Majko naša Crna Goro!

Povezani članci

• Priča o Peri Čepu
• “Linija Vatre” i njeno održanje svim sredstvima
• Žrtve krvnika Zlatana Mije Jelića, logoraši Mostara pisali Milanoviću: Nemojte nas ponživati nagrađujući zločine nad nama
• Policijski sindikat Dveri
• Iznajmljuje se duša!
• Najviše snijega i u utorak u BiH, Srbiji i Makedoniji

AFP

Iako se mnogi na političkoj sceni kunu u Crnu Goru, teško da iko valjano i iskreno radi na interesima građana. Pre će biti da veliki broj političara kako u Crnoj Gori, tako i u regionu, radi na ličnoj promociji, moći i finansijskoj stabilnosti.

Perverzna politika lidera DPS-a pred predstojeće unutarstranačke izbore dobija sve više na značaju kako kod članova stranke tako i kod političkih subjekata zemlje. Desničarenje bivšeg komuniste odaje utisak lidera pogubljenog u moru nepromišljenih odluka. Nakon što je doživeo poraz na izborima uzrokovan sukobom sa SPC, Milo Đukanović zauzima nešto drugačiji stav od onog koji je preovladavao njegovim političkim delovanjem u poslednjih nekoliko godina vladavine. Potreba da se ovlada nacionalnim manjinama u Crnoj Gori i učvrsti poverenje kod nacionalizmom „zadojenih“ Crnogoraca, skretanje DPS udesno moglo bi Đukanovićevu stranku da udalji od skorijeg povratka u „fotelju“. Iako trenutna vlast zajedno sa pripadnicima parlamentarne većine čini sve da ispadnu iz sedla koje su nedavno zajahali, Đukanovićevi potezi trenutno idu naruku „penastoj“ vlasti Crne Gore.

Fakat je da je tokom 30 godina vladavine DPS učinjeno dosta toga za Crnu Goru, ali ne i dovoljno. Ako izuzmemo bitisanje Crne Gore u savezu nekadašnjih članica SFRJ, od 3. juna 2006. do 30. avgusta 2020. godine malo je učinjeno na izgradnji pravne države, vladavini prava i sprovođenju koncepta dobre vladavine. Takođe, nisu rešeni strukturni problemi crnogorske privrede što je znatno udaljilo ovu zemlju od EU. Delimično ispunjavanje političkih uslova te ulazak zemlje u NATO dalo je na vremenu Đukanoviću da vladajući simulira kretanje Crne Gore evropskim putem dostizanja razvijenih evropskih i svetskih privreda. Tiha netrpeljivost prema „stubovima“ srpstva u Crnoj Gori, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, te mahanje spornim zakonom, dovelo je do kolapsa vladavine DPS-a i pobede opozicije sastavljene „s koca i konopca“. Poverenje je poljuljano, a budućnost neizvesna.

I dok se DPS suočava sa pokušajima rehabilitacije izgubljenog poverenja biračke javnosti, vladajuća većina je zatrpana trivijalnim problemima koji je čine slabom i ranjivom. Nedorasli vladavine uz odsustvo političkog pragmatizma, lideri trenutne vladajuće većine biju tešku bitku između sebe opterećeni sujetama i egoizmom. Potreba da se biračkoj javnosti pokaže ko je bolji lider, sposobniji i pronicljiviji, gurnula je u drugi plan interese građana i perspektivu zemlje. Kompromisna vlada opterećena potrebama velikog broja stranaka koje učestvuju u njenom bitisanju unapred je overena na kratak vek trajanja. Međutim, poslednji izleti predsednika Đukanovića mogli bi da idu na ruku „vlastodršcima“ u zadržavanju ionako labave vlasti.

“Mi smo sada pred zahtevom kako odgovoriti očekivanju javnosti, da bismo obnovili poverenje, a s druge strane kako da ta odluka bude pametna, da ne uništimo ono što je naša temeljna vrednost, ono što je naša komparativna prednost. Naša komparativna prednost na crnogorskom političkom tržištu je – kvalitet politike” rekao je Đukanović. Međutim, kvalitet dosadašnje politike DPS je ocenjen na izborima, a pokušaji da se kritikom poteza EU, koja prema DPS-u, nije adekvatno reagovala na mešanje Srbije i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u crnogorske izbore i eventualnim skretanjem stranke udesno taj kvalitet poboljša, mogao bi dodatno da košta DPS.

Opstanak Krivokapićeve vlade leži isključivo na dva stuba. Prvi se odnosi na nastavak procesa evropskih integracija Crne Gore i s tim u vezi konkretne poteze u vezi sa poglavljima 23 i 24, upravo ona poglavlja koja se odnose na vladavinu prava, dobru vladavinu i bezbednost. Privrženost evropskom putu i vrednostima osigurava podršku Vladi od strane „velikih igrača“. Drugi stub se odnosi na zajedništvo i stabilnost vladajuće većine u Parlamentu koja može biti osigurana jedino kroz prevazilaženje sujeta lidera, pre svih lidera takozvanih prosrpskih snaga u Crnoj Gori.

DPS-u nije potrebna promena u kvalitetu politike. Glasači u Crnoj Gori se ne bave programima i politikama stranaka. DPS-u je potrebno vreme i smirenost do trenutka kada će vlada premijera Krivokapića napravi „grešku“ koja bi podelila vladajuću većinu dovodeći u pitanje opstanak Vlade. Međutim, ono što treba DPS ne znači da je ono što nužno treba građanima i građankama Crne Gore. Njima je potrebna stabilnost na putu prosperiteta i razvoja moderne, pravno izgrađene i ekonomski stabilne, evropske Crne Gore. Iako se mnogi na političkoj sceni kunu u Crnu Goru, teško da iko valjano i iskreno radi na interesima građana. Pre će biti da veliki broj političara kako u Crnoj Gori, tako i u regionu, radi na ličnoj promociji, moći i finansijskoj stabilnosti.