Nemačka gasi poslednje tri nuklearne elektrane

 RSE
Autor/ica 14.4.2023. u 07:50

Nemačka gasi poslednje tri nuklearne elektrane

Nemačka će u subotu, 15. aprila, zatvoriti svoje tri poslednje nuklearne elektrane, u prelomnom momentu za energetsku politiku zemlje koja je već dugo podozriva prema atomskoj energiji.

Kritičari, međutim, tvrde da je reč o nepromišljenom činu u vreme neizvesnog snabdevanja energijom pošto se gase postrojenja s niskim emisijama štetnih gasova, dok se i dalje koriste elektrane na fosilna goriva, pišu svetski mediji.

Uprkos krizi

Nemačka računa da može da ispuni ambicioznu zelenu politiku bez atomske energije uprkos energetskoj krizi izazvanoj ratom u Ukrajini, ističe Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Usled te krize mnoge zapadne zemlje povećavaju udeo nuklearne energiju u tranziciji na zelenije izvore energije, ali se najveća evropska privreda odlučno drži svojih planova.

Prestanak korišćenja nuklearne energije bio je popularan u Nemačkoj gde postoji snažan antinuklearni pokret izrastao iz strahova od sukoba tokom Hladnog rata i katastrofa poput u Černobilju.

Nemačka je počela da radi na planovima za ukidanje nuklearne energiju od 2002, što je ubrzano pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel 2011. posle katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu. Od 2003. u Nemačkoj je zatvoreno 16 reaktora.

Ipak, ruska invazija na Ukrajinu zapretila je da pokvari planove, pošto je Nemačka, ostavši bez jeftinog ruskog gasa, zapala u nezabeleženu energetsku krizu.

Nekoliko meseci pre nego što je trebalo da budu isključena poslednja tri preostala nuklearna postrojenja 31. decembra 2022, počelo je da se menja javno mnjenje u Nemačkoj.

Vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz), u kojoj je i Zelena partija koja se žestoko protivi nuklearnoj energiji, pristala je da produži radni vek elektrana do 15. aprila.

Poslednje tri nuklearne elektrane prošle godine su dale šest odsto energije potrošene u Nemačkoj, u poređenju sa 30,8 odsto 1997. S druge strane, Nemačka je 2022. proizvela 46 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora, u odnosu na manje od 25 odsto pre jedne decenije.

Ipak, trenutna brzina napretka u oblasti obnovljivih izvora energije neće biti dovoljna da Nemačka ispuni svoje ciljeve, ukazuje AFP, ističući da situaciju komplikuju planovi da se do 2038. zatvore sve elektrane na ugalj, pri čemu bi 2030. trebalo da bude prvi talas zatvaranja.

Ugalj i dalje pokriva trećinu električne energije proizvedene u Nemačkoj uz povećanje od osam odsto prošle godine kako bi se nadoknadio gubitak ruskog gasa pošto je Moskva prekinula isporuke u odgovoru na sankcije Zapada zbog njene invazije na Ukrajinu.

‘Gotova stvar’

Nemačka vlada u sredu, 12. aprila, odbacila je pozive da se u poslednjem trenutku odloži gašenje poslednje tri nuklearne elektrane, preneo je Asošiejtid pres (Associated Press).

Opozicioni političari, pa čak i neki članovi Slobodnih demokrata, libertarijanske partije koja je deo vladajuće koalicije, tražili su odlaganje za preostale reaktore koji su već radili bez neophodnih bezbednosnih provera.

“Ukidanje nuklearna energija do 15. aprila, ove subote, gotova je stvar”, rekla je Šolcova portparolka.

Kritičari tvrde da će gašenjem nuklearnih elektrana Nemačka ostati bez izvora energije s niskim emisijama, dok će nastaviti da rade elektrane na fosilna goriva koja doprinose klimatskim promenama.

Zamenik lidera Slobodnih demokrata Volfgang Kubicki (Wolfgang) rekao je prošle nedelje u intervjuu za Funke Media da Nemačka ima najbezbednije nuklearne elektrane na svetu i da bi njihovo isključenje bila “dramatična greška” s bolnim ekonomskim i ekološkim posledicama.

Drugi članovi njegove stranke pozivali su da se nuklearne elektrane barem održe kao rezerva u slučaju da budu potrebne kasnije. Međutim, nemačko Ministarstvo za životnu sredinu tvrdi da bi to bilo i nezakonito i skupo.

Reaktori koja će biti ugašena u subotu — Emsland, Nekarvesthajm (Neckarwestheim) i Izar II (Isar) — poslednji put su prošli bezbednosne provere 2009.

Ministarstvo za životnu sredinu navodi da za tri preostala reaktora nisu rađene inspekcije, koje se rade svakih 10 godina, pošto je njihovo gašenje planirano za kraj 2022. U slučaju produženje njihovog životnog veka morale bi da se sprovedu sveobuhvatne i dugotrajne bezbednosne provere.

Ministarstvo ekonomije odbacilo je zabrinutost da Nemačka neće moći da zadovolji energetske potrebe bez nuklearnih elektrana, navodeći da su nedavne studije pokazale da će zemlja moći da održi snabdevanje strujom pomoću elektrana na ugalj i gas, kao i obnovljivih izvora energije poput vetra i solarna energija, dok će ostati neto izvoznik električne energije.

Prelomni trenutak

Gašenje preostalih nuklearne elektrane u Nemačkoj označava prelomni trenutak u zemlji koja dugo gaji duboke sumnje u pogledu atomske energije, ali je sada podeljena po tom pitanju, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Antinuklearni aktivisti pozdravljaju gašenje tri reaktora kao svoj trijumf, dok kritičari to vide kao čin ludila u trenutku kada je snabdevanje energijom u Evropi i dalje nesigurno, a svet nastoji da se odvikne od fosilnih goriva. Ipak, ističe britanski list, svi se slažu da nema povratka.

Nakon što je invazija ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu prošle godine otvorila debatu o prednostima nuklearne energije, došlo je i do promena u javnom mnjenju u Nemačkoj, navodi Fajnenšl tajms. Istraživanje iz avgusta 2022. pokazalo je da 67 odsto Nemaca podržava petogodišnje produženje rada nuklearnih elektrana, dok je 41 odsto podržao izgradnju novih postrojenja. U sličnoj anketi pre tri decenije, samo tri odsto je bilo “za”.

Ipak, nemački Zeleni kao deo vladajuće koalicije insistirali su da se gašenje odloži samo za nekoliko meseci kako bi se premostio jaz usled manjka energije zimi. Ministar ekonomije Robert Habek (Habeck) iz te partije rekao je da tri preostale elektrane malo doprinose naporima da se uštedi prirodni gas.

Način na koji je Nemačka izabrala da postupno ukine nuklearnu energiju, oslanjajući se na fosilna goriva, čak i uz masovno povećanje obnovljivih izvora, veoma je sporan, ističe Fajnenšl tajms. Posle početka ruske invazije na Ukrajinu ponovo su otvorene zatvorene elektrane na ugalj, što je naizgled u suprotnosti s obećanjima da će do 2030. prestati da se koristi ugalj.

Pored toga, ukazuje list, Nemačka nije završila posao s nuklearnim elektranama, pošto mora da demontira tri elektrane u Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji koje će prestati sa radom u subotu, kao i blizu 30 koje su već isključene. Proces demontaže nuklearne elektrane traje oko 15 godina, a vlasti još nisu pronašle rešenje za skladištenje radioaktivnog otpada koji može biti smrtonosan nekoliko stotina hiljada godina.

RSE

 RSE
Autor/ica 14.4.2023. u 07:50