Staratelji životinja dobijaju veću pomoć

Povezani članci

• Živi zid Istra: Slučaj Pfeuffer ocrtava jad i bijedu istarskih lokalnih vlasti; što je zaista važno gradonačelniku Milosu?
• Dogs Trust: REAKCIJA NA ČLANAK IZ 23.9. AUTORA DALIDE KOZLIĆ
• Hadžić odletio u Haag!
• Uvek pištaljka, nikad više puška!
• Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.
• Evo što psi rade kad nemaju gdje zakopati kost

REGISTRACIJA staratelja napuštenih životinja uveliko je u toku jer su konačno počele da se sprovode odluke Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Beograda. Stotine Beograđana sami brinu o četvoronošcima bez doma, snoseći velike troškove do nalaženja novih vlasnika, a registracijom im je omogućeno da besplatno sterilišu, čipuju i vakcinišu pronađene životinje u Centru za sterilizaciju u Rakovici.

– Ranije je, takođe, bilo inicijativa da se prizna pravni status starateljima, ali to nije bilo moguće dok u januaru prošle godine nije usvojen Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Beograda koji predviđa saradnju VU “Veterina Beograd” i Sektora za zoohigijenu, Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, sa licima koja vode brigu o napuštenim životinjama koje žive na ulici – objašnjava Nataša Vukmirović ispred udruženja za zaštitu životinja “Link”, dodajući da su odluke, bar po pitanju staratelja počele da se sprovode.

Ideja Programa je metod CNR, koja podrazumeva da se napuštena životinja uhvati, steriliše i vrati na stanište gde živi uz pomoć staratelja. U svetu je ova metoda naišla na podršku mnogobrojnih organizacija koje vode računa o dobrobiti životinja i veoma je uspešna u borbi za smanjenje ove gradske populacije. Nakon čipovanja, napušteni psi i mačke zavode se kao nevlasničke životinje u registar VU “Veterina Beograd” na ime staratelja, koji je dužan da prijavi ukoliko neko od njegovih štićenika nestane ili ugine. Takođe, staratelj na javnoj površini može da brine najviše o pet pasa i deset mačaka, a u slučaju da je životinja nekog povredila pomaže Službi komunalne zoohigijene u njenom hvatanju.

– Staratelji ne snose nikakve troškove niti će dobiti bilo kakve nove obaveze, registracija će im omogućiti bolju komunikaciju sa nadležnim institucijama zbog rešavanja problema na terenu – dodaje Vukmirovićeva.

Ovakav zaštitnik životinja može biti svaki građanin, bilo da je samostalni volonter ili član nekog udruženja, ali je veoma važna i podrška drugih sugrađana.

– Nerazumevanje okoline jedan je od glavnih prepreka, zbog čega je neophodno da se definiše uloga staratelja i da se objasni građanima da se oni bave društveno-korisnim aktivnostima, kao i da je životinja koja prođe kroz intervencije u Centru za sterilizaciju u Rakovici, bezbedna za okolinu – ističe Vukmirovićeva, pozivajući sve one koji brinu o napuštenim životinjama da se registruju.

PRIJAVLJIVANJE U KRALJICE MARIJE

Lice koje brine o napuštenim psima i mačkama na teritoriji grada Beograda u skladu sa Programom kontrole smanjenja i populacije napuštenih pasa i mačaka, može se prijaviti u kancelariji Sektora za zoohigijenu u Ulici kraljice Marije 1. Prijem stranaka je svakog utorka i četvrtka od 11 do 14 časova, u kancelariji broj devet na 13. spratu. Od dokumenata dovoljna je lična karata, kao i podaci o životinjama o kojima staratelj brine.