Toksična mešavina nacionalizma i prava životinja u Srbiji

 Fotografija:Aleks Eror (Courtesy Photo)

Na jezivom video snimku na društvenim mrežama odvija se borba pasa na, kako izgleda, košarkaškom terenu na otvorenom. Dva psa nalik pit-bulovima postavljeni su jedan protiv drugog od strane grupe mladića, koji okružuju životinje koje se bore. Jedan pas brzo savladava drugog, zabijajući zube u gornju usnu protivničke njuške, izazivajući cviljenje u agoniji.

Scena se zatim prebacuje na snimak sa mobilnog telefona koji prati drugu grupu mladića koji šetaju slabo osvetljenom ulicom u tamnoj odeći, čiji identitet je zamagljen kapama i senkama noći. Kucaju na vrata jedne seoske kuće, gde im otvara jedan od navodnih počinilaca sa snimka.

“Došli smo da vidimo Bojana”, strogo kaže vođa grupe.

“To sam ja”, odgovori Bojan tiho.

“Kakav je ovo video?”, pita vođa dok pokazuje Bojanu svoj telefon, iz čijih se malih zvučnika čuju mučni jauci borbenih pasa. Pogrbljenih ramena i uplašenog izraza lica poput onog na crtanom filmu, mršavi osamnaestogodišnjak mrko gleda svog posetioca dok mu čovek preteći govori: “Vidi, vidiš i sam koliko nas ima… Slušaj, mali, reći ću ti šta da kažeš, a ti ćeš to ponoviti… ‘Zaista mi je žao, izvinjavam se što sam organizovao borbe pasa. Nikada više neću imati psa i ovo se više nikada neće ponoviti'”. Bojan poslušno ponavlja.

Snimak je zabeležila i postavila na internet grupa koja sebe naziva Levijatan, a koja je postala popularna 2017. godine, kada su njeni tetovirani, mišićavi članovi počeli da zaokupljuju pažnju srpskih medija svojim video snimcima “prevaspitavanja”.

Levijatan bi se najbolje mogao opisati kao ukrštanje britanskog fašističkog Nacionalnog fronta i američke grupe za prava životinja “People For The Ethical Treatment of Animals (PETA)”, koja je poznata po svojim provokativnim medijskim kampanjama.

“Levijatan nije samo pokret, to je ideja sa kojom živiš 24 sata dnevno”, kaže Pavle Bihali, 40-godišnji osnivač i lice grupe, zavalivši se u sivu fotelju u prostranoj kancelariji Pokreta Levijatan u centru Beograda.

Na zidu je nacrtan šablon osuđenog ratnog zločinca komandanta Ratka Mladića, odmah pored oznake na kojoj piše “Smrt svima osim psima!” U blizini stoji stalak za veš, a na podu susedne sobe je gomila odeće.

Bivši dečiji glumac koji je najpoznatiji po ulozi pretpubertetskog nasilnika u čuvenoj TV seriji iz 1990-ih “Srećni ljudi”, Bihali je sada jedna od najkontroverznijih javnih ličnosti u Srbiji. Ima obrijanu glavu i izražene mišiće nalik liku iz stripa, dok na licu ima skoro trajno namrgođeni pogled koji ponekad prelazi u prolazni osmeh. Ipak, uprkos svojoj odbojnoj spoljašnjosti, Bihali koristi oštroumnost kao žilet do razarajućeg efekta, kada zadaje brutalne udarce svojim protivnicima.

Osnovan 2015. godine, Levijatan je dobio ime po značajnom delu političke filozofije Tomasa Hobsa (Thommas Hobbes). U svom najpriznatijem radu, Hobs tvrdi da je prirodno stanje sveta stanje haosa, “rat svih protiv svih”. Za Hobsa, da bi izbegli ovaj haos, ljudi moraju da naprave politički izbor, kompromis, da žrtvuju određeni stepen ličnog delovanja za državu, kojoj je dato ovlašćenje da postavlja zajednička pravila po kojima će društvo živeti, i moć da ih sprovodi.

