Sarajevska premijera komične opere Viva la mamma ili operne zgode i nezgode
Povezani članci
- Zbog zagađenja zraka upitno redovno odvijanje nastave u Sarajevu
- METAMORFOZE GRADA NA MILJACKI
- Etički prostor i rat u poeziji Jozefine Dautbegović
- Ilustracija u znak sećanja i spomen na Antu Markovića i njegovo vreme
- Pobijedila je globalizacija manipulacije
- Zakon o prebijalištu ili segregaciju nema ko da spriječi
U Narodnom pozorištu u Sarajevu na Velikoj sceni 16. decembra s početkom u 19.30 časova biće izvedena premijerno komična opera Viva la mama ili Operne zgode i nezgode Gaetano Donicetija u režiji i dramaturgiji Aleksandra Nikolića, pod dirigentskim vođstvom i u operskoj dramaturgiji Ane Zorane Brajović i koreografiji Aleksandra Ilića.
Scenografiju je uradila Marijela Hašimbegović a kostime Neira Sinanbašić i Melisa Musić.
Radnja opere se odvije u jednom teatru tokom priprema operske premijere Romulus i Erzilija koju su po antičkom sižeu napisali maestro Biskroma (kompozitor i dirigent) i maestro Prospero (libretista i reditelj). U naslovnim ulogama nastupaju lokalna primadona Korila (kao Erzilija) i gost tenor iz Rusije Serjoža Antolostoinolonof (kao Romulus), dok glavnu antagonistkinju (prvosveštenicu Vestalku) tumači tenorova supruga Galjina, velika ukrajinska primadona. Suprug lokalne primadone Korile, legendarni domaći operski pedagog Stefano, je takođe prisutan i učestvuje u procesu. Sve se odvija pod budnim okom Impresarija kuće koji je odabrao umetnike i podelio im zadatke. Već na samom početku jasno je da je atmosfera u ansamblu izrazito napeta. Iza maske najviših umetničkih standarda svi učesnici pokušavaju da ostvare svoje najniže strasti, sitne interese, nahrane svoja izopačena ega. Kako proces odmiče svaki nesporazum ili greška na sceni povod su za prave ratove, udruživanja u klanove, smrtonosne intrige i paklene planove za uništenje kolega…
Doc. Aleksandar Nikolić profesor Instituta za umetničku igru u Beogradu i reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu o ovom delu kaže:
Radeći na ovom delu treći put, a u relativno kratkom vremenskom razmaku (riječka premijera 2015. i izraelska praizvedba 2017.), primećujem jedinstven odnos različitih ansambala prema ovoj Donicetijevoj komičnoj farsi: nepodeljeno oduševljenje i interesovanje. Otkud ta osećanja i po čemu su specifična?
Gotovo uvek pri pripremi teatarskih predstava čujemo fraze poput „Pogledali smo sami sebe u ogledalo“,“Ogolili smo se pred publikom“, „ Pogledali smo sami sebe iskreno u oči“. Da li je to baš tako? Koliko god da su teatarski radnici iskreni oni se već u odabiru fenomena koji istražuju i u zauzimanju moralanog stava prema njemu distanciraju od samog fenomena kao oni koji su ga prepoznali, na njega ukazali prstom i samim time ga osudili. Možda je veća istina da se na osnovu teksutalnog predloška i dubokog zagledavanja u sebe iznosi stav o fenomenu koji je „drugo“ u odnosu na „nas“. Međutim, u slučaju naše „Viva la mamme“ odnosno „Operskih zgoda i nezgoda“, mi (operski stvaraoci) smo najdirektnije suočeni sami sa sobom.
U predstavi učestvuju solisti i hor Opere Narodnog pozorišta u Sarajevu i Sarajevska filhramonija. Prva repriza zakazana je za 18. decembar.