Presuda Herceg Bosni i zločinu kao takvom: Mostar sa okolinom je bio jedan veliki logor

Povezani članci

• Munib Delalić: Skupljanje rasutog glasa
• Kazaz je jedan, a protiv njega stoji dobro organizovan Kolektiv
• LAKU NOĆ, HRVATSKA
• PLAGIJAT
• Je li vrijedilo?
• Samir Šestan: KAKO PREŽIVJETI CORONA DIKTATORE?

Dan nakon rušenja Starog mosta u Mostaru, 10. novembra 1993. godine Tuđman je održao sastanak sa predstavnicima tzv. “Herceg-Bosne” Matom Bobanom i Jadrankom Prlićem, te Matom Granićem, Ivićem Pašalićem i drugima.

Tuđman je “usput” pitao ko je srušio Stari most? Predsjednik ”Herceg-Bosne” Mate Boban je rekao da su ”bile strašne kiše”.

“Toliko pucan prije, tako da je sam pao”, kazao je Boban.

Tuđman je opet pitao hoćemo li mi biti optuženi, te ”kome, među nama, rušenje u vojnom pogledu, ide više u korist? Boban je odgovorio: “Nama’.”

(Analitičari sigurni: Hrvatska bi mogla biti proglašena agresorom na BiH, Prlić i Praljak će dobiti zasluženu dugogodišnju robiju, Tačno.net, 23.05.2013.)

Pisao o Bosni i Hercegovini Rodoljub Čolaković, pa se priseća kako se na zasedanju AVNOJ-a nisu mogli partizani dogovoriti  šta da rade sa BiH, kako da je podele. Interesantno je da je postojao i predlog da se BiH proglasi autonomnom pokrajinom, samo što nisu uspeli Srbi i Hrvati da se usaglase kome će da pripadne ova “pokrajina”. Tito je našao kompromisno rešenje: BiH će biti republika! Tako i bi…

Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, provereni  kadrovi KPJ, imali su isti problem, tamo negde početkom devedesetih prošlog veka, jer nisu našli “objektivno” rešenje oko podele BiH. Nacionalni vođa svih Srba na svetu je tvrdio da je Srbija tamo gde god ima Srba ili pak njihovih grobova, dok je hrvatski vođa bio ubeđen da je vreme za uspostavljanje povijesnih granica, a to je pak podrazumevalo da deo BiH treba pripasti novonastaloj državi Hrvatskoj. Sloba o klin, Franjo u ploču; Sloba belo Franjo crno; Sloba kaže: ‘ajmo onda ratovati, a Franjo se složi pa odgovara: važi! I tako otpoče rat oko “interesnih zona”, a Muslimani-Bošnjaci se nađoše između dve vatre… Na početku su se Muslimani borili zajedno sa Hrvatima protiv agresivnih Srba, ali se taj savez brzo raspao i Hrvati udariše na “svoje cvijeće”. Najlepši “cvet” u budućoj hrvatskoj Herceg-Bosni bio je grad Mostar-pun meraka, ali se Hrvatskoj mostarske meraklije nisu dopadale, pa su krenuli da ih “ubeđuju” da trebaju ili da prihvate novu vlast ili pak da se sele iz svog grada. Ko je lud da svoj grad napušta – odgovorila muslimanska strana i tu je otpočeo gradski rat u kome se tuklo za svaku kuću- bukvalno. Zakuhalo se opasno, Hrvati udarili žestoko, ali Muslimani se uskopistili pa ne daju svoju čaršiju…

Nešto slično se desilo i u mojoj čaršiji – Prijedoru…  Samo što u Prijedoru nije bilo fronta i što Srbi nisu dozvolili da ih Muslimani i Hrvati iznenade, te su ih brzo i efikasno strpali u logore. Da, da, u logore… Najpoznatiji su bili Omarska, Keraterm i Trnopolje, mada je bilo toga još. Pod parolom:  bolje sprečiti nego lečiti, samoorganizovani srpski narod, uniformisan i naoružan do zuba, izvršio je” humanu internaciju” više hiljada ljudi – uglavnom Muslimana. Za samo nekoliko meseci Prijedor je bio frei od ne-srpskog življa… Bez ispaljenog metka… Do duše, bio je negde na početku, jedan drski  napad “muslimansko-ustaških” formacija, ali je on upešno odbijen. Nakon toga je hrabra srpska vojska napala već opustošen  Stari grad u Prijedoru,  gde su živeli većinom Muslimani, i sravnila ga sa zemljom – čisto upozorenja radi… E, tako se to radi!

Čitam spisak logora u Mostaru  Helodrom, Dretelj, Vojno, Gabela.… Bogami, “bolje” nego u Prijedoru…  Sve se čini da je Mostar, sa okolinom, bio jedan veliki logor.

A šta ćemo sa agresijom na BiH? Ko je koga tu napao? Srbi Muslimane&Hrvate? Hrvati&Muslimani Srbe? Srbi napali BiH, a Hrvatska krenula u odbranu? Ili je pak obrnuto…  U Prijedoru je, u toku rata, zabeležen jedan čudan događaj… Srpska vojska je propustila konvoj hrvatske vojske, sa oklopnim jedinicama, kroz sam grad. Propustili Srbi Hrvate da napadnu Muslimane sa leđa. Što ti je rat… A šta reći tek za legendarnu Kladušu i tzv. cazinsku Krajinu? Pa tamo je tek bilo ludilo… Muslimani protiv Muslimana, uz svestranu pomoć Srba i Hrvata. Priceless…

I tako, ne vidi se šuma od drveća…  Toliko toga se izdešavalo u BiH tokom rata da je teško razabrati ko je koga tu handrio.

A šta ćemo sa agresijom na BiH? Pa ništa… Kao i Stari most u Mostaru… “Toliko pucan prije, tako da je sam pao” – reče lucidni Boban. Pitanje je samo  – upitao se i Tuđman  – kome to više ide u korist? “Nama” – kako je odgovorio legendarni Boban. Svima “nama”, samo BiH očigledno ne.