Prvi na svetu, Novi Zeland zabranio tanke kese za voće i povrće u supermarketima

Izdvajamo

• Svakog dana tokom 2022. stanovnik Novozelanđanin bacio je, u proseku, skoro dva kilograma smeća, odnosno preko 700 kilograma u toku godine. To Novi Zeland svrstava među razvijene zemlje sa najvećim količinama otpada koje odlaze na deponije. Poređenja radi, u Finskoj, Japanu i Švedskoj godišnja proizvodnja đubreta koji se deponuje iznosi tek 3 kilograma.

Povezani članci

• Novi Zeland mogao bi da preseli ljude čiji su domovi u riziku od porasta nivoa mora
• Vesnik klimatskih promena: Trešnjin cvet u Kjotu procvetao najranije do sada
• NOAA: Razine ugljičnog dioksida preko 50 posto više nego u predindustrijskim vremenima
• Građani traže hitno zatvaranje deponije u Mostaru nakon što je poništena okolinska dozvola
• Građani Fažane u akciju zaštite prirode i okoliša
• BiH obavijestila Hrvatsku da nema namjeru odustati od osporavanja odlagališta nuklearnog otpada

Foto: Pixabay

Da li biste mogli da zamislite život bez tankih plastičnih kesa za voće i povrće u supermarketima? Stanovnicima Novog Zelanda je od vikenda to nova realnost s obzirom na zabranu njihovog korišćenja.

Piše: Jelena Kozbašić

Počev od 1. jula Novozelanđani više nisu u prilici da voće i povrće iz supermarketa pakuju u tanke kese. Ovo je rezultat zabrane njihove upotrebe, a Novi Zeland je, prema pisanju svetskih medija, prvi na svetu koji je doneo ovakvu odluku.

Zabrana korišćenja tankih kesa za voće i povrće u ovoj zemlji predstavlja nastavak kampanje protiv jednokratne plastike koja je započela 2019. godine kada su zabranjene deblje kese u kojima su kupci nosili namirnice iz prodavnica.

Svakog dana tokom 2022. stanovnik Novozelanđanin bacio je, u proseku, skoro dva kilograma smeća, odnosno preko 700 kilograma u toku godine. To Novi Zeland svrstava među razvijene zemlje sa najvećim količinama otpada koje odlaze na deponije. Poređenja radi, u Finskoj, Japanu i Švedskoj godišnja proizvodnja đubreta koji se deponuje iznosi tek 3 kilograma.

„Novi Zeland proizvodi previše otpada, previše plastičnog otpada”, rekla je zamenica ministra za životnu sredinu Rejčel Bruking.

Prema njenim rečima, prethodna zabrana debljih kesa, doneta pre četiri godine, sprečila je upotrebu za preko milijardu kesa, dok će novi propisi doneti dalji napredak i smanjenje od 150 miliona kesa godišnje.

Kako je naglasila Bruking, naglasak je na edukaciji ljudi, ali moguće je izricanje kazni za biznise koji se ogluše o pravila.

Umesto zamene plastičnih kesa papirnim, nadležni organi žele da potrošači pređu na višekratna pakovanja koja mogu da kupe u supermarketima. Novozelandski lanac prodavnica, Countdown, proračunao je da se mrežaste vrećice za voće i povrće iskoriste i do 5.000 puta tokom godine.

Od pedesetih godina prošlog veka, proizvodnja plastičnih artikala uvećala se skoro 230 puta, na 460 miliona tona u 2019. Ogromne količine zagađenja, koje nastaju kao posledica toliko masovne proizvodnje, stvaraju brojne izazove za okeane i živi svet. Tako na primer Tihim okeanom pluta Veliki tepih smeća, 18 puta veći od Srbije, koji je već doveo do poremećaja u flori i fauni.

Zbog svega toga, borba protiv jednokratne plastike na Novom Zelandu zapravo je deo šire priče: Kenija, Kanada i Indija su samo neke od zemalja koje su zabranile određene plastične proizvode u proteklim godinama, a Ujedinjene nacije najavile su veliki međunarodni sporazum za okončanje svetskog zagađenja plastikom u rangu sa Pariskim sporazumom za zauzdavanje klimatskih promena.

Klima101