Idemo u pogrešnom smeru, upozorava novi izveštaj o klimi

Povezani članci

• Konačno usvojen novi zakon o zaštiti okoliša FBiH!
• “Misli o prirodi!” predstavljen danas u Mostaru
• DA LI ĆE VLASENICA POSTATI DEPONIJA SMEĆA: Fabrika Miće Kraljevića ugrožava živote hiljade građana
• Svi su za obnovljivce, no koliko to košta?
• EU će na klimatskom samitu insistirati na postepenom ukidanju fosilnih goriva
• SAD i Kina su vodeći proizvođači elektroničkog otpada

Poplave u Pakistanu, avgust 2022. godine/Foto: AP/Zahid Hussain

Ambicije zemalja o smanjenju štetnih emisija do 2030. treba da budu 7 puta više kako bi globalno zagrevanje moglo da se zaustavi na 1.5 °C, stoji u izveštaju „Ujedinjeni u nauci” čiju izradu je predvodila Svetska meteorološka organizacija.

Piše: Jelena Kozbašić

Klimatolozi već dugo upozoravaju: idemo u pogrešnom smeru. Ovu poruku su ponovili i još jednom u izveštaju „Ujedinjeni u nauci” čiju izradu je predvodila Svetska meteorološka organizacija (SMO), a kojim se opet potcrtava jaz između težnji i stvarnosti kada je reč o globalnom zagrevanju.

Kako se navodi, ambicije zemalja o smanjenju štetnih emisija do 2030. godine treba da budu 7 puta više kako bi porast srednje globalne temperature mogao da se zaustavi na 1.5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom. U suprotnom će uticaji klimatskih promena na prirodu, društvo i ekonomiju postajati sve razorniji.

Aktuelna situacija nije sjajna: koncentracije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da dostižu nove visine, štetne emisije koje se pripisuju sagorevanju fosilnih goriva su, nakon privremenog pada zbog mera zaštite od kovida, i veće nego što su bile pre pandemije.

„Ovogodišnji izveštaj ‘Ujedinjeni u nauci’ pokazuje da se klimatski uticaji kreću ka neistraženoj teritoriji uništenja. Uprkos tome svake godine iznova odlučujemo da povećavamo zavisnost od fosilnih goriva, čak i kada se simptomi pogoršavaju”, kazao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, u video obraćaju povodom objave izveštaja.

Prethodnih sedam godina bilo je najtoplije u istoriji merenja, a postoji 48% verovatnoće da će tokom jedne od narednih pet godina srednja godišnja temperatura privremeno biti viša od 1,5 °C u odnosu na prosek u periodu od 1850. do 1900. Sa porastom temperature moguće su nepovratne fizičke promene u klimatskom sistemu – tzv. tačke preokreta.

„Poplave, suše, toplotni talasi, ekstremne oluje i požari se pogoršavaju i ruše rekorde uz zabrinjavajuću učestalost. Toplotni talasi u Evropi. Kolosalne poplave u Pakistanu. Dugotrajne i surove suše u Kini, Afričkom rogu i Sjedinjenim Državama. Ništa nije prirodno u katastrofama tih razmera. One su cena za zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva”, poručio je generalni sekretar UN-a.

Milijarde ljudi širom sveta je veoma osetljivo na posledice promene klime – zarad poboljšanja njihovog položaja neophodno je prilagođavanje i smanjenje rizika od razornih nepogoda. Deo rešenja leži i u razvoju sistema za rano upozoravanje na katastrofe kojim je trenutno pokriveno manje od polovine svetskih zemalja. Međutim, kako je Gutereš najavio ranije ove godine – UN planira da u narednih pet godina sve osobe na svetu imaju pristup ovom sistemu.

„Klimatologija sve više potvrđuje da su vremenski ekstremi kroz koje prolazimo verovatniji i snažniji usled klimatskih promena koje su izazvali ljudi. Tome smo nekoliko puta posvedočili ove godine sa tragičnim ishodima. Važnije je nego ikada da se osnaži akcija na razvoju sistema za rano upozoravanje kako bi se u ranjivim zajednicama izgradila otpornost na trenutne i buduće klimatske rizike”, kazao je generalni sekretar SMO, Peteri Talas.

Izveštaj „Ujedinjeni u nauci” pruža pregled najskorije literature na polju globalnog zagrevanja, njegovih uticaja i odgovora. Nauka je jasna – potrebna je neophodna akcija za ublažavanje štetnih emisija i prilagođavanje na klimu koja se menja, zaključuje se.

Klima101