Levijatan je postao poznat kada je na društvenim mrežama počeo da objavljuje ispovedne video zapise u kojima se uznemireni pojedinci izvinjavaju zbog okrutnosti prema životinjama. Rekli bi im da navedu svoje ime i prezime, godine i mesto stanovanja, pre nego što obećaju da više nikada neće ponoviti takvo ponašanje.

Levijatan bi im ponekad oduzimao kućne ljubimce i vodio ih veterinaru da ih izleči, pre nego što bi im našli novi dom. Društvene mreže ove grupe pune su eksplicitnih video snimaka ranjenih životinja, za koje Levijatan navodi da ih je “spasila” i pomogla im da ozdrave.

“Mi to obično radimo pojedincima za koje znamo da je malo verovatno da će biti krivično gonjeni”, kaže Bihali. “Jednostavno rečeno, mi preuzimamo na sebe da ih označimo, jer zakon ne želi ili ne može…. Zamaglimo im lice (ako je u pitanju maloletnik), ali snimimo njihovo ime i prezime kako bi ljudi znali da su otkinuli uho mačetu ili slomili nogu, i ovo je sasvim legitimno sredstvo koje bi trebalo primeniti i na pedofile, silovatelje i sadiste. To je bezopasno, potpuno bezopasno”.

Levijatanova predanost bila je presudna za njegov uspeh. Prema rečima članova grupe, kada Levijatan dobije dojavu, grupa traži video-dokaze, koje potom postavlja na društvene mreže uz apel za više informacija. Nakon novog incidenta, nekih “10, 15, 20 ljudi” se obično javi u grupi, koja onda pokušava da potvrdi informacije i vidi da li se optužbe poklapaju. Kada su zadovoljni prikupljenim, pripadnici Levijatana posećuju navodne počinioce i daju im strogo upozorenje ili prikupljaju dodatne dokaze koje potom predaju policiji.

Mnogi su optužili grupu da ide mnogo dalje, koristeći nasilje za zastrašivanje i kažnjavanje, tvrdnje koje Bihail odlučno negira. “Iskreno, mi ne koristimo nasilje jer nema potrebe”, kaže on samouvereno i otvoreno. “Šta ćeš da uradiš? Ima nas 50, a ti ćeš da se boriš? Tu ti ni kalašnjikov ne bi pomogao”. Nekadašnji član Levijatana, sa kojim je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao, podržao je Bihalijevo poricanje nasilja gotovo identičnim izrazima.

Dok Bihali često tvrdi da Levijatan nikada nije primio nijednu krivičnu prijavu ni protiv jednog od svojih članova, aktivista grupe je 2020. godine osuđen na četiri meseca zatvora, plus još 11 meseci kućnog pritvora, zbog napada na čoveka koji je postavio uvredljiv komentar o Bihaliju na društvenim mrežama.

Uzimanje zakona u svoje ruke

Po mnogo čemu, Levijatanov vigilantizam (uzimanje zakona u svoje ruke) kojim se krši zakon je simptomatičan za širu Srbiju. Tamo gde su druge postkomunističke države poput Mađarske i Poljske odlutale ka nacionalističkom populizmu, politički sistem Srbije je sličniji tipu gangsterskog kapitalizma koji se vidi u postkomunističkoj Rusiji: korupcija je široko rasprostranjena, vladavina prava je slaba, i u zemlji u kojoj su predsednikove veze sa huliganskim grupama javna tajna, agresija i sila često pobeđuju dijalog i kompromis.

U Srbiji, kritičari svih političkih razmera kažu da se zakon retko primenjuje na one mišićave i sa jakim političkim vezama. Politička apatija i razočaranost zamenili su demokratski optimizam koji je usledio nakon revolucije 2000. godine koja je zbacila Slobodana Miloševića.

Bihali kaže da njegov pokret postoji da bi ispravio nepravde nastale nefunkcionisanjem države i veoma pogrešnim pravnim sistemom. On ne vidi samo životinje kao “ranjive”, već i žene i decu, svakoga za koga grupa smatra da je država nedovoljno zaštitila. “Levijatan kao ideja i fenomen je neophodan”, kaže on. “Naročito u zemljama koje… teže da budu normalna društva. Da bismo bili normalno društvo, moramo upozoriti vlasti i državu na stvari koje nisu u redu”.

