Novi izveštaj Američkog meteorološkog društva: Prethodna decenija bila je najtoplija od kada se vodi evidencija

Povezani članci

• Krčenje Amazonske prašume u Brazilu na najvišem nivou od 2008.
• U Danskoj čak 64 posto stanovništva struju dobija iz alternativnih izvora
• Goran Božić: Izvršit ćemo pritisak da se Ozren proglasi zaštićenim područjem
• EU će na klimatskom samitu insistirati na postepenom ukidanju fosilnih goriva
• Ekolozi i arheolozi u Iranu upozoravaju na opasnosti od nove brane
• SAD: Za razvoj životinja i ljudi zaslužna je mahovina

Foto: Shutterstock

Novi izveštaj Američkog meteorološkog društva opisuje kako je 2019. godina bila još jedna od godina klimatskih krajnosti na našoj planeti. Prethodna decenija bila je najtoplija od kada se vodi evidencija. U izveštaju postoji niz dokaza koji otkrivaju našu tmurnu stvarnost zagrevanja planete.

Tokom prošle godine Australijom su besneli požari, a nisu preskočili ni Evropu, Japan, Indiju, Pakistan gde su toplotni talasi odneli mnoge živote.

Oko 100 tropskih ciklona ostavilo je iza sebe pustoš, lednici su se i dalje topili, suša i poplave uništili su vitalne useve i infrastrukturu.

http://

The State of the Climate in 2019 report has been released. Follow this thread for details. #StateOfClimate2019 @AmetSoc https://t.co/ZxYIZqEXsW pic.twitter.com/SIkGpZbo1r

— NOAA NCEI Climate (@NOAANCEIclimate) August 12, 2020

Među ključnim nalazima o stanju klime za 2019. godinu, koje je objavilo Američko meteorološko društvo, ističe se da je 2019. bila jedna od najtoplijih godina u evidenciji zapisa koji se vode od sredine 1800-ih.

Gasovi staklene bašte u Zemljinoj atmosferi imali su najviše zabeležene vrednosti.

“Svaka decenija od 1980. godine bila je uzastopno toplija od prethodne decenije, a poslednja (2010-2019) bila je za oko 0,2 stepena Celzijusa toplija od prethodne (2000-2009)”, navedeno je u izveštaju.

Studija je objavila i druga ključna otkrića: od svih najtoplijih godina koje su zabeležene u poslednjih šest godina, 2019. godina bila je među tri najtoplije godine, od kada se meri temperatura.

Rekordne vrućine i porast nivoa mora

Lednici se i dalje tope. Sagorevanje fosilnih goriva u našim automobilima, avionima i fabrikama oslobađa zagađenje koje zadržava toplotu u vazduhu i zagreva našu planetu.

Globalne koncentracije ugljen-dioksida, koje predstavljaju većinu snage za zagrevanje gasova, porasle su tokom 2010. godine na rekordnih 409,8 delova na milion, pokazalo je istraživanje.

Na ovim projektima i merenjima radilo je 520 naučnika iz 60 zemalja.

http://

#StateOfClimate2019 Globally, upper ocean heat content was record high last year: https://t.co/ZxYIZqEXsW pic.twitter.com/4jqm0Z9M7i

— NOAA NCEI Climate (@NOAANCEIclimate) August 12, 2020

Godišnji izveštaj meteorolozi često opisuju kao “godišnju fiziku klimatskog sistema”.

Robert Dun, jedan od glavnih urednika ovog izveštaja iz Met ofisa iz Velike Britanije, istakao je da je da klimatski pokazatelji i opažanja za 2019. godinu pokazuju da se globalna klima sve brže menja.

“Brojni ekstremni događaji, poput požara, toplotnih talasa i suša, imaju bar deo svog korena povezan sa porastom globalne temperature. I naravno, porast globalne temperature povezan je sa drugim klimatskim pokazateljem: stalnim porastom emisija gasova sa efektom staklene bašte, naročito ugljen-dioksida, azot-oksida i metana”, rekao je Dun.

Toplotni talasi, suše i požari

Rekordna vrućina, uzdizanje mora prema izveštaju, juli 2019. bio je najtopliji mesec na Zemlji. Više desetina zemalja širom Afrike, Evropa, Azija, Australija i Karibi prijavili su rekordno visoke godišnje temperature.

U Belgiji i Holandiji bilo je preko 40 stepeni Celzijusa. Toplotni talasi izazvali su nestašicu vode u Indiji, suše i požare u Australiji.

Robert Dun je istakao da je početak ovog milenijuma topliji od bilo kog drugog perioda od početka industrijske revolucije.

Izveštaj Američkog meteorološkog društva objavljen je dok se svet bori da obuzda pandemiju koronavirusa, koja ugrožava zdravstvene sisteme i propadajuće ekonomije širom sveta.

Naučnici su više puta upozoravali da će uticaji klimatske krize na naše zdravstvene sisteme i ekonomiju biti mnogo ozbiljniji ako se ostave bez nadzora.

Stručnjaci kažu da pandemija ima dragocene pouke o pripremi za buduće krize, poput ranog delovanja na ublažavanju klimatskih uticaja, smanjenja emisija, razvoja zelene tehnologije i sprovođenja efikasne klimatske politike.

nationalgeographic.rs