski znači da će biti krvi do kolena. Ista ova osovina zla, skrpljena od propalo-poludelih političara, crkvenjaka, tabadžija, kriminalaca i isluželih DB-ovaca je odgovorna za ono što se događa na severu Kosova, a takođe će biti odgovorna za ono što će se desiti 2.oktobra. Ova bratija već neko vreme radi po sistemu stare ekstremističke emigracije, što znači: napraviti haos, a potom preuzeti vlast i zbunjeni i uplašeni narod povesti u ‚svetao dan’. Ništa novo, a ni nepoznato… Hitler i njegovi nacisti su upravo na ovaj način došli na vlast u Nemačkoj koja je u to vreme bila pred potpunim slomom.

Znači, ništa novo pod kapom nebeskom. Sve je ovo već viđeno, ali Srbija srlja upravo tamo gde ih čeka najgori šljam željan vlasti, moći i svega što ide uz to. Logično je upitati se: a šta radi sadašnja vladajuća struktura i zašto ne reaguje na ove očigledne provokacije koje su usmerene upravo protiv sadašnjeg režima? U to je teško proniknuti… Kao što su putevi Božiji čudni i nerazumljivi običnom smrtniku tako je i ‘rezon’ vladajućih struktura nepoznanica prosečno-sluđenim građankama/građanima Srbije. Da li možda čekaju da osovina zla doista napravi neki težak incident ili više njih, pa da onda svoju propagandnu mašinu usmeri ka kritikama onih koji nas udaljavaju od evropskih integracija, dovode u pitanje ustavni poredak Srbije kao i naš integritiet itd. i tome sl.? I to smo već videli (Srbija se ‘ladno može prozvati Dežavija) u onim ‘patriotskim’ demonstracijama kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Tada su ogorčeni demonstranti palili i žarili po Beogradu pri čemu je stradalo i više stranih ambasada. Javna je tajna bila da su ove demonstracije organizovale određene politčke strukture, ali do danas ništa nije konkretno urađeno. Šta reći kada se posle osam godina od ubistva Zorana Đinđića sada tek nagoveštava sudski proces za političku odgovornost pojedinaca iz tadašnjih, a i sadašnjih, političkih struktura: ” Država se nikad nije ozbiljno pozabavila pitanjem odgovornosti pravosudnih organa, policije i službi bezbednosti kada je reč o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, zbog veze politike i kriminala, smatraju sagovornici Danasa. Podsetimo, ovo pitanje je postavljeno još pre osam godina u izveštaju komisije na čijem je čelu bio tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać. Još avgusta 2003. u izveštaju te komisije preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja“ premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i određeno je da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, to nikada nije urađeno.” (Danas, 27.09.2011. – Zaboravljeni nalazi Koraćeve komisije)

Očigledno i da vladajuće strukture spremaju nešto ’iz rukava’, ali ne verujem da će to biti, na bilo koji način, dobro za građanke/građane Srbije. No, možda je u pitanju samo strah i nesposobnost da se problemi direktno rešavaju. Kako inače razumeti šizofrene stavove ministra policijskog Ivice Dačića. Prvo Ministar drži tirade o tome da sve građanke i svi građani Srbije imaju jednaka prava i bla bla bla, a onda najedanput ’okrene ćurak naopako’ i ’predloži’ LGBT (Lezbo-Gay-Bi-Trans) organizaciji da ne prave Paradu ponosa koja je već maltene i zakazana u Beogradu. Onda Dačić krene da kritikuje svoje kolege iz vlasti i opozicije jer nemaju hrabrosti da jasno iskažu svoj stav ili pak počne da kuka kako policija nema mogućnosti, a ni sredstava, da zaštiti Paradu od ekstremista. Najbolji je gaf izveo Ministar, pre neki dan, kada je izjavio da su policiji poznati ljudi i organizacije koje bi mogle da izazovu nemire i da zato treba otkazati Paradu. Pa šta čekate gospodine Ministre – ’apsite, to vam je posao. Ma kakvi, još jedna dimna bomba za građanke/građane od koje će Dačić da izvuče neki političko-propagandni poen, možda… Ako ministar policijski ima saznanja o tome da će Parada doista poslužiti nekim ekstremistima da pokušaju da naruše ustavni poredak države, onda, dragi Ministre, lepo proglasite Paradu opasnom po državu i stanite iza toga. Ako, pak, mislite da Parade treba da bude onda uradite sve što je u vašoj moći da zaštite njene učesnike. Ali ne, naš Ministar mora da se prenemaže i izvodi besne gliste ne bi li nešto ’ućario’ u svom ovom haosu.