Bihali citira pokojnog srpskog kriminologa Zlatka Nikolića kada objašnjava Levijatanovu suštinsku misiju. “Reakcija unutar takozvanog civilnog društva koja se manifestuje kada država ne odgovori na očekivanja poreskih obveznika i građana, i pitanja koja ih muče”, kaže Bihali. “Vrlo jednostavno. To je Levijatan”.

Bihali, čiji je pradeda i imenjak bio istaknuti jevrejski intelektualac, sebe opisuje kao ekstremno desničarskog nacionalistu, iako ga često optužuju da je neonacista.

Na desnoj podlaktici Bihali ima tetovažu identičnu mrtvačkoj lobanji i ukrštenim kostima SS-a (nacističke jedinice), iako kaže da je to zapravo lobanja Adama iz hrišćanske ikonografije. U Levijatanovoj kancelariji, na zidovima su najmanje četiri keltska krsta, plus jedan na Bihalijevom telefonu u jasnoj crnoj, beloj i crvenoj boji Nacističke partije. Iako priznaje da su nacistički simbol, kaže da keltski krstovi mogu imati višestruko značenje.

“Postojao je toliko dugo pre Hitlera da je suludo čak i raspravljati o tome”, kaže on.

“Keltski krst je za mene simbol očuvanja vere, očuvanja nacije i očuvanja snage – posebno snage – i očuvanja nečije bele rase ili boje kože. Ali ne u rasističkom smislu kao što je ‘mrzim crnce’ ili nešto. Ne, jednostavno želim da naša rasa opstane. Zaista ne vidim ništa sporno u tome, zaista”. (Bihali je izrazio divljenje nacionalsocijalizmu, ali kaže da ga je upropastio Adolf Hitler).

Iako se za mnoge krajnje desničarska politika i aktivizam za prava životinja ne slažu, Bihali je rekao da se savršeno uklapaju. U prethodnim intervjuima, on je citirao Mekdonaldovu trijadu – psihološku paradigmu koja kaže da je nanošenje štete životinjama potencijalni pokazatelj sociopatije – kada je objašnjavao zašto njegovi ljudi ciljaju na počinitelje okrutnosti prema životinjama. Počinioci bi, smatra Bihali, mogli da prebace metu na žene i decu, koje kao nosioce srpskog naroda ima patriotsku dužnost da štiti.

***

Oko 95 kilometara južno od Beograda, na periferiji sela Čumić, nalazi se najveći azil za pse u zemlji. Smešteno na blatnjavom brežuljku puste zemlje, sklonište se nalazi pored uskog puta koji vijuga kroz planinski teren centralne Srbije. Okruženo ogromnom ogradom, nebrojeno mnogo pasa slobodno luta zemljom, koja je prepuna malih drvenih štenara. Skoro da liči na izbeglički kamp za pse.

Dejan Gačić nadgleda isporuku bala suvog sena i velikih džakova kvalitetne nemačke hrane za pse. Krupni 50-godišnji muškarac na kojem se oslikava umor od sveta, Gačić mi kaže da košta 6.000 evra (6.811 dolara) nedeljno samo da nahrani pse o kojima brine. Iako su uslovi u skloništu prilično spartanski, 15-ak pasa koji se okupe na gvozdenoj kapiji sa katancem izgledaju srećno i prijateljski nastrojeno. Guraju se da pozdrave posetioce.

Gačić je vlasnik Skloništa Vučjak (nemački ovčar), najvećeg azila u Srbiji za napuštene i pse lutalice. U funkciji od 1997. godine, Vučjak su osnovali Gačić i njegova pokojna majka, koja je jednostavno počela da uzima napuštene pse sa ulice i smešta ih u svoj dom. Sada sklonište ima oko 1.200 pasa (iako Gačić nije siguran u tačan broj) i privuklo je međunarodnu pažnju ljubitelja životinja širom sveta.

