Rešenja zasnovana na prirodi: Kako mogu da nam pomognu da zaustavimo klimatske promene?

foto: Shutterstock

Osim što rešenja zasnovana na prirodi mogu biti dugoročna i efikasna za globalne izazove, ona donose višestruku dobit.

Kada su se 2019. godine u septembru svetski lideri okupili u Njujorku na Samitu za klimatsku akciju, u organizaciji Ujedinjenih nacija, rešenja zasnovana na prirodi prepoznata su kao jedan od devet ključnih koraka koji bi vodili ka ispunjavanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom i dostizanju nultih neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Rešenja zasnovana na prirodi podrazumevaju korišćenje ekosistema i usluga koje oni pružaju, u cilju rešavanja društvenih izazova kao što su ublažavanje posledica klimatskih promena, sprečavanje i zaštita od poplava, upravljanje rizicima od prirodnih katastrofa, unapređenje održivog upravljanja šumama, obezbeđivanje sigurnosti vode i hrane, piše  sajt Klima 101.

Osim što rešenja zasnovana na prirodi mogu biti dugoročna i efkiasna za globalne izazove, ona donose višestruku dobit. Zaštita, održivo upravljanje i obnavljanje ekosistema pozitivno utiču na očuvanje biodiverziteta, a jačanjem otpornosti lokalnih zajednica na prirodne katastrofe unapređuju se i društveni, ekonomski i zdravstveni uslovi.

PRIMERI PRIMENE REŠENJA ZASNOVANIH NA PRIRODI

Jedno od možda najatraktivnijih rešenja ljudskom oku jeste razvoj zelene infrastrukture u urbanim sredinama. Zeleni zidovi i krovne bašte koji bi ulepšali naše zgrade, kao i drvoredi i drenažni biljni zasadi, pored prostora za rekreaciju i pružanja hlada u vrelim letnjim danima, mogu da obezbede bolji kvalitet vazduha, prečišćavanje vode, smanjenje oticaja bujičnih tokova i zagađenje vode, ali i da unaprede zdravlje i kvalitet života građanja, biodiverzitet i kreiraju mogućnosti za zaposlenje.

Drugi primer jeste iskorišćavanje prirodne priobalne strukture za zaštitu zajednica koje žive uz obalu od poplava, ali i za smanjenje efekta porasta nivoa mora. Tako šume mangrova, drvenaste biljke koje se razvijaju na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima, obezbeđuju zaštitu od poplava i erozije zemljišta.

Bez njihovog prisustva 18 miliona ljudi više nego danas, što bi bio rast za 39 odsto, širom sveta bi se svake godine suočavalo sa priobalnim poplavama, zbog čega  je od izuzetne važnosti uložiti napore u očuvanje i obnovu šuma mangrova, koje su i veliki rezervoari ugljen-dioksida. Dodatno, procenjuje se da je 3 do 5 puta jeftinije ulagati u obnovu ovih šuma nego u pravljenje veštačkih zaštita od poplava.

Ostali primeri primene rešenja zasnovanih na prirodi jesu očuvanje šuma, ali i pošumljavanje, čime se postiže prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje, obezbeđuju se sigurnosti hrane i energije, kao i očuvanje biodiverziteta. Formiranje klizišta se može sprečiti uzgojom vegetacije na padinama, dok bi se integrisanim upravljanjem vodnim resursima moglo rešiti pitanje nestašice vode.

KLIMATSKE PROMENE I REŠENJA ZASNOVANA NA PRIRODI

Do sada je već postalo skoro svima jasno koliko je važno da zaustavimo trend globalnog zagrevanja i izbegnemo najgori mogući scenario koji bi mogle da nam donesu klimatske promene. Međutim, posledice klimatskih promena se već osećaju širom sveta, te je neophodno doći i do kreativnih rešenja koja nam mogu pomoći da se prilagodimo novonastaloj klimi.

Na primer, bez prilagođavanja, do 2050. bi globalni poljoprivredni prinos mogao da se smanji za 30 odsto, dok bi stotine miliona ljudi u priobalnim područjima moglo da ostane bez svojih domova usled podizanja nivoa mora i sve snažnijih i učestalijih oluja. Rešenja zasnovana na prirodi tu stupaju na scenu.

Iz gore navedenih primera može se zaključiti da rešenja zasnovana na prirodi mogu da pruže niskorizična, jeftina i ne preterano komplikovana rešenja za mnoge prirodne katastrofe i efekte izazvane klimatskim promenama.

Strateškom i opravdanom primenom mogu upravo da doprinesu prilagođavanju na klimatske promene, na primer kao što zelena infrastruktura u urbanim područjima može umanjiti temperaturu vazduha, a sprečavanje poplava i otpornost na suše može da sačuva poljoprivredne useve.

Pored prilagođavanja, očuvanjem zelenila i njihovim širenjem, bilo da su to šume na čvrtom zemljištu ili u močvarama, rešenja zasnovana na prirodi nam pomažu i u borbi protiv klimatskih promena uklanjanjem ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovim trajnim skladištenjem. Naravno, ovo je samo deo slagalice koja nas vodi ka održivom razvoju, te ne sme da nas odvrati od postizanja ugljenično neutralne ekonomije.

GLOBALNI STANDARD

Prošle nedelje je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi kao odgovor na brojne globalne izazove, poput klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

U okviru Pariskog dogovora, više od 130 zemalja je uključilo rešenja zasnovana na prirodi, poput pošumljavanja, izgradnje zelene infrastrukture u gradovima, održive poljoprivrede ili zaštite priobalnih područja, u svoje nacionalne planove za klimatske promene.

Međutim, neke aktivnosti, iako označene kao “rešenja zasnovana na prirodi” ne podrazumevaju predviđene koristi za društva i očuvanje biodiverziteta.

Zbog toga je preko 800 eksperata i praktikanata iz 100 zemalja oformilo, naučno potkovan i primenjiv u okviru širokog spektra različitih scenarija i područja, Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi, koji se sastoji od vodiča za upotrebu i seta alatki za samoprocenu koji identifikuje oblasti za unapređenja i učenja.

Na kraju, napomenimo da je IUCN u martu ovde godine pokrenuo projekat “ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana”. Cilj ovog projekta koji će biti implementiran u šest zemalja Zapadnog Balkana, je da se poveća otpornost na klimatske promene primenom ovih inovativnih rešenja, ali i smanji degradacija prirode i poveća otpornost društva.

nationalgeographic.rs