TAMARA KALITERNA: Zločin kao investicija

Povezani članci

• Teofil Pančić: Linčerski konsenzus
• NE DAMO SJEĆANJE, NE DAMO TITA
• NDNV: SEJDINOVIĆU I GRUHONJIĆU UPUĆENE JEZIVE PRETNJE SMRĆU
• Esad Bajtal: Interesne igre velikih majstora lažnih etnodemokratija
• KARAJIĆ SIMPLON
• Dijalog Prištine i Beograda netransparentan

Za Srbiju odštete porodicama žrtava zločina ne postoje. A onima koji su preživeli, otima i dalje.

Iduće nedelje građani Srbije će biti još siromašniji, a njeni ratni zločinci još bogatiji – država će u martu povećati pomoć haškim optuženicima i njihovim porodicama, uvesti pomoć i za osuđene, a ne samo za optužene, članovima uže porodice će plaćati četiri, a ne samo tri povratne avionske karte na relaciji Beograd-Amsterdam za turističke posete robijašima iz razdvojenih porodica svaka dva meseca, a sva ova nova prava dobiće i oni koji se nisu predali, već su uhapšeni.

Država je 2011. isplatila 17 miliona dinara porodicama 16 haških štićenika, a prošle godine je oko 16 miliona dinara isplaćeno četvorici policijskih i vojnih oficira koji su prvostepeno osuđeni za zločine na Kosovu. Do marta 2013. su optuženici dobijali 200 evra mesečno džeparca, njihove porodice 250 evra svaka dva meseca, na ime „ostalih troškova“. Članovi porodice dobijaju i razliku između prosečne zarade u državi i svojih mesečnih primanja. Plaćaju se i advokati. Ne toliko redovno kao osuđenici, ali još ni jedan nije digao ruke od odbrane zbog dugova države.

Nezaposleni u Srbiji, što su i haški abonenti, primaju novčanu naknadu najduže 12 meseci. A haški pretplatnici mogu da je primaju i 40 godina. Prosečna naknada za nezaposlenog u Srbiji je oko 240 evra.

Ostali zatvorenici u Srbiji nisu povlašćeni i država im ne pomaže, iako su optuženi za lakša krivična dela, pa i sa prstima u tegli tuđeg pekmeza, a ne za zločine protiv čovečnosti. Neki osuđeni u Hagu su priznali zločine nezamislive u istoriji i na osnovu takvog „minulog rada“ izborili se za status povlašćenih u Srbiji.

Većina parlamentarnih stranaka podržala je najnovije povećanje pomoći procesuiranima pred Haškim tribunalom. Sastav parlamenta 2013. suštinski se ne razlikuje od skupštinske kompozicije 2004. Kada je marta 2004. usvojen prvi zakon o pomoći haškim optuženicima, SRS je bila u parlamentu zahvaljujući glasovima 27,6 odsto, DSS 17,7 odsto, DS 12,6 odsto, Dinkićev G 17 plus 11,5 odsto, a SPS zahvaljujući 7,6 odsto glasova birača. Sada reformisani „šešeljevci“ imaju 24,04, demokrate i njihovi 22, Ivica Dačić i njegovi sateliti 14,5, DSS 7, Dinkićevi URS 5,49 , a izvorni „šešeljevci“ nemaju glasova ni za jedan mandat. Bez obzira koliko se stranačka Srbija kostimirala, uvek joj izviruje zamašćeno donje rublje.

Zločin se isplati

Godine 2005. Srbija je platila haškim zatvorenicima i njihovim porodicama 40, 2008. godine 20, a 2010. 19 miliona dinara, a u isto vreme je zapomagala za međunarodnim kreditima i bestidno primala zapadne donacije oštro se zapravo od zapada ograđujući.

Tokom 16-godišnjeg skrivanja Ratka Mladića, svaki državljanin Srbije, pa i beba, gubili su svakog meseca 159 evra jer optuženi za genocid nije uhapšen. To je cena blokiranog puta Srbije u EU i nedostupnih EU fondova. Ukratko – 1,2 milijarde evra godišnje. Srbija je u jednom momentu, a to nije bilo u vreme Slobodana Miloševića, sakrivala 46 haških begunaca.

Tribunal je osudio 45 bosanskih, trojicu hrvatskih i devetoricu Srba iz Srbije. Gotovo svi su zaslužili državljanstvo Srbije, a kad su otpremljeni u Hag i privilegije takvog državljanstva.

Nikola Selaković, ministar pravde iz maskirane Šešeljeve stranke, tražiće još beneficija za njih: „Srbija će odmah da predloži da jednom u šest meseci tim lekara iz naše zemlje odlazi u Hag kako bi izvršili sistematski pregled optuženika da bi im se odredila trajna zdravstvena nega“. Na listi očekivane dužine života članica UN Holandija je na 15. a Srbija na 76. mestu, iako su obe evropske zemlje.

Kragujevčanka Danica Ćirković (24) je umrla u februaru 2013. jer joj je nedostajalo 18.000 evra (oko 23.700 dolara) za transplantaciju srca u Austriji jer se u Srbiji takve operacije ne rade, i četiri ispita da diplomira ekonomiju. Prijatelji i nepoznati su prikupili 112.000 evra, država nije dala ništa. Majka Danice je bez posla, a otac radnik u Zastava kamionima sa minimalcem.

I Bošnjaci su Albanci

U novembru je na osnovu Zakona o amnestiji iz zatvora pušten siledžija Miladin Kovačević (25) zbog kog je srpska vlada platila iz budžeta u martu 2009. godine 900.000 dolara odštete porodici američkog studenta Brajana Štajnhauera koga je Kovačević prebio. Kovačevićevi roditelji su lekari-specijaliste. Srbija se opredelila kakvi mladi ljudi su njena budućnost i u kakve treba ulagati.

Za Srbiju odštete porodicama žrtava zločina ne postoje. A onima koji su preživeli, otima i dalje.

Vlada Srbije nedavno je usvojila diskriminatorski plan isplate penzija na Kosovu. Do 1999. na Kosovu je bilo 89.737 penzionera. Tu nisu uračunati Albanci koji su od 1989. do 1999. isterani iz državnih službi, pa nisu ni imali prilike da odrade penzijski staž. Kad je Unmik 1999. okupirao Kosovo, iz budžeta Srbije je 9. juna 1999. otpisano 54.400 penzionera. Ne samo Albanaca. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nedavno je naredio Srbiji da bračnom paru Bošnjaka sa Kosova isplati 14-godišnju zaostalu penziju.

Pod solomonskim izgovorom da će „će prihvatiti penzionu dokumentaciju samo svojih institucija, ali ne i privremenih institucija“ Kosova koje kao „privremene“ ne postoje od 2008. Srbija će izbaciti Albance sa spiska onih kojima duguje penzije i tako se rugati vlastitom Ustavu prema kome je Kosovo deo Srbije, a svi koji žive na Kosovu građani Srbije. A od preambule Ustava praviti hemijsku čistionicu za veš koji sama prlja.

Autonomija