Više od dve decenije prihvatilište je radilo bez incidenata. Ali onda, jedne noći u junu 2021. godine, u objekat je upala naoružana policija u pancirima i sa balaklavama. Video snimak ove akcije liči na ono što biste očekivali da bude hapšenje velikog narko kartela.

Na snimku koji je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Gačića drže na nišanu u njegovoj kancelariji pre nego što ga gurnu na pod i stave mu lisice. Nakon hapšenja, Levijatan se oglasio uživo na Fejsbuku, a Bihali je rekao da su otkrili video dokaze da su životinje zanemarivane i zlostavljane u skloništu i da su ih prosledili policiji. Prema rečima Levijatana, Gačić, koji je bio u pritvoru 13 dana, puštao je “pse da umru u kanibalizmu, sopstvenom izmetu, bolesti, [i] da se hrane jedući sopstveno potomstvo”.

Na snimcima do kojih je došao Levijatan vide se bolesni i ranjeni psi i leševi rasuti po blatnjavom, brdovitom terenu na kome se nalazi sklonište. Bihali kaže da su mu video snimci poslati iz iskrene brige za dobrobit životinja. Gačić, međutim, kaže da mu je druga radnica rekla da joj je par koji je zabeležio video snimke obećao novac ako se oglasi protiv Gačića pred kamerama, što je ona odbila.

Dok Gačić priznaje da psi ponekad na njegovom velikom imanju umiru od tuče ili bolesti i da ponekad može proći nekoliko dana da im se primete rane ili nedostaci zbog velikog broja, ali kaže da su scene u inkriminišućim video snimcima selektivno snimane, kako bi se stvorila iskrivljena slika tamošnjih uslova.

Gačić kaže da tačno zna zašto ga je Levijatan targetirao. Poznato je, kaže, da njegovo sklonište prima donacije iz inostranstva – koje su u proseku iznosile oko 45.000 dolara mesečno pre junske racije – i veruje da je prava namera Levijatana bila da ga istera, preuzme sklonište, a zatim profitira od stranog novca.

“Znam da su im cilj bile donacije, šta bi drugo moglo biti?”, kaže uznemireni Gačić. “Da su imali poštene namere, prvo bi došli ovde da postavljaju pitanja: ‘Hej ljudi, imamo neke informacije da stvari nisu kako bi trebalo da budu. Možemo li da uđemo unutra da pogledamo i vidimo šta ima?’ Svako može da pogleda okolo, baš kao i vi. Ali niko nikada nije pitao za dobrobit pasa. Do danas niko nije zainteresovan za te pse”.

“Ali (Bihali) nešto ne shvata”, dodaje on. “Ako uništite ovo [sklonište], ako uništite (živote) ovih životinja, to ne znači da će vam iko slati donacije jer vide da ste ludi. Nacističke tetovaže, stalno se mršti, vozeći se unaokolo u Poršeu, i sad je neka vrsta branioca životinja? Prodaj jedan od svojih Roleksa, otvori malu odgajivačnicu i pokaži svima kako se to radi”.

Bihali je poznat po raskošnom načinu života, a njegova sklonost ka blistavim Roleks satovima i vožnji vrhunskih sportskih automobila je opširno dokumentovana od strane lokalnih tabloida, što podstiče sumnje da on direktno ima koristi od donacija koje Levijatan dobija (Kada su ga pitali o njegovom navodnom bogatstvu, Bihali je rekao da dolazi iz bogate porodice i da je proveo mnogo godina vodeći kockarnice kada je bio mlađi, što opisuje kao veoma unosan posao).

Iako nijedna životinja nije uklonjena iz prihvatilišta, Gačić je optužen za zlostavljanje, zanemarivanje i ubijanje životinja i može se suočiti sa zatvorskom kaznom do tri godine. On poriče sve optužbe i ima podršku velikog broja meštana. Nekoliko dana nakon hapšenja, pristalice skloništa okupile su se u obližnjem Kragujevcu i razgovarale sa medijima, svedočeći o njegovom dobrom karakteru. Nijedan državni ili policijski službenik, kaže, nije kročio na njegovo imanje otkako je pušten iz pritvora. Na kraju intervjua na vlažnoj zemlji ispred skloništa, Gačić je i dalje ogorčen i ljut na Bihalija. “Nisam naišao na veće zlo od tog čoveka”, kaže on.

