Svečano otvoreni “Meki Rituali”

Povezani članci

• Esad Bajtal: Država – pojam i zbilja
• Naša posla
• OBRAČUN SA KNJIŽEVNIM KRIMINALOM: MASOVNO HAPŠENJE KNJIŽEVNIH JUNAKA
• Izložba u Počitelju: Fikret Libovac, Mensud Kečo
• HUEVOS DE ORO
• Vrijeme je za još jedno izdanje Pravo Ljudski Filmskog Festivala!

U Muzeju grada Beograda sinoć su otvoreni „Meki Rituali“ Showcase Instituta za umetničku igru.

Brojnu publiku i izvođače su pozdravili Jelena Medaković, direktorka muzeja grada Beograda, Prof. dr Vladimir Tomašević, dekan i Prof. dr Snežana Arnautović Stjepanović, prodekanka Instituta za umetničku igru.

Radove studenata osnovnih, master i doktorskih studija u formi koreografija, višemedijskih instalacija, video radova, performansa i fotografija a koji si nastali pod mentorstvom Prof. Dijane Milošević, Prof. dr Snežane Arnautović Stjepanović, Ognjena Vučinića i Doc. Katarine Bućić možete pogledati do 8. marta.

Zajednička odrednica radova koji se prikazuju na ovogodišnjemshowcase-u je pomalo iznenađujući i suptilan kvalitet mekoće i nežnosti, kojima su suprostavljeni oštrina postavljenih pitanja o smislu stvaranja u okviru nametnutih ograničenja, kako onih koji su nastali kao posledica društvenih  ili onih koji su nastali kao proizvod ličnih ograničenja. Mekoća je odredila i samu formu radova, koja je često promenljiva, gde se performans preliva u video, pozorišna forma se transformiše u performans. Pažljiva koreografija videa inicirana je zvučnim   prostorom, zvuk se transformiše u sliku. U našem savremenom trenutku, gde smo svedoci narastajućoj grubosti, konfliktu i često nasilju, potreba da se istražuje prostor novouspostavljene nežnosti govori o moći umetnosti da kreira protivtežu, da osvetli one aspekte naših života koji će nam pomoći da transformišemo taj mrak u novu, pokretačku energiju. Ovi radovi kao da su nastali iz  promišljanja značenja koja kreiraju isprepletanje svetlosti i senke. U ovom slučaju možemo da kažemo da je senka proizvela potrebu za svetlom koja se očituje u istraživanju mekoće i nežnosti – tela, mišljenja, postupaka. Teme radova se kreću od istraživanja ličnog sigurnog prostora koji proizvodi unutrašnji mir, ženske unutrašnje snage i lepote tela, uživanja u mekoći oblika tela, koje je nekada golo a nekada prekriveno svetlucavim prahom, mekoći bebine kože praćenim ritmom otkucaja srca, istraživanje emocija sigurnosti, sreće, radosti, utehe, izazivajući umirujući, meditativni efekat.

Publika može pogledati radove do 8. marta, kada će se ovogodišnji Showcase zatvoriti performanskom Marine Bukvički pod nazivom „Mi jesmo ljudi“.