I tako dok drugi ’ćare’ građanke/građani Srbije uplašeno čekaju razvoj događaja. Hoće li to opet biti rata? Inače, vojska Srbije počela je da upućuje ’starim’ vojnicima pozive za određivanje ratnog rasporeda. Pa šta je sada ovo? Kakvi ratni rasporedi, ljudi moji? Zar nemamo sada profesionalnu vojsku? I za kakav ili koji rat se to Srbija sprema? Neverovatno ali istinito, po ko zna koji put časne ‘patriote’ bi ponovo da ratuju, ali da to odradi neko drugi za njih. Oni su svoju dužnost obavili pregovarajući sa kriminalcima i ‘kraljevima’ alternativnih puteva na i ka severu Kosova, a sada žele da izvedu svoju poslednju tačku u kojoj će da žrtvuju ’damu’- šahovski rečeno, to jeste par stotina-hiljada vojnika to jeste građana Srbije, a onda će oni da se raskukaju nad groznom sudbinom srpskog naroda i pri tome utvrde svoje političke pozicije, a i stave ‘neku’ kintu u džep. I dok kažeš keks, eto Srbije u izolaciji, ludilu, siromaštvu i beznađu… Devedesete su opet ‘in’ i naši političari-krimosi-klero-fašisti im se, očigledno, rado vraćaju…

Kažu da je lako kritikovati… Teško je dati predlog za rešenje ili pak sam nešto učiniti. Evo mog predloga za rešenje ‚novonastale’ sitaucije. Pozivam sve građanke/građane dobre volje da 2. oktobra krenu u porodičnu, kolektivnu, individualnu, kakvu god šetnju i da se spontano svi nađemo tamo gde će biti Parada. Naša želja je da zaštitimo i LGBT populaciju jer ako njima sada razbijaju glave zbog njihovog seksualnog operedeljenja, sutra će bilo kome isto tako razbiti glavu zbog toga što govori drugačije, misli ili pak samo zato što postoji. Zajedno sa policijom, ili bez njih, ćemo zaštiti naše sugrađanke i sugrađane od ekstremista i njihovih šibadžija. Kada rešimo problem sa ekstremistima onda lepo krenemo, sa policijom ili bez, do Vlade Srbije. Tu se malo ’ispričamo’ sa ministrima i predsednikom, a onda se prošetamo do Skupštine. Tamo lepo objasnimo svim poslanicima da su ad acta i da se polako raziđu u miru, inače ćemo morati i sa njima da ’razgovaramo’. I to je to… Prosto da ne može lakše. Očigledno je da ma koliko težili promenama i drugačijem, to jeste boljem životu, uvek će se odnekud pojaviti, kao vampiri, ‚oni’ koje smo oterali 5.oktobra. Hajde da kažemo jednom zauvek: dosta! Idite, kao i vaši ‚novi’ saradnici u tzv. demokratskoj tranziciji. Ili pak da mi odemo, iselimo se kolektivno – ne bi bilo prvi put – pa neka se onda sami međusobno glože, a mi ćemo se opet vratiti kada oni odu. Da li ste spremni na to? Možda vam ovaj predlog deluje suviše radikalno, ali ja više ne vidim drugog načina. Sa političko-kriminalnim-klero-fašističkim strukturama se ne može razgovarati, a ovi što se prave bolji od njih (’delovi’ opozicije) su mi nekako i suviše metiljavi da bi mogli nešto da promene. Zato u šetnju, ali ovaj put do kraja i nema odustajanja ili kompromisa. A ako mislite da može drugačije ili vas prosto nije ni briga, onda vas moram priupitati: šta ćete uraditi kada ’loši momci’ dođu po vas?