Emotivno pitanje

Dobrobit životinja je veoma emotivno pitanje u Srbiji. Bezbroj lutalica je na ulicama i gradovima širom zemlje, a procenjuje se da samo u Beogradu ima oko 20.000 pasa lutalica. Društvene mreže su pune objava o izgubljenim kućnim ljubimcima i životinjama kojima su potrebni novi domovi. Priče o zlostavljanju i zanemarivanju su, nažalost, česte. Neefikasan pravosudni sistem pruža nedovoljnu zaštitu ljudima, a kamoli životinjama, što znači da nasilnici često ostaju nekažnjeni.

Dok su za kritičare Pokreta Levijatan, njegovi članovi nasilnici koji ne poštuju zakon i koji su sebe postavili za sudiju, porotu i dželata, za pristalice oni obavljaju pravu javnu službu i nadoknađuju nefunkcionisanje države.

Bez sumnje, Levijatan je spasio mnoge životinje. Jedan pas kojeg je grupa spasila pronađen je sa ranom od sekire na glavi, a brojni video snimci na Levijatanovim društvenim mrežama dokumentuju kako je negovan dok nije ozdravio. Bihali kaže da je grupa spasila nekoliko stotina životinja, iako drugi kažu da su te brojke preuveličane.

Pod Bihalijevim vođstvom, Levijatan je odnegovao brojne i odane sledbenike. Grupa ima oko 355.000 članova kojima se svidela stranica na Fejsbuku i Instagramu, a pojedine srpske poznate ličnosti su javno izrazile podršku.

Levijatan je čak izrastao u nešto što se približava subkulturi, sa pristalicama koje nose proizvode grupe, a neki su čak i tetovirali prepoznatljiv logo šape na svojim telima.

Sa svojom velikom i lojalnom bazom obožavatelja, Levijatan je koketirao sa politikom. Grupa je 2020. godine postala registrovana politička partija, a Bihali se te godine kandidovao na parlamentarnim izborima, koje je većina opozicionih partija bojkotovala u znak protesta protiv, kako su rekli, nepoštenih izbornih uslova.

Od 21 stranke koja je izašla na te izbore, Levijatan je završio na 16. mestu, nakon što je osvojio 0,7 odsto ukupnih glasova. Samo tri stranke su uspele da pređu cenzus od tri odsto za ulazak u parlament, a glavne dve su kulturno konzervativni i nacionalistički giganti koji su dominirali srpskom politikom ovog veka: vladajuća Srpska napredna stranka predsednika Aleksandra Vučića (SNS), koja je osvojila 60 odsto glasova, i bivša Miloševićeva stranka, Socijalistička partija Srbije, koja je završila na drugom mestu.

S obzirom da je centristička opozicija fragmentirana nakon što je ušla u sukobe, grupe krajnje desnice poput Levijatana, koje su bile oslonac ulične politike od pada Miloševićevog režima, rasle su i umnožavale se poslednjih godina. Osim stalno prisutnih vatrenih fudbalskih navijača ili ultrasa, druge dominantne grupe se vremenom menjaju. Početkom 2000-ih, to su bili klerofašisti Obraza (Čast), a zatim, kasnije, Pokreta 1389, omladinske grupe slične “Nashi” pokretu u Rusiji.

Pejzaž je ovih dana razuđeniji, a među poznatijim su grupe poput Levijatana, Srpske Desnice i Srbske časti. Mnoge ekstremno desničarske grupe u Srbiji formirane su kao reakcija na novo liberalno građansko društvo koje je usledilo nakon smenjivanja Miloševića i većina njih deli ista uverenja: odbijanje da se prizna nezavisnost Kosova, protivljenje progresivnim principima kao što su LGBT prava i propagiranje “tradicionalnih vrednosti”, kao što su patrijarhalna porodična struktura i pravoslavno hrišćanstvo.

