Zločin u Kukurovićima – zločinci bez osude, žrtve bez pravde

Povezani članci

• Muhamedbegović: Zakopane prijedorske tajne
• Pokušaj izdvajanja RS je zločin secesije
• Heroji – pobunjeni ljudi
• Optuženi u predmetu ‘Respiratori’ izjasnili se da nisu krivi
• Željko Komšić: Ostavku sam podnio jer nema rezultata borbe protiv korupcije-Video
• Nerzuk Ćurak: Stranka jedne porodice 

Foto: Odbor za zaštitu ljudskih prava i humanitarnu djelatnost Priboj/Anadolija   

Dana 18. februara 2021. godine navršava se 28 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor)  podsećaju da ni posle 28 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.

Selo Kukurovići nalazi se na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u kojoj se tada odvijao oružani sukob. Napadu na selo prethodilo je stacioniranje pripadnika Užičkog korpusa VJ na uzvišenja koja ga okružuju, kao i višemesečno maltretiranje, pljačkanje i zastrašivanje njegovih stanovnika koje je uzrokovalo odlazak velikog broja njih. Dana 18. februara 1993. godine, pripadnici VJ izvršili su pešadijski i minobacački napad na Kukuroviće. Preostali meštani pobegli su iz sela, a njihova imovina je uništena i zapaljena. Kada se, dva dana kasnije, njih nekoliko vratilo u selo, zateklo je zgarišta i pobijenu stoku, a u spaljenim kućama leševe troje ubijenih staraca – Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač. U aprilu iste godine, kada u selu više nije bilo stanovnika, zapaljeno je još osam kuća.

Iako su nadležni organi, odmah po ovom događaju, izašli na teren da izvrše uviđaj, niko od meštana Kukurovića nije saslušan, a za ove zločine do danas niko nije odgovarao. Fond za humanitarno pravo je, u oktobru 2006. godine, podneo krivičnu prijavu protiv NN pripadnika Užičkog korpusa VJ, a Okružno javno tužilaštvo u Užicu je istragu prosledilo Tužilaštvu za ratne zločine. Mada je iz izjava svedoka jasno da osim pripadnika VJ nije bilo drugih oružanih grupa koje bi bile u stanju izvršiti ovaj zločin, ni posle 28 godina od događaja nije identifikovan nijedan osumnjičeni, a 15 godina od podnošenja krivične prijave FHP-a optužnica nije podignuta.

S druge strane, ni parnični postupci koje je FHP pokrenuo – kako u ime najbližih srodnika ubijenih Kukurovičana, tako i u ime meštana kojima su uništene kuće – nisu doveli do isplate naknade štete, jer je sud odbio sve tužbene zahteve kao zastarele. Naime, iako se radi o krivičnom delu ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, čije gonjenje nikad ne zastareva, pa po samom zakonu ne zastareva ni potraživanje naknade štete, sud je ipak primenio opšte rokove za zastaru potraživanja (tri, odnosno pet godina). Obrazloženjem da država može odgovarati za naknadu štete samo ako je izvršilac krivičnog dela pravnosnažno osuđen, sud je, paradoksalno, konstatovao da nema prepreke krivičnom gonjenju. Očekivanja žrtava su izneverena i od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je u junu 2018. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica uputili, bez ikakvog dodatnog obrazloženja zbog čega je tako zaključio. Ovom odlukom iscrpljene su sve pravne instance kojima su se žrtve mogle obratiti za ostvarenje svog prava na naknadu štete. S druge strane, ovakav stav i odluka Evropskog suda za ljudska prava, dodatno je umanjila mogućnost da pravda za žrtve ovog zločina bude dostignuta pred pravosuđem Srbije. Na ovaj način žrtve su kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira i osudi odgovorne za ovaj zločin, a neuspešna borba za pravdu, koja traje više od četvrt veka, dovela je do toga da su mnoge od žrtava već preminule, bez ostvarenja satisfakcije za pretrpljenu štetu.

Pored nastojanja da za svoje stradanje dobiju adekvatno obeštećenje, porodice žrtava se suočavaju i sa dugogodišnjim odbijanjem institucija Srbije da se za civilne žrtve rata proglase članovi njihovih porodica. Razlog za odbijanje dodeljivanja statusa civilne žrtve rata nalazi se u diskriminatornim odredbama novousvojenog Zakona, a koji reguliše prava članova porodica civilnih žrtava rata. Naime, prema ovom Zakonu, zbog toga što su stradale od srpskih snaga bezbednosti, žrtve zločina u Kukurovićima nemaju pravo na status civilnih žrtava rata. Dakle, umesto da novousvojeni zakon ispravi diskriminatorna rešenja ranije važećeg zakona, on je zadržao potpuno iste uslove po kojima žrtve iz Kukurovića i dalje neće moći da steknu status civilnih žrtava rata.

FHP i Sandžački odbor naglašavaju da jedini pravi put ka izgradnji pravednog društva u Srbiji i jednakosti za sve njene građane, bez obzira na naciju i veru, vodi kroz odlučno rešavanje nasleđa zločina iz devedesetih godina prošlog veka koji su izvršeni uz podršku države. Fond za humanitarno pravo i Sandžački odbor stoga pozivaju nadležne državne institucije da, radi punog poštovanja prava svih građana Srbije, promene politiku negiranja zločina i prekinu sa pasivnošću u gonjenju počinilaca teških zločina iz devedesetih godina iz redova vojske i policije, da odustanu od diskriminatorne i pogrešne primene zakonskih i procesnih normi na štetu žrtava, za šta Kukurovići i danas služe kao eklatantan primer, te da donesu odgovarajuća zakonska rešenja i pruže adekvatne reparacije za žrtve tih zločina.