Uz godišnjicu Đinđićevog ubistva: Nepročitan politički testament

Uoči dvaneste godine od ubistva Zorana Đinđića još jednom se postavlja pitanje šta je politička zaostavština prvog srpskog demokratski izabranog premijera. Na skupu „Politički testament Zorana Đinđića”, njegovi bliski saradnici ocenili su da bi Srbija danas bila potpuno drugačija da je on živ, da je njegov testament ostao nepročitan i da mu se treba vratiti kako bi zemlja krenula napred. Đinđićevi saradnici pozvali su i na rasvetljavanje pozadine ubistva premijera, uz podsećanje da je reč o političkom ubistvu.

Đinđić je brutalno zaustavljen, a sa njim su zaustavljene i promene onog stanja koje do današnjeg dana Srbiju drži u mestu, ocenila je istoričarka Latinka Perović. Ona navodi da njegov prioritet nije bio samo promena režima već promena mentaliteta, ponašanja, istorijske paradigme.

„Srbija je po Đinđiću izgubila suviše mnogo vremena i ne sme da rizikuje da politiku poraženu ratom nastavi drugim sredstvima. Njoj su potrebne brze promene inače će se naći među zemljama, kako je govorio, za ostavinsku raspravu. Pa šta se od toga nije desilo u godinama posle njegovog ubistva“, upitala je Latinka Perović.

Ona dodaje i da ne bi trebalo upozoravati na opasnost od „kulta Zorana Đinđića“.

„U Srbiji postoje hiljade ljudi za koje je on, pre svega misaono, intelektualno pobodena zastava“, podvlači Perović.

Danas u Srbiji nema nikoga ko može da zameni Zorana Đinđića, ali ideje čije ostvarenje on nije doživeo moramo da sprovedemo zbog sebe, budućih generacija, ali i njega samog, navodi Đinđićev naslednik na mestu premijera i lider Nove stranke koja je organizovala skup, Zoran Živković. On smatra da bi Srbija, da je Đinđić živ danas bila članica Evropske unije, sa rešenim pitanjem Kosova i jasnom ekonomskom politikom.

“Naravno da ne bi bilo lako i da bi bilo i danas problema, ali bi metodologija rešavanja tih problema bila takva da ih ne pustite da vam dođu u kabinet pa da ih onda ubeđujete da ste prijatelji ili da pokušavate da taj problem prilagodite našim uslovima, našem istorijskom nasleđu. Ne, kod Zorana Đinđića se problem čekao pre nego što uđe u kabinet, pre nego što uđe u Nemanjinu ulicu. Čeka se dole kod železničke stanice i čim uđe u Nemanjinu, gađa se u glavu. Ne bi bilo danas na političkoj sceni prenemaganja. Da li ste nekada čuli Zorana Đinđića da kaže – ja radim osamnaest sati dnevno, ustajem u pet, ne pijem kafu”, upitao je Živković.

Srbija, prema oceni učesnika, nije iskoristila šansu koju je imala Đindićevom političkom vizijom i snagom. Prema rečima člana njegove vlade, profesora Žarka Koraća, Đinđićev politički testament ostao je nepročitan i neshvaćen.

„Njegova žrtva je mogla biti još jedan način da se Srbija konfrontira i da izabere jedan drugi put zbog koga je on zapravo stradao. Srbija to tada nije uradila, a to nisu uradili naročito oni koji su se na njega pozivali i koji su nominalno pripadali političkom putu kome je on pripadao. To je bilo mnogo više od jedne moralne, ljudske izdaje, to je bila jedna politička katastrofa koju Srbija u ovom trenutku i plaća. Kada vi zaboravite šta je njegov testament, žaleći njega, a odbijajući njegovu političku poruku, Srbija će još neko vreme da se vrti u krugu dok ne dođu ljudi koji će sasvim sigurno vrlo ispravno pročitati ono što je on rekao, a to je da Srbija sem korenitih promena i odbacivanja jednog užasnog nasleđa koje je vuče nazad, Srbija ne može da ide napred“, navodi Korać.

Dvanaest godina posle ubistva Đinđića, ako govorimo o vladavini prava, nalazimo se iza tačke od koje je on nameravao da počne, navodi profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

„Od njega nikada niste mogli da čujete predavanja o tome koliko su ljudska prava, a među njima i naravno sloboda, važna i kako i šta treba učiniti da bi se to doseglo. Ne, on je to praktikovao svaki put, u bilo kom svom nastupu. Kada je razgovarao sa građanima koje uopšte ne poznaje, mogli ste da vidite da on tog građanina smatra sebi potpuno ravnim. To je veoma mnogo odudaralo od autoritarnog pristupa koji smo mi, građani ove zemlje do tada mogli da vidimo“, rekla je Vesna Rakić Vodinelić.

Ministarka u Đinđićevoj Vladi Gordana Matković ocenjuje da bi Zoran Đinđić da je ostao živ, do kraja mandata svoje vlade, pored svih kvaliteta stekao i iskustvo o tome šta su administrativna ograničenja u pogledu mogućnosti da se vodi zemlja kao što je Srbija.

“I bio bi nemerljiv dobitak, čak i da je sve vreme od 2004. bio u opoziciji”, navodi Gordana Matković.

Polaganjem venaca i cveća ispred zgrade Vlade Srbije na mestu gde je ubijen i u Aleji velikada na Novom groblju, te šetnjom kroz centar grada, u Beogradu će 12. marta biti obeležena dvanaesta godišnjica od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije.

 Iva Martinović, RSE

Foto: misha.blog.rs