Ni Levijatan nije drugačiji. Organizovao je proteste ispred izbegličkih kampova, a Bihali govori o Teoriji velike zamene, ideji popularnoj u krajnje desničarskim krugovima da “bele” Evropljane zamenjuju neevropljani. Ali Levijatanov snažan osećaj za vizuelno brendiranje i Bihalijevi oštri medijski instinkti učinili su Levijatan najistaknutijom od sličnih grupa koje su danas aktivne. Za politički naivne, prava životinja su se pokazala kao moćna početna droga.

Bihali je ranije rekao da smatra grčku krajnje desničarsku stranku Zlatna zora modelom kojem teži, u smislu marginalne grupacije koja je uspešno prešla u nacionalnu politiku. Želi da uradi isto, kaže, jer “sistemska pitanja ne može da rešava van sistema”.

Istorija nasilja

Tridesetjednogodišnji Boris Knežević je iskusni ekstremni desničarski aktivista i njegov prijatan izgled pobija dugu evidenciju o kriminalnom nasilju. Knežević je bio član Levijatana od 2020. do 2021. godine i bio je član koji je četiri meseca proveo u zatvoru zbog napada.

U njegovom domu u Kragujevcu, gde je trenutno u kućnom pritvoru, nude se tople papuče, a piće i grickalice su raspoređeni na stočiću. Oskudna dnevna soba ukrašena je memorabilijama u čast četnicima, snagama rojalističkih i srpskih nacionalističkih gerilaca koji su se borili širom Balkana tokom Drugog svetskog rata.

Knežević kaže da ga je privukla Levijatanova nacionalistička politika i briga za dobrobit životinja, ali se razočarao kada je shvatio da je sve to samo fasada. Bihali se brine samo o svom “ličnom interesu”, kaže on, posebno o donacijama koje grupa dobija i publicitetu koji mu laska, a koji dobija preko Levijatanovog javnog profila.

Levijatan često apeluje na javnost za donacije, za koje Bihali insistira da se troše isključivo na rad grupe i troškove brige o zlostavljanim životinjama. Bihali kaže da iznos donacija varira, ali oni obično primaju između 600 evra (687 dolara) i 1.500 evra (1.718 dolara) mesečno, 2.000 dolara u najboljem slučaju.

Prema rečima Kneževića, iznos donacija koji Levijatan dobija u stvarnosti je mnogo veći. On kaže da je grupa 2020. godine dobila 9 miliona dinara (87.000 dolara) u donacijama, što iznosi 7.250 dolara mesečno, što je znatno više od Bihalijeve procene. Najveće donacije, kaže Knežević, upućuju se na privatni račun Bihalija, dok su manje donacije podeljene na dva računa povezana sa Levijatanom pod nazivom Fondacija Pokret Levijatan i Pokret Levijatan Srbija.

Knežević potkrepljuje ove tvrdnje snimcima ekrana sa detaljima dva bankovna računa Levijatana, koji uključuju brojeve računa, Bihalijevo puno ime “Pavle Bihali-Gavrin” i njegov matični broj.

Bihali je odbio da komentariše konkretne Kneževićeve navode, ali je svog bivšeg člana grupe nazvao “Turčinom” (često nacionalističko vređanje u Srbiji) i lažovom. (Oni su u svađi otkako je Knežević napustio grupu u avgustu 2021). Dok Bihali umanjuje Kneževićevu umešanost, Knežević ukazuje na mnoge poruke na aplikaciji WhatsApp, navodno od Bihalija, gde ga naziva svojim “bratom” i ističe njegov značaj za pokret.

***

Kancelarija Pokreta Levijatan se nalazi u ogromnoj zgradi iz perioda pre Drugog svetskog rata, udaljena samo nekoliko vrata od sedišta najstarijeg srpskog lista, Politike. Tamnosive zidove kancelarije krase fašističke i nacionalističke oznake. U jednom uglu, kolekcija slepih miševa sa keltskim krstovima ucrtanim crnim markerom u njih naslonjena je na zid, dok su na bočnom stolu pored njih položeni veliki lovački nož i nekoliko palica. U suprotnom uglu sobe stoji uspravni klavir. Kada ga pitaju o klaviru, Bihali gleda u instrument sa blagim osmehom i sa čežnjom objašnjava da su ga učili da svira kada je bio dete.

