Rezultati Arte konkursa za najbolji neobjavljeni roman u 2015. godini

Povezani članci

• Rašid Durić: O (NE)KULTURI SJEĆANJA U RATOM RASPADNUTOJ JUGOSLAVIJI 
• Ovacije za premijeru plesne predstave Shelter
• DUHOVI BEOGRADSKIH KNJIŽARA
• 90. rođendan Ane Frank: „Rijetko šta dojmi djecu tako intenzivno“
• Iz Evrope istjeruju mrtve, a iz Bosne žive!
• Intervju – Faruk Šehić: Nije lako otići iz Sarajeva

Žiri drugog konkursa za „Najbolji neobjavljeni roman“, koji je raspisala Izdavačka kuća „Arte“ iz Beograda, u sastavu Gordana Vlajić, predsednik, Miodrag Jakšić, Angelina Petrović, Mikica Ilić i Mirjana Đapo, članovi, od prispelih više od 90 radova, i nakon četvrtog, dodatnog klasifikacionog kruga glasasnja, doneo je jednoglasnu odluku da pobednici ovog konkursa, ravnopravno budu dva rukopisa „Sivi kaput” ili Hronika jednog sjećanja, autora Mihajla Orlovića iz Banja Luke i „Sultanov ferman” (Roman o sudbini) Esme Bandić iz Travnika. Romani će u izdanju izdavačke kuće „Arte“ biti objavljeni i predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga, od 25. oktobra do 1. novembra 2015. godine.

 U izvodu iz obrazloženja žirija o nagrađenim romanima se, između ostalog navodi:

„Sivi kaput“ ili Hronika jednog sjećanja, delo je Mihajla Orlovića, književnika izrazite reputacije i raznovrsnog književnog stvaralaštva. Ovim romanom ili ovom zbirkom autobiografskih priča, potvrdio je da pripada etabliranim pripovedačima koji neguju svoju autentičnost uščuvavajući, istovremeno, najbolje odlike romaneskne naracije obogaćene specifičnim narodskim humorom i mudrostima. Ako bi se književna forma i sadržaj mogle etablirati kao lekovite, tim bi se atributom mogla ovenčati ova knjiga. Sanjao je Orlović razna brda i na brdima čudesna zdanja. Sanjao je, tako i Arkulino brdo. Bar nam tako piše u ovoj knjizi. I kao bajagi, našao je sakriveno blago. I bio je srećan. Kaže, ima dovoljno novca i vratiće se u Voloder. I ozidaće dvorac. Sa podjednakim ushićenjem, svoje će čitaoce uveriti da je svako sposoban da noć sačeka uz ćup pun meda, zlata ili snova… Samo je potrebno želeti. I, naravno, smeti. U uverenju da je pred ovim autorom još mnogo priča koje će sakupljati i pokazivati sa istom strašću kao njegov otac leptirove, ovogodišnji žiri IK „Arte“ je siguran da je doneo pravu odluku dodelivši ovom piscu prvu nagradu koju će, zajedno sa Esmom Bandić podeliti na radost ljubitelja književnosti koja služi da podupre, da osovi, da podigne i unapredi. A čitaoci će, idući niz redove i prorede ove hronike, od svoje ili Orlovićeve stare kuće, osetiti slad spoznaje i uživanja u kvalitetnom umetničkom ostvarenju, u knjizi koja kipi „suncem i sokovima“. – Svaka boja ima svoju namjeru, piše Orlović u ovom romanu.  Tako je svaka priča kojom autor (za)vodi svoje čitaoce nijanisarana nostalgijom za vremenima i prostorima u kojima smo, makar i nesrećni, imali – budućnost. I tako je svaki pasus orošen drečavim humorom koji okrepljuje, kao što mu se kroz rečenice mrklije od kišnih oblaka uvek nekako probije sunce. Posmatrač unutrašnjih i spoljašnjih svetova, Mihajlo Orlović podario nam je roman koji ćemo čuvati. Da bismo mu se vraćali i da bismo ga nudili.

„Sultanov ferman“ (Roman o sudbini) napisala je Esma Bandić i ovaj će roman biti njena osma knjiga, zahvaljujući činjenici da je dobila, tačnije podelila prvu nagradu na konkursu za najbolji roman koji već tradicionalno raspisuje beogradska  Izdavačka kuća „Arte“. Osma knjiga Esme Bandić nosi moć numerološke snage ovog broja: kreativnost, tolerancija, nadahnuće… Kao spisateljica, Esma je nadigrala svoje likove, i „proročnicu“ i „antiproročnicu“ ispevavši roman koji se u ovom trenutku naše regionalne književne scene i čeka i traži. „Sultanov ferman“ zaslužuje značenje iz svog naslova, i po sadržaju i po poruci. Ispisan  izvanrednim stilom, i jasnim i mističnim, zapleten taman onoliko koliko da isporvocira ma koje čudo koje će čitalac prepoznati kao svoje, kao doživljeno, kao predstojeće. Esma Bandić, književnica izgrađenog stila koji se poštuje i dopada, je – zapravo – otvorila sve kutije: ljubav, neljubav, grižu svaesti, laž, prevaru… ali pre svega moalnu subjetivnost i opsenu. Sudbina je varljiva, ali neminovna. I taman kada čitalac bude negodovao što prebrzo napušta ovu književnu baštu, naićiće na utehu: –Žar ljubavi… čuva moju granu da ne padne prije upotpunjenja, jer, grana me poziva onda kada budem spremna… Poziva me k sebi a ne zna šta to znači. Ali znam ja, i zato evo, dišem sretna. Netipične naratorske strukture, roman će otvoriti sve čitaočeve „čakre“. Malo je autora koji su u stanju da napišu delo koje svojom sadržinom seže u filozofiju, otvarajuća nove putanje i drugačije misaone premise. Svedenborgovski kauzalno, ničeovski britko i ljermontovski nežno, „Sultanov ferman“ će vas, kada zatvorite korice, ostaviti zamišljenim. I boljim.

Mihajlo Orlović je rođen u Bosanskom Milanovcu kod Sanskog Mosta. Završio je Fakultet političkih nauka, smer žurnalistika, u Beogradu. Živi i radi u Banjaluci. Zaposlen je kao novinar na RTRS. Objavio je 15 knjiga proze, poezije i zapisa. Autor je brojnih novinskih, radijskih i TV reportaža, kao i dokumentarnih filmova, za koje je nagrađivan. Za svoje književno stvaralaštvo, takođe je dobio više nagrada. Zastupljen je u više antologija srpskih pripovedača i pesnika.

Esma Bandić, rođena 1961. u Posedarju pored Zadra, odrasla u Zvorniku, diplomirala je u Sarajevu, stekavši zvanje profesorke istorije književnosti jugoslavenskih naroda i narodnosti i srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Živi u Travniku, gde radi u Mešovitoj srednjoj ekonomsko-ugostiteljskoj školi. Do sada je objavila sedam knjiga poezije i proze.

 Žiri je posebno pohvalio i rukopis Snežane Pisarić Milić iz Sombora, koji je bio u finalnoj konkurenciji za ovu nagradu.