Sa svojim nacističkim tetovažama i taktikom nasilnika koje odlikuju njegove članove, Levijatan je lako otpisati kao samo još jednu marginalnu grupu sa malo podrške ili uticaja na javnost. Istina je, međutim, verovatno malo komplikovanija.

Dugo su postojale sumnje da Levijatan, zajedno sa sličnim grupama, aktivno neguje srpsku državu. Koriste se kao marionete, tvrde stručnjaci, da pomognu prikrivenom oblikovanju društvenog diskursa i odvrate bes koji bi inače bio usmeren na neuspehe vlade. A učešćem na demokratski manjkavim izborima 2020. godine, Levijatan je pomogao da se i samim glasovima i vladajućoj stranci daju određeni stepen legitimiteta – barem je postojala konkurencija na ravnopravnom terenu.

Srpska država ima dugu istoriju saradnje sa kriminalnim podzemljem koja datira još od jugoslovenskog doba, da bi potom, devedesetih godina prošlog veka, koristila navijačke grupe. Bihali negira da ima bilo kakve tajne veze sa vladom. To je tvrdnja koju podržava i Knežević. “Da ima veze sa državom, ja ne bih bio u zatvoru. To znači da on nije njihov čovek”, kaže Knežević. “Ako ima veze, onda su one manje. Ili nije želeo da se potrudi (da ih iskoristi)”.

“Autoritativno-mafijaški režim Aleksandra Vučića koristi ekstremno desničarske grupe…da disciplinuje političke protivnike”, kaže putem elektronske pošte Jovo Bakić, sociolog i osnivač Stranke radikalne levice. “Zapravo, nekoliko ekstremno desničarskih grupa, poput Levijatana ili Srpske Desnice, potpuno su u službi režima… Aktuelni režim koristi desničarske grupe kada je potrebno skrenuti fokus sa važnih dešavanja u zemlji i od teškog života sa kojim se svakodnevno suočava narod Srbije”.

“Predatori, silovatelji, pedofili… oni idu tamo gde znaju da neće naći nikakav otpor”, kaže Bihali. “Mi smo otpor. I zato sam siguran da je Levijatan potreban svakoj zemlji u tranziciji, jer čuvamo ovakav mir za one koji ne mogu uvek da se oslone na policiju ili državu”.

Dok Levijatan tvrdi da se suprotstavlja nefunkcionalnosti i bezakonju države, to je zapravo samo simptom pokreta, a njegove akcije dalje produbljuju te sistemske bolesti. U Hobsovom smislu, Levijatan možda više prikazuje haotično “prirodno stanje”, nego političko i građansko društvo koje bi trebalo da usledi.

U svom domu u centralnoj Srbiji, okružen nacionalističkim memorabilijama, bivši član Levijatana Knežević kaže da je Bihalijev ulazak u nacionalnu politiku samo još jedna prevara za otimanje novca. U nizu poruka koje je Bihali navodno poslao Kneževiću 2. avgusta 2021 na njegov telefon, a u koje je RSE imao uvid, vidi se da je Bihali napisao “svi ćemo zaraditi” i “101 odsto”. U nekoliko kasnijih poruka dodaje: “Sa ulaskom u KG (politiku u Kragujevcu), koji je skoro dogovoren, spremni ste, jer imate pansionski dodatak od 35.000-40.000 dinara (338-387 dolara) po osobi koji ide nama” i “tri pozicije 120.000”.

Pored pregleda poruka na Kneževićevom telefonu, RSE su poslati i snimci ekrana i skrolujući video snimak celog razgovora Kneževića i Bihalija. Poruke su stizale sa istog broja telefona na koji je RSE kontaktirala Bihalija.

*Priredila: Iva Gajić